Problem je u samoj konstrukciji porodice. Problem je u interesima države. Problem je u shvatanjima znanja i veština danas, koje se apsolutno ne mogu steći isključivo u školama koje kaskaju za tehnološkim napretkom, čime dolazi do još dublje društvene segregacije i raslojavanja.

Time je rad udruženja i neformalnih obrazovnih ustanova danas bitniji nego ikada.

Moderno doba – moderna shvatanja

Danas je sve naizgled OK. Svi koncepti prolaze, svako je slobodan da se definiše onako kako želi, da radi ono što želi, na način koji mu odgovara. Kult ličnosti je doveden do nivoa božanstva, a božanstva emancipovana od spiritualnosti. Crkve i religija su slobodna kategorija, a običaji pomodarstvo. Suština je manje bitna od onoga kako nešto izgleda, a prezentacija je sve.

Kada kažem sve, mislim i na izvor frustracija i sreće, jednako. Nisam sigurna da baš toliko gledamo jedni druge, ali jesam u to da je danas, više nego ikada pre, potrebno sa decom razgovarati, objašnjavati im i voditi ih na putu koji odavno nije jednosmeran, već razuđen i izazovan brojnim opcijama, što njihovim, što njihovih roditelja.

Škole možda danas jesu livnice znanja, ali je neformalno obrazovanje, kao i ono što se dešava u kući postalo bitnije no ikad.

Šta je zapravo škola?

Izraz škola je grčka reč. Bukvalno znači dokolica, rekreacija. U starim društvima školovanje je bilo dostupno samo malom broju ljudi, onima koji su imali novca ili vremena. Verski velikodostojnici, često su bile jedine pismene grupe ljudi, koji su znanje koristili za čitanje i tumačenje religijskih tekstova. Za većinu, odrastanje je značilo učenje na primerima starijih. Bilo je uobičajeno da deca veoma rano počnu pomagati u domaćim poslovima, u radu na poljima i u zanatskom radu. čitanje nije bilo potrebno a ni korisno. Još jedan razlog ne čitanja je bio to što su se svi tekstovi umnožavali ručno, što je bilo dugotrajno i teško.

Škola u modernom društvu

U modernom društvu ljudi treba da savladaju osnovne veštine kao što su: čitanje, pisanje, računanje i steknu opšte znanje o svom fizičkom, društvenom i ekonomskom okruženju. U isto vreme je važno da znaju kako da uče da bi bili u stanju da ovladaju novim, i tehnički veoma složenim, oblicima informacija. Moderni obrazovni sistem počeo se oblikovati na zapadu početkom 19. veka iako je Britanija, za razliku od drugih zemalja, oklevala da prihvati jedan integrisani sistem na nacionalnom nivou (obavezno školovanje je uvedeno 1870. godine). Kod njih je razvijen i sistem privatnih škola u kome se nastava plaća, naročito na nivoima višim od osnovnog. S tim u vezi i danas se vodi oštra debata o sistemu školstva gde postoji i školstvo pod okriljem verskih zajednica.

Uloga obrazovanja u društvu

Puno je teorija o obrazovanju, a sociolog Talkot Parsons govori o različitim funkcijama i pogledima na isto.

Talkot Parsons (13. decembar 1902 – 8. maj, 1979) je bio američki sociolog sa Univerziteta Harvard od 1927. do 1973. godine. Parsons je razvio opštu teoriju za proučavanje društva pod nazivom teorija akcije, na osnovu metodološkog principa volonterizma i epistemološkog principa analitičkog realizma. Uz pomoć teorija je pokušao da uspostavi ravnotežu između dve glavne metodološke tradicije: utilitaristički-Pozitivističke i hermeneutički-idealističke tradicije. Za Parsonsa, voluntarizam je osnovao treću alternativu između ova dva. Sem teorije društva Parsons je predstavio teoriju evolucije društva i konkretnu interpretaciju “pogona” u pravcima svetske istorije.

Obrazovanje ima značajnu funkciju u svakom društvu. Zbog važnosti obrazovanja svaka vlast želi odrediti njegovu koncepciju i sadržinu, kako bi preko najsnažnijeg instrumenta društvene percepcije i oblika socijalizacije pojedinci prihvatili vrednosti i norme sistema. Zato države preuzimaju brigu o finansiranju obrazovanja. Pored toga u sadržajnom smislu pokušavaju kroz obrazovanje utvrditi društvene norme i vrednosti i izgraditi osećanje pripadnosti svojoj zajednici, društvenoj grupi, religiji.

Kroz obrazovni sistem takođe se razvijaju i osećanja za vlastitu kulturu, poštovanje principa i solidarnost. Preko školovanja se oblikuje svest i gledište pojedinca, kada su u pitanju procesi u društvu i sistem vlasti. Svi obrazovni sistemi su utemeljeni na historiji znanja i historiji društva. Institucionalizacija obrazovanja pored toga što se zasniva na usvajanju niza pravila i društvenih vrednosti, ogleda se i kroz znanje i sposobnosti kojima pojedinac ovladava u procesu osposobljavanja. Putem sistema obrazovanja snažno se menja struktura društva, porodice i profesija. Po Talkotu Parsonsu škola je most između porodice i društva kao celine. Škola priprema dijete za njegovu ulogu. Obrazovanje je u stvari izraz društvenog sistema. Ono danas znači jednakost šansi koje otvara mogućnost menjanja položaja koje pojedinci stiču rođenjem ili nasledstvom. Ono je osnova emancipacije čoveka, veoma funkcionalan instrument preko koga se ostvaruje identitet pojedinca. Veoma je važno za društveni ugled, autoritet i moć. Stečena znanja i obrazovne veštine su veoma su veoma primenljivi i upotrebljivi u privrednom i praktičnom životu. Iako se znanje individualno stiče ono je postalo bogatstvo svih pripadnika zajednice. To je skoro jedina individualna osobenost koja u praksi postaje zajednička vrednost i korist cele zajednice.

Škola je glavno sredstvo za postizanje ujednačenosti. Talkot Parsons je takođe smatrao da je škola žarište socijalizacije u modernim društvima. Škola uči decu o tome kako se društvo ne sastoji od roditelja, rođaka, prijatelja, nego su u razredu uslovi i mogućnosti jednaki za sve. Škola uči decu da prihvate razliku između partikularističkih i univerzalističkih normi vrednovanja, a to je važno za uključivanje u svet odraslih.

Manifestna funkcija škole se ogleda u sledećem:

• U prenošenju kulturne tradicije i socijalizaciji
• Škola znači funkcionisanje društvenog sistema kao celine. Škola je društvena institucija koja služi selekciji i alokaciji na društvene položaje

Pored manifestnih funkcija škole postoje i latentne funkcije škole (nenamerne uloge škole) kao to da:

• Škole služe kao institucije za čuvanje dece, mesta gde će deca biti na sigurnom
• Škola kao “bračno tržište”, može se dogoditi da mladi izaberu partnera sličnog društvenog porekla
• U školama se razvijaju društvene veštine komuniciranja, sklapanja prijateljstva
• Mogu biti i mesta nastanka različitih omladinskih subkultura

Formalno obrazovanje drži mlade podalje od tržišta rada, time se smanjuje stopa nezaposlenosti i onemogućuje konkurencija između mladih i odraslih za radna mesta

Konfliktne teorije o obrazovanju

Ove teorije naglašavaju ulogu škole u reprodukciji i legitimiranju postojećih društvenih odnosa. Školu ne vide kao priliku za izgradnju duhovnih sposobnosti pojedinca i uspon na društvenoj lestvici već kao društveni mehanizam održavanja sistema društvene stratifikacije. Uglavnom smatraju da je škola najvažniji ideološki aparat države u kapitalizmu.

Država održava postojeće društvene odnose (podjela na kapitaliste i radnike). Putem represivnih aparata (policija, sudstvo, vojska) i ideoloških aparata (religija, porodica i drugo). Škola je najvažniji ideološki aparat države, jer se u školi ne uče samo znanje i veštine potrebne na radnom mestu nego se prenosi i ideologija. Osnovna svrha ideologije u školi je da uveri buduće radnike da je njihov položaj prirodan, nepromenljiv i opravdan. U školi se budući radnici uče da budu tačni, poslušni, disciplinovani kako ne bi ugrozili postojeći sistem proizvodnje i organizaciju društva u celini.