Šta mi je kupio dečko? Ovaaaj, može neko drugo pitanje?
Odmah da vam kažem, ja ne očekujem ni od života, ni od veza, ni od poklona, nešto spektakularno i grandiozno. Kažu ljudi da je za sreću potrebno malo, slažem se. Ajde da sam dobijala bar to “malo”, već uglavnom komediju.
Dopunjeno: 03. 12. 2023.
Recimo da je sve počelo još u srednjoj školi. Imala sam dečka i bili smo, što se kaže, skladan par. Činio je male slatke stvari za mene i gotovo uvek sam se oduševila, sve dok nije došla proslava dva meseca veze (u to vreme i u tim našim godinama, to je bio bitan datum). Očekivala sam ne znam ni ja šta, a dobila sam, pazite sad, kornjaču!
Tako je, kornjaču. Možda je to njemu bio neki fazon, pitaju ga drugovi “šta si poklonio devojci”, a on kaže “kornjaču, haha”, pa se svi smeju, moguće, ali meni to nije bilo nimalo smešno. Odnela sam kornjaču, za koju sam pretpostavila da je muškog roda te joj dala ime Rafaelo, kući. Nažalost, nisam stigla s njim da razvijem neku dublju vezu, jer ga je mačak Radovan prilikom igranja izbio iz te staklene posude u kojoj je obitavao, a ja sam u tom nekom trenutku prolazila i zgazila jadnog Rafaela. Poput njegovog oklopa pukla je i moja veza.
Eto mene na fakultetu i u vezi s jednim finim momkom (svi moji momci su fini, videćete). Bilo je malo neslaganja oko muzike i izlazaka, ali u principu smo se lepo slagali i bogami dogurali do šest meseci. To mi je tada izgledalo kao životni uspeh. Moja euforija se raspršila kada sam ugledala “poklon”, neku društvenu igru sa slaganjem reči. Jasno je da je to kupio jer se njemu svidelo. Ostali smo u kontaktu do današnjeg dana. Često ga pitam da li uživa u svojoj društvenoj igri.
Već s prvim poslom našla sam par godina starijeg dečka. Takođe je sve između nas bilo kako treba, fin dečko, pa svi moji momci su fini, a onda je otišao na jedan poslovni put. Radovala sam se kao malo dete njegovom povratku i iskrena da budem kopkalo me šta će mi doneti. Mislim, oni pre njega su očigledno bili klinci, pa su fejlovali iz neiskustva. Ah, da ste mogli da vidite moju kiselu facu dok sam iz kese (nije se potrudio ni da spakuje) izvlačila sportsku garderobu, neke majice i šortsevi. Da li on to meni poručuje da sam sa svojih 56 kilograma debela? Ili koliko mu nije stalo, jer se očigledno nije potrudio da upari boje?! I njega sam posle nekog vremena ispratila.
Usledile su godine pogrešnih procena i još pogrešnijih poklona, ne samo od momaka, već i od drugarica, te sam tako dobila blok flautu, bojanku i gomilu gluposti iz dečijeg asortimana, što kao treba da bude neka fora. Sve sam to stoički podnela, do tog momenta.
On mi je, nekako, od svih njih, bio najbliži, verovatno iz razloga što smo bili i jako dobri prijatelji. Ja sam se trudila oko njega, bodrila, naročito oko posla i unapređenja koje je u međuvremenu dobio i pravo da vam kažem, nisam uopšte sumnjala šta će mi kupiti za rođendan koji se približavao. Ohoho, neka kutija! Može biti neki, nakit, pa da, nešto tvrdo je unutra, a može biti i – mikser! “Šta je ovo jebote”, znači, nisam uspela da sakrijem šok i razočarenje. “Pa žalila si se da ti još samo fali mikser da budeš kompletna”, rekao je mrtav ‘ladan, a mene su tri znoja oblila dok sam smišljala šta da kažem drugaricama kad me pitaju šta mi je kupio. Mislila sam u kuhinjskom smislu da mi mikser fali za kompletnost, ne generalno. Nije ni to kraj! Ubrzo smo raskinuli, a pošto smo, ostali u dobrim odnosima, pojavio se na mom sledećem rođendanu i poklonio mi ogromnu kutiju sa šnalicama, šnalama, gumicama i ukrasima za kosu. “Rekla si da te nervira kad ti neka drugarica uzme gumicu za kosu”. Ok, svakako je bolje od miksera.
“E, pa nećeš još dugo uživati u asesoarima za kosu”, kao da mi je rekao onaj odgore, te mi je poslao izazov u vidu jednog naočitog mladića. Nije mi još postao momak, jer ponukana prethodnim iskustvima rekoh sebi da ga stavim na test: kakav je na jelu, u svađi, kad je pijan i da li zna šta pokloniti devojci. I on je otišao neki put, a kad se vratio dobila sam, uh kako ovo reći, čipkani kombinezon iz jednog dela s rupom između nogu. Alo bre jarane, nismo se ni smuvali, ti meni te sado mazo boleštine! Malo je falilo da njega spakujem u taj kombinezon, no bila sam previše ljuta, pa sam isparila.
A sad ozbiljno – šta pokloniti devojci
Ako si muško i čitaš ovo, sad me dobro zapamti!
- Kad nemaš nikakvu ideju, dobar je parfem. Ako ne znaš koji, pitaj prodavačicu ili njenu drugaricu.
- Može i kozmetika. I to pitaj prodavačicu, u svakoj parfimeriji ima setova da se raspametiš.
- Nakit samo ako je dobro poznaješ, ne kupuj prsten ako nemaš nameru da je veriš.
- Bolje od garderobe je vaučer za kupovinu u nekom tržnom centru.
- Cveće ide uz sve, ali cveće nikako ne ide samo.
- Plišane igračke i dečiji asortiman jedino ako se u seksu igrate Hajdi i čika Hajnca. Ili ako želiš suptilno da joj naglasiš da razmišljaš o ukrštanju gena.
Mada, čak i razočarenje ne mora biti nužno loše. Meni onaj misker i dalje traje i sve frajere je nadživeo.
Zabranjeno je preuzimanje dela ili celog sadržaja bez navođenja i linkovanja izvora u skladu s Moodiranje Uslovima korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Leave a Reply
doodle says:
Za ovo ponasanje postoji strani izraz: “entitlement”. Dakle, ne samo da ocekujes posto-poto neki poklon za koji pretpostavljas da ti sleduje by the book, nego ti je prva pomisao ako ne dobijes nesto sto ce te oduseviti “sta cu sad da kazem drugaricama”. Odavno nisam naleteo na odvratnije zensko ponasanje koje je izaslo iz najnegativnijeg moguceg stereotipa o danasnjim devojkama. Svaka ti cast, a neka je sa srecom svakom tvom narednom koji ne uspe da pobegne na vreme