Istorija piknika i obedovanja napolju Praksa laganog, ranije elegantnog i svečanog obroka koji se jede napolju koji danas znamo kao piknik, naspram standardnog poludnevnog obroka poljoprivrednog radnika u polju, bila je povezana sa predahom od lova iz srednjeg veka; izgovor za ugodan izlet iz 1723. godine vidi se na slici Fransoa Lemoina i dalje se […]
Dopunjeno: 25. 11. 2023.
Istorija piknika i obedovanja napolju
Praksa laganog, ranije elegantnog i svečanog obroka koji se jede napolju koji danas znamo kao piknik, naspram standardnog poludnevnog obroka poljoprivrednog radnika u polju, bila je povezana sa predahom od lova iz srednjeg veka; izgovor za ugodan izlet iz 1723. godine vidi se na slici Fransoa Lemoina i dalje se nudi u kontekstu lova. U njemu se vidi belo platno, a na njemu vino, hleb i pečeno pile.
Iako bi se ovi obroci na otvorenom mogli nazvati piknicima, prema eskpertu Leviju, postoje razlozi da se to ne učini. „Englezi“, tvrdi on, „nisu imali naziv za obrok lovaca sve do 1806. godine, kada su skoro svaki obrok na otvorenom počeli da nazivaju piknikom“. Francuzi, nastavlja Levi, „suzdržavali su se od toga da bilo šta na otvorenom nazovu pique-nique sve dok Englezi praktično nisu učinili tu reč svojom, a tek nakon toga su priznali da se u pikniku može uživati na otvorenom umesto u zatvorenom prostoru“.
Piknik je prvobitno bila francuska reč iz 17. veka, pique-nique. Njegovo značenje je bilo slično današnjem: društveno okupljanje gde svaki učesnik donosi deo hrane.
Francuska revolucija je popularizovala piknik širom sveta. Francuske aristokrate su emigrirale u druge zapadne zemlje, donoseći sa sobom svoju tradiciju izleta.
Danas, slika piknika kao mirne društvene aktivnosti može se iskoristiti za politički protest.
Zamislite piknik i verovatno vam prvo pada na pamet karirani stolnjak ili ćebence u parku. Crveno-beli karirani stolnjak je redovna asocijacija, rame uz rame sa platnenom korpom i veselim društvom. Priča seže vekovima unazad do jednostavne tkanine koju poznajete kao gingham. Gingham se lako pravi, izdržljiv je i jeftin. U vreme kada su se pojavili stolnjaci sa ovom šarom 1900-te, ona je toliko korišćena da je brzo počela da se smatra „staromodnom“ i postala je povezana sa stilom života na selu (Doroti Gejl u Čarobnjaku iz Oza nosi na primer plavu kariranu haljinu). Kako je stolnjak kao element prešao put od tkanine brze proizvodnje do utilitarne tkanine, gingham je bio očigledan izbor za prostirku ili stolnjak za piknik. Bio je lak za pranje, izdržavao je brojne upotrebe i bio je dovoljno jeftin da ne predstavlja veliki gubitak ako se i pocepa, isfleka ili uništi. Danas vaš stolnjak za piknik može biti pre od silikonske mušeme, ili od vinila, ili čak od plastike za jednokratnu upotrebu. Ali, i dalje možete odabrati i takav stolnjak koji čuva tradiciju i ilustruje neobičan karirani uzorak koji traje već vekovima.
Savremeni izleti u formi piknika za mnoge ljude podrazumevaju jednostavnu hranu. U Oksfordskom vodiču za hranu, Alan Dejvidson izdvaja hranu kao što su tvrdo kuvana jaja, sendviči i komadi hladne piletine kao dobre primere hrane za piknik.
U Americi, pisac o hrani Volter Levi sugeriše da „meni za piknik može uključivati hladnu prženu piletinu, jaja bez peciva, sendviče, kolače i slatkiše, hladne sokove i toplu kafu“.
U pauzi u Glindebourne operi se tradicionalno organizuju piknici, a Roden predlaže meni za šampanjac, penu od kavijara, hladnu patku i punjene breskve i jagode. Može dakle i tako, jer zašto da ne.
Ako planirate izlet u prirodi u ovim sunčanim jesenjim danima, korisno je da prođete ovu listu i ne zaboravite poneke korisne stavke koje vaš piknik mogu učiniti istinski lepim i opuštenim iskustvom.
Zabranjeno je preuzimanje dela ili celog sadržaja bez navođenja i linkovanja izvora u skladu s Moodiranje Uslovima korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
© 2011-2024. Moodiranje. Sva prava zadržana. Izrada sajta: ХАЈДУЦИ