Poznato je da, kao lekove za smirenje, Srbi veoma često upotrebljavaju, i to na svoju ruku, Bensedin, Lorazepam i Bromazepam, ali se mnogo češće od ovih medikamenata koristi Ksalol, odnosno Xanax.

Zdravstvena pretnja sakrivena u jednoj tableti

Ksalol je antianksiozni lek (anksioloitik) iz klase lekova benzodiazepina koji se prepisuje kod pacijenata koji imaju problem sa anksioznošću, osoba koje su pod stresom, ali i kod pacijenata sa kardiovaskularnim problemima.

Božana Končalović, specijalni pedagog i porodični savetnik iz klinike za lečenje zavisnosti MedTim, ističe da Ksalol uglavnom lekari prepisuju radi tretmana anksioznosti zato što ima brzo dejstvo.

“Svaki lekar bi trebalo, pri prepisivanju Ksalola pacijentu da prepiše tačno odgovarajuću dozu u tačno određenom vremenskom periodu. Pacijenti ne treba sami sebi da određuju i da povećavaju dozu. Ukoliko pacijent ne oseća dejstvo od 1 tablete Ksalola, ne sme sam da povećava dozu na dve ili tri tablete, već da se konsultuje sa svojim lekarom o dopunskoj terapiji”, navodi ona.

Kako kaže, upravo se u tome krije i velika opasnost od (zlo)upotrebe Ksalola, budući da ovaj lek za smirenje ima izrazito visok adiktivni potencijal. Tačnije, Ksalol, iz redova svih benzodiazepina, najbrže podiže toleranciju i može za veoma kratko vreme izazvati zavisnost.

Ksalol – Opasniji od antibiotika kada se uzima na svoju ruku

“Znamo da često ljudi u Srbiji uzimaju antibiotike na svoju ruku, ali to nije opasno kao što je uzimanje Ksalola i drugih benzodiazepina na svoju ruku. Nažalost, Ksalol se u Srbiji lako može nabaviti bez recepta, a tako se najčeše i koristi. Inače, svi lekovi iz grupe benzodiazepina se strogo izdaju na recept, baš zbog moguće zloupotrebe koja izaziva ozbiljnu psihičku i fizičku zavisnost”, objašnjava ona.

Ljudi neretko sami podižu i doze leka kako bi postigli odgovarajući efekat, kaže naša sagovornica i dodaje da nekontrolisano uzimanje ovog leka predstavlja samo korak ka ulasku u sigurnu zavisnost.

“Brojni su neželjeni efekti zloupotrebe Ksalola. Između ostalog, oni uključuju depresiju, delirijum, psihoze, oštećenje memorije, napade, razdražljivost, konfuziju, dezorijentaciju, oštećenje kognitivnih funkcija, povećani rizik od demencije”, navodi pedagog Končalović i upozorava da u slučaju uzimanja većih doza ovog leka u kraćem vremenskom periodu može doći do predoziranja.

“Uglavnom pacijenti, kada postanu tolerantni na Ksalol, povećavaju doze ovog leka ili ga kombinuju sa drugim lekovima, što uzrokuje predoziranost, usled čega može doći do pospanosti, poremećaja pažnje i koordinacije, kome, pa čak i smrti”, ističe ona.

Alkohol i Ksalol – Kombinacija koja razara zdravlje

Da bi intenzivirali dejstvo Ksalola, neretko ljudi mešaju ovaj lek sa alkoholom, pri čemu jedan drugom pojačavaju dejstvo, utičući na centar za disanje i rad srca. Kako kaže naša naša sagovornica, u prvi mah su srčani ritam i disanje usporeni, a potom ubrzani, kada pacijenti mogu postati agresivni.

“Pored agresije, tada dolazi i do pojačanja strahova, nemira, anksioznosti i nesanice, i tek kada pacijenti osećaju teške simptome zloupotrebe i zavisnosti od Ksalola, to je momenat kada se javljaju na lečenje. Retko ko se javlja na lečenje zbog povećanja doze Ksalola. Sve dok ne osete ozbiljne probleme, ljudi misle da mogu samostalno kontrolisati situaciju, što je velika zabluda”, dodaje ona.

Jedan od najvećih problema kod zavisnosti od Ksalola je apstinencijalna kriza, koja nastupa kada osoba naglo prestane sa uzimanjem ovog leka.

“To je posebno opasno stanje za pacijenta sa kojim je nemoguće izboriti se samostalno. Tada osoba oseća pojačanu anksioznost, strahove, grčeve, nesanicu, tremor, dolazi do ubrzanog rada srca, epileptičnih napada, depresonalizacije, suicidalnih misli i ponašanja. U ovom, kao i u slučaju predoziranja, neophodno je hitno medicinsko zbrinjavanje odvikavanje od Ksalola, jer je to jedini način za skidanje sa ovog anksiolitika”.

Ksalol – Lek protiv anksioznosti ili ne?

Stručnjaci su saglasni u tome da Ksalol može delovati samo na posledice i simptome anksioznosti, a nikako na uzrok ovog problema. Lečenje anksioznosti se radi isključivo u stručnoj ustanovi i psihoterapijskim putem. Kako Božana ističe, nikada se anksioznost ne može tretirati i lečiti lekovima, već samo psihoterapijom.

“Ksalol kao anskiolitik, uklanja te prve simptome anksioznosti koji, inače, onemogućavaju pacijenta da uopšte uđe u terapijski proces. Kognitivna spremnost je neophodna kako bi pacijent ušao u ovaj proces, a te spremnosti ne može biti ukoliko je pacijent, tokom terapije, depresivan, suicidalan ili ima panični napad”, pojašnjava ona.

Kod pacijenata koji zloupotrebljavaju Ksalol strahovi su jako izraženi. Tačnije, kod njih postoji veliki strah da ostanu u nekom trenutku bez ovog leka.

Kako se skinuti sa Ksalola?

MedTim, kao specijalizovana bolnica za lečenje zavisnosti, već dugi niz godina sa velikim procentom uspešnosti leči adikciju i poremećaje upotrebe različitih tableta i supstanci, među kojima spada i Ksalol.

“Kada je u pitanju lečenje od Ksalola u našoj klinici, na samom početku potrebno je uraditi dijagnostiku kroz koju utvrđujemo doze leka po kojoj određujemo šemu na osnovu koje će se obarati ova doza od 0 mg. Uz obaranje doze, pacijentu dajemo i odgovarajuću protivapstinentnu terapiju koja nije iz grupe benzodiazepina i koja pokriva sve simptome apstinencijalne krize”, precizira naša sagovronica.

Ona pojašnjava da samo spuštanje doza, naravno, nije dovoljno za lečenje zloupotrebe i zavisnosti od Ksalola.

“Uz odgovarajuću farmakoterapiju neophodna je i psihoterapija gde pacijente u našoj klinici, u procesu lečenja anksioznosti kroz psihoterapeutski rad, učimo tehnikama samopomoći, načinima kako da prepoznaju svoje strahove i da ih jednom zauvek savladaju. Čak i nakon otpusta iz bolnice, ostajemo u kontaktu sa pacijentom u narednih godinu dana, kako bismo održali i sačuvali rezultate bolničkog lečenja”, zaključuje Končalović.

The post MOŽE IZAZVATI SMRT! Ovaj lek nikako NE SMETE koristiti bez lekarskog recepta! Srbi ga MASOVNO uzimaju na svoju ruku, a NIJE Bensedin! appeared first on Moodiranje.

Nekada je stres i pozitivna stvar, nešto što možda je bismo ni etiketirali kao izvor stresa, ali da bismo razumeli zašto je to tako, najpre moramo razumeti šta se sve podrazumeva pod terminom “stres”, kao i to da su i pozitivne stvari i promene izazovi u životu.

Šta je stres i kako se definiše?

Ljudi koriste reč „stres“ da bi opisali širok spektar situacija – od zvonjenja mobilnog telefona dok razgovarate na drugom telefonu – do osećanja povezanih sa intenzivnim opterećenjem na poslu ili smrću voljene osobe.

Ali možda najkorisnija i najprihvaćenija definicija stresa (koja se uglavnom pripisuje Richardu S. Lazarusu) je sledeća:

Stres je stanje ili osećaj koji se doživljava kada osoba shvati da “zahtevi pred nama premašuju lične i društvene resurse koje je pojedinac u stanju da mobiliše.”
U manje formalnom smislu, osećamo se pod stresom kada osećamo da su “stvari van kontrole”.

Naša sposobnost da se nosimo sa zahtevima koji su pred nama ključna je za naše iskustvo stresa. Na primer, započinjanje novog posla može biti potpuno uzbudljivo iskustvo ako je sve ostalo u vašem životu stabilno i pozitivno. Ali ako započnete novi posao kada ste se tek uselili u novu kuću ili je vaš partner bolestan ili imate novčanih problema, možda ćete se vrlo teško snaći.

Koliko od ovoga je potrebno da nas “gurne preko ivice?“

Nisu svi neobični događaji podjednako teški za rešavanje. Na primer, uporedite stres razvoda sa stresom promene odgovornosti na poslu. Zbog toga treba da budete u stanju da na odgovarajući način ocenite i izmerite svoju ukupnu ocenu stresa.

Skala ocenjivanja socijalnog prilagođavanja (SRRS), poznatija kao Holmesova i Raheova skala stresa, stvorena je upravo za to. Ovaj alat nam pomaže da izmerimo stresno opterećenje koje nosimo i razmislimo šta bismo trebali učiniti s tim u vezi (izvor:mindtools.com).

Koliko ste pod stresom?

Skala stresa obuhvata 43 stavke. Svaka stavka nosi bodove (date u zagradi). Možete ih obračunati, a zatim pogledajte interpretaciju rezultata u nastavku.

1. Smrt supružnika (100)
2. Razvod (73)
3. Bračno razdvajanje (65)
4. Zatvor (63)
5. Smrt člana uže porodice (63)
6. Lične povrede ili bolesti (53)
7. Brak (50)
8. Otkaz na poslu (47)
9. Mirenje braka (45)
10. Penzionisanje (45)
11. Promena u zdravlju člana porodice (44)
12. Trudnoća (40)
13. Seksualne poteškoće (39)
14. Dobitak novog člana porodice (39)
15. Prilagođavanje posla (39)
16. Promena finansijskog stanja (38)
17. Smrt bliskog prijatelja (37)
18. Prekvalifikacija (36)
19. Povećane rasprave sa supružnikom (35)
20. Velika hipoteka ili zajam (31)
21. Opozivanje hipoteke ili zajma (30)
22. Promena odgovornosti na poslu (29)
23. Sin ili ćerka napuštaju dom (29)
24. Problemi sa partnerovom familijom (29)
25. Izvanredno lično dostignuće (28)
26. Supružnik započinje ili zaustavlja posao (26)
27. Početi ili završiti školu / fakultet (26)
28. Promena životnih uslova (25)
29. Revizija ličnih navika (24)
30. Problemi sa šefom (23)
31. Promena radnog vremena ili uslova rada (20)
32. Promena mesta boravka (20)
33. Promena u školi / fakultetu (20)
34. Promena u rekreaciji (19)
35. Promena crkvenih aktivnosti (19)
36. Promena u društvenim aktivnostima (18)
37. Umereni zajam ili hipoteka (17)
38. Promena navika spavanja (16)
39. Promena broja porodičnih okupljanja (15)
40. Promena prehrambenih navika (15)
41. Odmor (13)
42. Božić (12)
43. Manja kršenja zakona (11)

Interpretacija:

11-150
Imate samo male do umerene šanse da se razbolite u bliskoj budućnosti.

150-299
Imate umerene do velike šanse da se razbolite u bliskoj budućnosti.

300-600
Imate visok ili vrlo visok rizik od obolevanja u bliskoj budućnosti.

Da li vam se čini da ste pod stresom?

Ako otkrijete da ste u umerenom ili visokom nivou rizika, očigledno je da prvo morate da pokušate da izbegnete buduće životne krize.

Iako je ovo očigledno lakše reći nego učiniti, obično možete izbeći preseljenje, na primer, koje je u periodu vašeg odlaska u penziju ili kada neko od vaše dece ode na fakultet. U slučajevima konflikta, umesto da ulazite u cepanja i gubite celovitost, možete naučiti veštine rešavanja sukoba, radite na ličnoj mentalizaciji i neutralizaciji, a sve da biste umanjili sukobe sa drugim ljudima.

Ako želite da izbegnete popularni burnout, možete da se potrudite da izbegnete preuzimanje novih obaveza ili bavljenje novim studijskim programima. Možete i morate da naučite da kažete NE i polako da počnete da se intenzivnije bavite sobom i pazite na sebe.

The post Koliko stresa je potrebno da nas gurne “preko ivice”? appeared first on Moodiranje.

Prema kvalifikacijama ovakvih malograđana neke bolesti su maltene uzvišene, pa tako čujemo da je neko mučenik jer živi sa srčanom bolešću ili heroj jer se bori s malignim oboljenjem, ali čekaj, ako je recimo depresivan, onda je obavezno ludak, prokažen, s takvim se ne treba zabavljati ili družiti, “znaš, on/a ima F dijagnozu”, “pa nisu naši stari bez razloga proveravali da li u porodici potencijalnog bračnog partnera ima šizofrenije”.

Bez namere da zalazim u fiziologiju, medicinu i psihologiju, ostavivši po strani činjenicu da neke bolesti bivaju stečene ili izazvane određenim ponašanjem (a čak ni medicinske grane nemaju sve odgovore na ova pitanja), svako ljudsko biće na ovom svetu potvrdiće sledeće:

Niko ne želi da bude bolestan. Niko ne bira da bude bolestan. Niko ne voli što je bolestan.

Zašto je teško shvatiti da se psihičke bolesti ne dešavaju po algoritmu “evo, dosadno mi je, ne znam šta ću od sebe, besan sam i obestan, hajde da obolim od depresije ili bipolarnog poremećaja, čisto da se nešto dešava?” Ne ide tako. To će potvrditi svi koji su kroz ovo prošli (i prolaze), što na ličnom, što na primeru nekog iz okruženja. Jedino svetlo u ovoj konstelaciji je trenutak kada osoba koja prepozna da je u problemu odluči da potraži stručnu pomoć. Koliko je teška ova borba, koliko iziskuje truda, rada, tolerancije i strpljenja, tema je za sebe. Svedočanstava je na pretek.

No, vratimo se temi – diskriminaciji ljudi koji se sa ovim bore. Diskriminatori imaju vrlo perfidne, ujedno i zatucane mehanizme po kojima to rade:

• osporavanje građanskih i intelektualnih prava: na veliku žalost onih koji smatraju da su superiorni zbog činjenice da imaju prelazni IQ i zvanično su “normalni”, prisustvo dijagnoze ili smetnje u velikom procentu ne umanjuje intelektualne i profesionalne sposobnosti. Bilo bi zanimljivo videti malograđančiće kako osporavaju kredibilitet, talenat i sposobnosti Betovena, Kurt Kobejna, Isaka Njutna, Mela Gibsona, Vinstona Čerčila, Harisona Forda, Ernesta Hemingveja… da, svi oni (i još dosta slavnih i velikih ljudi) imaju ustanovljene psihičke bolesti ili smetnje.
• poistovećivanje loših crta karaktera s bolešću: da se razumemo, određene crte i ponašanja (nesposobnost kontrole besa, patološko laganje, manipulativno ponašanje) mogu da budu više istaknute kod nekih dijagnoza (narcisoidni poremećaj ličnosti, granični poremećaj ličnosti…), no, to možemo sresti i kod zvanično psihički zdravih ljudi. Loše crte karaktera mogu da budu u korelaciji s bolešću, a i ne moraju.U prevodu, ne treba ti dijagnoza da bi bio đubre od čoveka. Postoji teorija o “lošem genu”, “urođenom zlu”, o čemu je Skot Pek pisao u knjizi “Ljudi laži”. Prema njegovim promišljanjima, zasnovanim na psihoterapeutskoj praksi od nekoliko decenija, loše crte i osobine, zloba za koju on smatra da je egzaktna i materijalizovana, su stvari koje treba tretirati van okrilja bolesti. Dakle, čovek može biti podao, zao, pokvaren, a da je pritom potpuno psihički zdrav (koliko god to paradoksalno zvučalo). S tim u vezi je vrlo opasno i štetno vezati nečije loše postupke za bolest, jer loša osoba je loša osoba, svejedno da li “puca od zdravlja” ili je obolela. Stoga dvaput promislite kad kritikujete nečije loše postupke – jedno je reći “on je loš čovek, načinio mi je zlo”, a sasvim drugo “načinio mi je zlo, on je bolestan čovek”, jer time stigmatizujemo psihičke bolesti i doprinosimo predrasudi da su psihički bolesni ljudi loši ili zli.
• diskreditovanje ličnosti: kao što prisustvo bolesti ne sputava (nužno) čoveka u intelektualnom delovanju i građanskom životu, isto važi za društvene i privatne relacije. Ovaj odnos zna da bude zahtevan za obe strane, osobu s psihičkim poteškoćama i njeno okruženje, no, treba se zapitati kako bi svako od nas reagovao da sazna da u njemu “čuči” dijagnoza – pitam se, da li bi tada narečeni malograđani rekli: “evo ja sam bolestan, izopštite me iz posla, društva, braka, svega!”

Za kraj, citiraću “Narodnog učitelja” Vase Pelagića, koji je još pre 130 godina učio ljude da “u bolesti nema ničeg sramotnog, niti je pred sudom nauka fiziologije i medicine ijedan deo čoveka sraman niti nečastan, nego su svi ravni između sebe”:

U otvorenoj pouci leži moral, a ne u lažnom izvijanju i laganju, kao što misle i govore sadanji glupavi primetači i nadri “moraliste”.

Stoga kad sledeći put primetite nekog “nadri moralistu”, ne zaboravite da mu predočite da nazaduje dobrih 130 godina. Medicina (i psihologija/psihijatrija) napreduje svakim danom, no, za zatucanost i malograđanštinu leka nema, osim da radiš na sebi. Ljudi “s dijagnozom” taj korak već su napravili.

The post Ne treba ti dijagnoza da bi bio đubre od čoveka appeared first on Moodiranje.

• opšta anksioznost
• fobije
• panični poremećaj

Anksiozni poremećaji uključuju većinu poremećaja koji su decenijama bili poznati kao “neuroze”. Obično ne podrazumevaju izrazite poremećaje psihičkog funkcionisanja, kakvi su prisutni kod psihoza; sposobnost razaznavanja fantazije i stvarnosti, tzv testiranje realnosti je sačuvano za razliku od psihoze. Međutim, mogu postojati značajne poteškoće u obrascima ponašanja i međuljudskih odnosa. Učestalost anksioznih poremećaja kreće se od 0,05% (opsesivno-kompulzivni poremećaj – OKP) do 5% (generalizovani anksiozni poremećaj).

Određene osobine određenih anksioznih poremećaja su zapravo prilično česte, a o poremećaju govorimo kada ovi poremećaji predstavljaju značajno ograničenje za osobu u svakodnevnom društvenom i radnom funkcionisanju. Obično se češće javljaju kod žena.

Uzroci anksioznosti

Uzrok anksioznih poremećaja leži uglavnom u psihološkim faktorima, mada postoje dokazi o genetskom uticaju (naročito kod OKP) i neurofiziološkoj pozadini. Emotivni stres često može biti dodatni faktor koji izaziva anksioznost (ranjivost, promene u međuljudskim odnosima).

S druge strane, simptomi anksioznosti su direktna manifestacija uzbuđenja perifernog autonomnog nervnog sistema, uzrokovanog zastrašujućim neželjenim idejama i impulsima.

Ako nesvesni psihološki mehanizmi ne uspeju kanalisati anksioznost, osoba će prikazati sliku uopšteno generalizovane anksioznosti u najmanjoj prilici ili doživeti anksioznost u obliku napada panike. Ako psihološki odbrambeni mehanizmi usmere anksioznost na određene spoljne objekte ili situacije koje simbolizuju početni, stvarni uzrok anksioznosti, to omogućava da se anksioznost premesti i veže za spoljni simbol, poput liftova, tunela itd, i ova situacija se može izbeći. U ovom slučaju govorimo o fobičnom poremećaju.

Strah je uticaj koji ima motorički i senzorni odgovor. Neurotska anksioznost je slična strahu, ali javlja se kada nema očigledne opasnosti, kroz opštu zabrinutost, osećaj opasnosti ili kroz vezanost za određenu situaciju – fobiju.

Fobije su podeljene na:

• racionalne – refleksni odgovor na moguću opasnu situaciju
• iracionalne

Nova teorija anksioznosti odbacuje libido, naglašavajući ulogu ega kojem nedostaje energije, koji upozorava telo na opasnost. Nema stvarne opasnosti, ali organizam u razvoju se suočio sa opasnostima. Opasnost koja upozorava organizam počinje od osećaja bespomoćnosti. Kao koren anksioznosti, Sigmund Freud uzima motoričke reakcije na rođenje i situacije uskraćivanja ljubavi u ranom detinjstvu. Organizam je ranjiv jer je nemoćan, zbog čega on reaguje sa anksioznošću kasnije u životu. U ovoj teoriji Freud se oslanja na društvenu stvarnost. Strukturni model (id i ego strukture) je takođe vidljiv u teoriji anksioznosti.

5-4-3-2-1 Tehnika suočavanja sa anksioznošću

Anksioznost je nešto što je većina od nas doživela barem jednom u životu.

Javni govor, pregledi rada i nove odgovornosti za posao samo su neke od situacija vezanih za posao zbog kojih se čak i najmirnija osoba može malo stresirati.

Iako sva psihologija može da vam deluje kao da su u pitanju grčka sela, a da biste razumeli to što vam se dešava da vam treba sudski tumač za grcki jezik, realnost je da je najbitnije da se smirite i primenite tehnike za opuštanje koje će vam pomoči da napad ansksioznosti koji mnogi opisuju kao osećaj umiranja – prevaziđete.

Ova vežba u pet koraka može vam biti od velike pomoći u periodima anksioznosti ili panike tako što će vam pomoći da se prizemljite u sadašnjosti kada vam um poskakuje između različitih anksioznih misli.

Pre nego što započnete sa ovom vežbom, obratite pažnju na disanje. Polako, duboko, dugo disanje može vam pomoći da održite osećaj smirenosti ili vam pomogne da se vratite u mirnije stanje. Jednom kada pronađete dah, prođite kroz sledeće korake kako biste se lakše prizemljili:

5: Primetite PET stvari koje vidite oko sebe. To bi mogla biti olovka, tačka na plafonu, bilo šta u vašoj okolini.

4: Primetite četiri stvari koje možete dodirnuti oko sebe. To bi mogla biti vaša kosa, jastuk ili tlo pod nogama.

3: Primetite TRI stvari koje čujete. Ovo bi mogao biti bilo koji zvuk. Ako možete da čujete trbuh u trbuhu koji se računa! Usredsredite se na stvari koje možete čuti van svog tela.

2: Primetite DVE stvari koje možete namirisati. Možda ste u svojoj kancelariji i mirise olovka, ili ste u svojoj spavaćoj sobi i miriše na jastuk. Ako trebate malo prošetati kako biste pronašli miris, osetite miris sapuna u vašem kupatilu ili prirode napolju.

1: Primetite JEDNU stvar koju možete probati. Kako izgleda unutrašnjost usta – žvaka, kafa ili sendvič od ručka?

Ova tehnika je jedna od mnogih opcija koje biste mogli koristiti ako se osećate anksiozno ili preopterećeno. Ako je anksioznost nešto sa čime se redovno borite, a i dalje imate problema sa preusmeravanjem ili suočavanjem sa tim osećajima, obratite se svom lekaru.

The post Napadi anksioznosti? Probaj ovu brzu tehniku koja je pomogla mnogima appeared first on Moodiranje.

1. Umotaš se u najveće ćebe koje imaš, pustiš neku laganu muziku i tako pola sata. Onda budeš 10x smireniji.

2. Odvrni vodu na česmi i stavi ruke pod mlaz.

3. Pomeri se! Ako se osećaš kao da će te zidovi ugušiti, izađi napolje, prošetaj oko zgrade.

4. Odremaj, ali nemoj da zabodeš ceo dan, već maksimalno sat vremena.

5. Obuci veliki topao džemper i pusti neku komediju. Pomaže i druženje s nekom pozitivnom osobom, ali nemoj da je mračiš.

6. Plači, ako ti se plače.

7. Počni da se rveš sa najgorim mislima koje ti se motaju po glavi. Evo primera unutrašnjeg dijaloga sa sobom.

– Šta ako tvoje kolege saznaju da si sprcau u guzicu tol’ke godine, a i dalje živiš s roditeljima?
– Pa šta?
– Nikad se nećeš odseliti od njih.
– Pa šta?
– Nećeš moći da se zabavljaš s nekim normalno sve dok živiš kod roditelja.
– Pa šta?
– Umrećeš sam i nikad nećeš iskusiti pravu ljubav.
– Pa šta?
– A ako ne osetiš ljubav, osećaćeš se jadno i mizerno do kraja života.
– Pa šta?
– Pa to će biti bolno.
– Pa šta?
– …
– Ok.

8. Budi kreativan, crtaj, slikaj ili radi nešto sa rukama – to pomaže da skreneš pažnju s onoga što uzrokuje anksioznost i može biti odličan način da isprazniš sve negativno iz sebe.

9. Počni da dišeš polako i duboko, a onda prizovi neku scenu iz sećanja, kada si se osećao jako srećno. Pokušaj da oživiš tu scenu do najsitnijih detalja – kakvo je bilo vreme, ko je bio s tobom, kakve si zvuke čuo ili osećao mirise…

10. Umij se i popij veliku čašu vode što je sporije moguće, a zatim izađi u šetnju, idealno sa psom, ako ga imaš.

11. Odem na ovaj, najbolji sajt na svetu! Zvuk kiše i grmljavine mi pomaže da se fokusiram, koncetrišem i zaboravim na gluposti.

12. Maženje s ljubimcem. Ako ga nemaš, udomi što pre!

13. Igrice koje zahtevaju da “uključiš mozak” koji se fokusira na rešavanje problema, umesto što je zaglavljen u anksioznim mislima.

14. Tačno 30 sekundi potrudi se da do najsitnijih detalja opažaš ovaj trenutak – zvukove, mirise, boje, svoj dah, temperaturu, teksturu odeće koju nosiš, količinu svetlosti, svoju kožu… sve.

15. Tuširanje sve dok ne potrošiš i komšijin bojler.

16. Napravi atmosferu s prigušenim, toplim svetlima, upali sveće i mirisne štapiće, pusti opuštajuću muziku ili još bolje, uživaj u tišini.

17. Reci sebi šta uzrokuje tvoju anksioznost. “Mrzim gužvu u saobraćaju, mrzim gradski prevoz, zbog toga stalno žurim, uvek kasnim i osećam se mizerno zbog toga”. Razlog tvoje anksioznosti nije više tvoj, već pripada spoljnim faktorima.

18. Očisti kuću, raspremi i organizuj stvari, glancaj čaše. Ovo najviše pomaže.

The post 18 proverenih načina da u nekoliko sekundi oteraš anksioznost appeared first on Moodiranje.