Zašto volim NY

Niko ne gleda u tebe kao u luzera kada postaviš pitanje. Kakvo god ono bilo. Nije sramota ne znati, sramota je praviti se da znaš nešto, a posle nemati pojma kada ti to stvarno zatreba u životu.

Ljudi nemaju kompleks da pokazuju okolini koliko imaju. Najbogatiji ljudi koje sam upoznala su oni za koje nikada ne biste rekli da imaju milione na bankovnom računu. Oni ne pate od toga da imaju najnoviju torbu, auto ili mobilni telefon.

Svako može da ostvari svoj “Američki san” ako je dovoljno pametan, sposoban i šarmantan.

Jer je osmeh nešto što se viđa znatno češće nego na ulicama Beograda.

Mogu da dođem na fakultet u trenerci u 7 ujutru i da me niko ne gleda kao da sam pala s Marsa.

Mogu da koristim Foursquare i zaista dobijem nešto od toga.

Možeš da ideš ulicom obučen kako želiš, pod rukom držeći koga želiš i da ne brineš da ćeš zbog toga dobiti po nosu.

Jer zaista možeš da vidiš stvari koje si gledao samo na filmovima.

Mogu da sedim na kafi sa Japancem, Amerikancem, Slovencem, Francuzom, Kubancem i da se svi smejemo istoj šali.

Mogu da čujem brojne jezike, akcente, da vidim različite vrste lepote i da probam brojne stvari koje u Srbiji ne bih mogla.

Jer shvatiš koliko su male, naizgled nebitne stvari zapravo bitne, a koliko je sve ono što si u Srbiji mislio da je važno postalo irelevantno.

Vidiš kako si se za samo mesec dana boravka ovde promenio na bolje.

Kada počneš da vrednuješ svoje i tuđe vreme i nikada više nigde ne kasniš, već dođeš pre vremena.

Jer shvatiš vrednost svojih pravih, iskrenih prijatelja.

Kada počneš da vrednuješ svoj novac i pažljivo biraš na koga i na sta ćeš ga utrošiti.

Kada možeš da sediš na jednom od 10 najprestižnijih svetskih univerziteta i slušaš nobelovce, naučnike, pisce i sve one kojima si se divio i čiji si rad pratio iz svoje zemlje.

Jer ovde ko želi zaista može da nađe način. Jer se rad, posvećenost i ambicija zaista debelo nagrađuju.

Jer prava sniženja zaista postoje, a radnici su svuda ljubazni i nasmejani.

Jer shvatiš koliko si srećan što si pobegao od one okoline koja te samo vuče na dno, tamo gde je njima mesto, jer nisu imali snage da se izdignu, ni pameti da ih neko pogura, ni hrabrosti da shvate da drugačije ne znači loše.

Jer vidiš koliko su predrasude jedna potpuna glupost.

Jer vrednuješ nečiju reč puno više nego u Srbiji. Ako ti neko kaže da će ti učiniti nešto, nema te sile koja će ga naterati da promeni mišljenje. Opravdanja nisu nesto čime se ljudi razbacuju ovde. Ako ne žele nešto, oni to jednostavno kažu.

Jer su ljudi direktni i u lice ti kažu sta im smeta, a ne saznaješ to sa neke desete strane. Niko se ne plaši istine, čak je svi rado prihvataju. Pogotovo u radnom okruženju.

Jer je biti student u Americi privilegija bogatih/ pametnih ili uspešnih. I ja se vodim time da nije žvaka za seljaka. Kada te neko pljusne po džepu debelo za obrazovanje, onda shvatiš njegovu pravu vrednost. A o komparaciji sa privatnim fakultetima u Srbiji da ni ne govorimo, bez uvrede. Ako si na stiepndiji kao ja, onda shvatiš da konačno neko ceni sve one sate koji se proveo nad knjigom, na internetu i korisnim predavanjima koja si slušao.

Jer devojke i momci na ulici nisu copy-paste i svako fura svoj stil, bez razmišljanja kako će se to drugima svideti ili neće.

Mogu da koristim Pay Pal.

Postoji metro, nema ludih autobuskih gužvi, prljavih iznerviranih matoraca i nervoznih pubertetlija. Ljudi su jednostavno smireniji.

Ljudi nisu isfrustrirana džangrizala sa tužnim životnim pričama koji se istresaju na drugima. Ovde čak i klošari u većini slučajeva postupaju ljubazno, a ne kao Cigani po Knez Mihajlovoj ulici, gde te zveknu i pobegnu ako im daš ispod 100 dinara.

Jer se ovde svako sagne ako vidi 1$ na ulici i to nije sramota, kao u Srbiji gde bi bio izvrnut ruglu ako bi se spustio na kolena da skupiš 20 dinara.

Jer shvatiš koliko su materijalne stvari nebitne, koliko je sve to samo maska, a naučiš da ceniš one koji ne govore velike reči, ali čine velika dela.

Jer uživam u tome da se popnem na osmi sprat Saks Fifth Avenue robne kuće i gledam prelepe žene i muškarce koji izgledaju kao da su iskočili sa stranica modnog editorijala.

Jer uživam dok sedim u Salon de Ning u Penninsula hotelu, pijem koktel i gledam na NY.

Jer mogu da idem na Broadwey i gledam sve one mjuzikle o kojima sam do sada samo slušala.

Jer mogu da posećujem Carnegie Hall i slušam najbolje pijaniste sveta od kojih zastaje dah.

Jer u metrou mogu da čujem neverovatne muzičare od kojih zastaje dah.

Jer mogu da uđem u Godivu i kupim moje omiljene jagode prelivene čokoladom.

Jer se ljudi uvek zahvaljuju i izvinjavaju kada treba.

Jer je Soho mesto sa najboljim restoranima u kojima sam ikada bila.

Jer mogu da odem u Astoriju i kupim Plazma Keks, Smoki, Eurokrem kada god se uželim kuće.

Jer vikende mogu da provodim na Long Island Cityu kod drugarice Ane sa najlepšim pogledom ikada na Manhatan Skyline.

Jer moja komšinica iz Japana sprema odličan suši, moja cimerka iz Amerike najukusnije browniese, a Italijan od preko puta me uvek oduševi pastom al dente i belim vinom.

Jer muškarci poklanjaju devojkama bukete cveće i ne misle da je luzerski. Cveće je ovde jedan od najlepših poklona.

Jer me Times Square koji uvek vrvi od ljudi, enormne količine energije i gomilom sjaja uvek podseti da snovi za neke od nas lako postaju stvarnost.

Jer prvi put kada se popneš na Empire State Building imas osećaj da sanjaš, jer je NY sa tvog desktopa upravo oživeo.

Jer su žuti NYC taksiji svuda oko tebe.

Jer Magnolia Bakery zaista ima najuksunije cupcakes na svetu.

Jer nema ništa lepše nego kada nedeljom ujutru iznajmiš bicikl i voziš se sa drugaricom Central Parkom.

Nije sramno sedeti sam u kafiću i piti kafu.

Nije sramno sedeti na klupi u parku i čitati novine/knjigu a da ljudi ne misle da si najveći luzer.

Možeš da sedneš na sred livade u Central parku u kupaćem kostimu i sunčaš se.

Return policy je dovedena do savršenstva.

Kad uđeš u super market toliki je veliki izbor da ne znaš gde da gledaš. A na svemu su zapisane kcal.

Najbolji sistem slanja pošte-USPS i Fed ex.

Scene iz filmova gde devojka i dečko peru veš u vešeraju i posle toga odu na kafu je istinita.

Ideš ulicim i vidiš holivudske zvezde kako idu iz prodavnice.

Jer te baba neće lupiti kišobranom što joj ne ustupiš mesto u metrou a ti imaš 2 torbe i 3 kese.

Jer je brunch je najbolje vreme da se vidiš sa društvom uz kafu i klopicu.

Jer ne postoji mesto koje ima više rooftopova sa najlepšim pogledom na predivan grad.

Jer je NY mesto sa najvećim broj restorana i Meka za gurmane.

Jer te niko te neće gledati drugačije ako si druge vere, boje kože, imovinskog statusa.

Jer je Starbucks je na svakom ćošku, za nešto jeftiniju varijantu tu su Deli-ji koji pored kafe imaju i kuvanu hranu za poneti.

Jer je usluga je ista i u Macy’s i u Bergdorf Goodman.

Ali ubedljivo najbolja stvar je što sve što ti padne na pamet možeš da kupiš preko interneta…još ako si student pa nemaš shipping to je fantastično.

Jer mogu da se vozim na prelepoj vrtešci u Central Parku i smejem se iskreno od srca.

Jer ću za ovih godinu dana ovde da pogledam baš sve predstave na Broadweyu.

Jer ovde ima mesta za svakoga! Bez obzira koja je tvoja priča, znaš kako pesma kaže: If you made it here, you can make it anywhere.