Iako se stiče utisak da je nova zvezda modne scene, ime Nemanje Pantelića prisutno je skoro 15 godina. Karijeru je počeo davne 2007 godine u kompaniji Zekstra, a tokom poslednje tri godine posvećen je mahom autorskim kolekcijama.

Da li si svoju karijeru gradio strateški, te ciljano iz korporativnog i televizijskog sveta prešao na svoju liniju ili je to više bio sticaj okolnosti?

– To je zaista bio sticaj okolnosti, nije postojala nikakva vrsta strategije. Kako sam u početku sticao iskustvo radeći dizajn i organizaciju proizvodnje za druge brendove, imao sam saradnike na koje sam mogao da računam kada je nabavka tkanina i realizacija modela u pitanju. Svoje autorske modele sam u to vreme radio samo za prijatelje, na čiji je nagovor, sa jedne strane i moju spremnost da se oprobam u nečem novom, sa druge, došlo do predstavljanja prve kolekcije u okviru manifestacije Deichmann Magic Night. Nakon toga se nisam zaustavio.

Foto: Svetlana Braun/Nenad Karlić

Tvoj modni pečat, asimetrija, naglašeni detalji, kombinacije različitih materijala, a sve opet u skladu, je veoma prepoznatljiv. Da li si potpuno slobodan u kreativnom izražavanju ili kažeš sebi nekad “daj Nemanja, ovo je previše”?

– Iskren da budem, kažem sebi često “Nemanja možda će ovo biti previše”, a onda ubrzo posle toga “ma ne, samo ti se čini”. Sa druge strane, upravo zato što godinama radim, trudim se da koliko god da su komadi komplikovanog kroja, asimetrični ili sa puno boja, budu vrlo nosivi, da ne opterećuju pitanjem šta biste mogli da ukobinujete sa njima, da lako budu prilagodljivi svakodnevnoj garderobi, a opet jedinstveni za sebe i ono što je najvažnije za svakog dizajnera – prepoznatljivi.

Teško je napraviti balans i biti dovoljno drugačiji od drugih kolega. Danas ima zaista puno dizajnera, takođe ima još više brendova i potreban je ozbiljan rad da biste skrenuli pažnju na sebe i u krajnjoj liniji sugerisali potrošačima da se okrenu vašem radu. Svaki moj komad je apsolutno kompatibilan, da tako kažemo, sa drugim modelima iz kolekcije i da se na drugačiji način ukomponuje i prestajlinguje kolekcija bi izgledala različito – to je takođe po meni bitna stvar, jer to je nešto što kod drugih dizajnera nije često.

Kako je i sama moda danas slobodnija – i nositi različito i biti drugačiji više nije neobično, čak je i poželjno – daje zaista mogućnost da se slobodno izrazim ne samo ja, već i bilo koji drugi dizajner. Takođe, svedoci smo i da na modnim pistama zaista ima svašta da se vidi, pa shodno tome svako može da izabere prema svom senzibilitetu nesto zanimljivo.

Ko je devojka nosi tvoje modele? Kako izgleda, kako se ponaša, koja je njena priča?

– Ja uvek kažem da svoj brend vidim u fokusu devojaka ili žena iznad 25 godina. Ovo ne znači da mlađi nipošto ne treba da nose ili kupuju (većina manekenki koje nose moje revije su mlađe) nego mislim da to bolje stoji na nekom starijem, životno izgrađenom, sa stavom i odlučnošću.

To je samosvesna devojka ili žena, ispunjena u životu, zadovoljna sobom, koja želi i nema problem da privuče pažnju na sebe, da joj moj komad odeće bude samo još jedna stavka koja će upotpuniti njen imidž.

Ono što uvek nagoveštavam, komadi su vrlo moderni, vanvremenski i lako uklopivi. Iako na revijama izgleda sve futuristički, svaki model kada uzmete u ruke i prilagodite ga sebi izgleda dobro, efektno i što je najbitnije, možete više puta da ga nosite i izgledaćete svaki put dobro.

Foto: Svetlana Braun/Nenad Karlić

Geogirl je devojka koja se ne usteže, oslobođena je stega, ne razmišlja o krutim društvenim pravilima, voli da uživa u čarima koje život pruža, u svakom trenutku, ne jadikuje kad je loše, već korača hrabro dalje, voli da izgleda urbano i spremno za sve prilike u svakom trenutku. Društveni život joj shodno tome nije stran i vrlo je bogat. Zato joj je potreban komad geo kolekcije jer će u njemu sa minimalnim izmenama biti spremna za sve prilike u toku celog dana. A znamo da je svaki dan neka nova priča i donosi mnostvo novih avantura.

Foto: Svetlana Braun/Nenad Karlić

A za koga nisu tvoji modeli?

– Definitivno – nisu modeli za nekoga ko je bez stava i ko ne korača sigurno kroz život bez kompleksa i straha. Mora biti zadovoljan sobom i da voli sebe. Modeli su i dovoljno seksi, elegantni, i kežual. Morate znati da to nosite i da ste sposobni da to iznesete na različite načine i više puta.

Zašto ovo kažem – kroz rad stiliste sam naučio – možete imati najskuplju garderobu, ili od najpoznatijeg brenda, ali ako tu priču ne znate da iznesete, to će na vama izgledati loše kao da ste je na uličnoj tezgi kupili, iako su dizajn, kvalitet izrade i materijali fantastični.

Sa druge strane, čudimo se kako neke stvari koje smo kupili onako usputno “u nekom bezveze butiku”, izgledaju fenomenalno kad ih nosi neka osoba puna samopouzdanja i sa izgrađenim stilom. Koliko god da je poznat brend, on ne može nodomestiti ono što nemate. Koliko god da je lepa haljina izgledaćete smešno ako ne znate da je nosite. Da imate najbolje cipele na svetu ako ne znate da hodate u njima – badava sve. Brend ne određuje kako ćete vi izgledati – to i dalje samo zavisi od vas. Odelo ne čini čoveka, ali jeste ono što prvo vidimo i neverbalna komunikacija kroz koju ostavljamo utisak na okolinu.

Foto: Svetlana Braun/Nenad Karlić

Za naše devojke i žene se kaže da su među najlepšim na svetu, s druge strane, prisutne su komentari da im je estetika upitna. Šta ti misliš o tome, i šta bi im posavetovao da promene?

– Apsolutno se slažem sa ovom rečenicom, tojest, i sa jednim i sa drugim. Loši uzori su glavni krivac upitne estetike. Mislim da je to u poslednje vreme i neupućenost i neznanje, ne samo modno, nego generalno životno.

Takođe, dosta se pojavljuju ljudi koji odjednom postaju “majstori” za modu i stajling – što je vrlo upitno. Lako je obući nekoga za shooting – mnogo je veći izazov i teže osmisliti kreativne i zanimljive svakodnevne odevne kombinacije. Kada se to sve sabere, imate gomile devojaka koje su videle nešto na nekome i žele pošto-poto baš to. Mnogi žele da prodaju svoju robu samo zbog zarade, a ne zato što to zaista lepo stoji klijentu ili reprezentuje stil datog brenda na pravi način.

A devojke često kupuju samo da bi se pohvalile gde su kupile, koga nose i ko je to nosio – dok se to ne promeni i ne shvate da to nije najbitnije, imaćemo taj problem. Pažnju muškarca privlači zadovoljna samosvesna žena, ne laka sa izraženim i prenaglašenim ženskim atributima.

Foto: Svetlana Braun/Nenad Karlić

Drugi problem je što imamo puno devojaka koje misle da ništa ne treba da rade, već da oponašaju poznate, slikaju se i na to im se svede život. Ono što ja radim jeste da uvek kažem svakome šta će da mu stoji, a šta ne od mojih modela. To važi i za manekenke kada nose moju reviju. Njima je zabavno što kada dolaze kod mene na probu uvek već unapred čeka obeleženo šta će koja nositi, šta će joj najviše odgovarati. Bez greške uvek bude sve.

A šta je diskutabilno kod naših momaka i gde da gledaju uzore po pitanju oblačenja?

– Pa naši momci čak i nemaju svi loše uzore – mada i tu ima grešaka. Veći je problem što ne znaju gde se i u kojim prilikama šta nosi. Koliko god da je sportska moda sada u žiži, zna se ipak gde se oblači duks a gde košulja, šta treba izostaviti, a šta istaći. I to bih podvukao pod neznanjem – opet ne isključivo modnim, jer nije uvek ni bitno poznavati modu, već prepoznati razliku između kvalitetnog i lepog od lošeg i da ne treba marka da nosi, vas nego vi nju. Međutim, i u tom polju imamo mnogo loših uzora, nažalost na sceni. Kako moja moda nije namenjena samo ženama i za muškarce postoje modeli koji pomiruju sve prilike. Muški deo kolekcije je spoj sportskog i elegantnog i mislim da tu leži ključ izbora kako muškarci treba da se oblače danas.

Foto: Svetlana Braun/Nenad Karlić

Koje domaće poznate ličnosti prema tvom mišljenju imaju dobar stil (i koga bi voleo da “oblačiš”)?

– Pa što se tiče mladih devojaka, tu su svakako Sara Jo i Nevena Božović. Od muškaraca to bi bio Miloš Biković. Od žena iz modne industrije Biljana Obradović. Iz muzičkog sveta, a da retko omaši je i Emina Jahović. Iskreno, neki klasičan stil koji ima Dajana Paunović je skroz u redu – i tu sad ia sad da kazemo starije koleginice Severina zaistma još par žena koje bi mogli da nabrojimo.

Foto: Svetlana Braun/Nenad Karlić

Ono što svakako nedostaje jeste da te žene imaju dizajnirane komade dnevne odeće koju će nositi tokom dana, a ne samo za potrebe scenskih nastupa ili za posebne prilike. Veliki broj javnih ličnosti je u markama brendova, ne dizajnera – mislim da oni na prvom mestu treba da se okrenu upravo originalnim unikatnim modelima domaćih dizajnera odeće. Nažalost, znam i da kada kažete dizajner -svi prvo pomisle da su kolekcije sa dugim kitnjastim haljinama – ali to je sad drugi poriblem. Imao sam prilike razne javne ličnosti da oblačim, ali koga bih voleo da vidim u mojim modelima, recimo: Sasku Janx, Eminu, Jelenu Gavrilović…

Ljudi iz tvog profesionalnog okruženja naširoko hvale tvoju profesionalnost, pristupačnost i to što si “normalan” i “svoj”. Kako si izbegao da ne “poletiš”, što je, složićeš se, simptomatično za tvoju profesiju? 

– Ako su to zaista rekli, meni je itakako drago da to čujem. Mislim da jeste teško biti normalan i svoj kao što si navela. Nažalost, svi te teraju da budeš drugačiji, takva je mašinerija i da bi uspeo ako si normalan to je teži put u startu.

Zaista razne momente imaš u životu i iskušenja kad na kraju poželiš da budeš na sekund iznad svega, jer mnogo ljudi koji su tek igrom slučaja tu osete potrebu da te nauče, da svako mišljenje nekog sa strane bude uvaženo pre nego tvoje stručno, i da ukoliko nisi poznat nema veze koliko drugo radiš, neko drugi bolje zna.

Često mi se to dešavalo i sa poznatima – ako je neko trenutno aktuelan kao dizajner (a ti uvek kratko traju) zašto se nesto njegovo ne nosi, zašto to nije od ove poznate marke nego druge, retko su spremni da prihvate nešto novo i drugačije, dobronamerne sugestije koje bi uticale na promenu njihovog uobičajenog načina odevanja. Tako se upravo svede na to da se vi non stop dokazujete i tek nakon nekog 7/8 puta dok ne budete i dovoljno poznati i dovoljno zvučno ime da vas saslušaju.

Pogrešni ljudi rade kreativne poslove. Kada bi se samo dalo pravima da rade bez mešanja u posao, sve bi bilo bolje. Sa druge strane, dovoljna je jedna lepa reč da neko kaže i ti poletiš – to je vrlo izraženo kada si stilista (jednom nekog obučeš dobro i odmah si savršen). Kada si mlad lako poletiš.

Hvala Bogu, vaspitan sam potpuno drugačije i drago mi je da je tako. Nisam gramziv i ne bolujem od kompleksa da moram da budem najpoznatiji po cenu da izgubim osećaj za ljudskost. Dela govore i to je ono sto je bitno. Uvek sam bio posvećen poslu, jedan uspeh – ne znači da ste uspeli za ceo život – to je samo jedna stepenica na koju ste uspešno zgazili celom nogom, ali već je pitanje da li ćete uspeti i drugom nogom isto tako da zakoračite.

Foto: Svetlana Braun/Nenad Karlić

Jedna kolecija ne čini dizajnera – konstantni rad da. U svakom poslu je tako, u suprotnom nećete dugo trajati. Nema tu onda mesta da čovek “poleti”.

Ono što je jedino bitno to je da držite do sebe. I padovi i neuspesi su za ljude ali treba i iz njih izaći kao pobednik. Tu mislim da je veličina i da svaki zadatak koji dobijete pogledate sa osmehom.

A ko su ljudi, brendovi, institucije koji su ti najviše pomogli na tvom putu?

Foto: Svetlana Braun/Nenad Karlić

– Generalno sam pobornik da od svakoga nesto možemo da naučimo u životu i primenimo, bilo da je bilo loše ili dobro. I na greškama se itekako uči – za početak da ih ne ponavljamo. Mislim da bi zaista sada morao da nabrojim više ljudi i institucija koje su doprinele svako na svoj način, a opet bih možda nekoga izostavio, ne s namerom. Od svakoga sam nešto naučio i primenio u životu i potrudio sam se da ukoliko mi je izašao u susret i dao priliku – duplom merom vratim i odužim se. Svakom bih dao savet da ukoliko dobije priliku iskoristi je i prigrli, ali da nikako ne zaboravi od koga je došla i da je izrazito ceni i vrati istom merom, jer samo tako se može ostati svoj.

Rad s modnom agencijom Select dao ti je veliki zamajac. Kako bi opisao saradnju s njima?

– Modana Agencija Select je moja kuća. Zaista, dobio sam priliku pre 10ak godina da radim sa njima i od tada smo nerazdvojni. Moram da priznam da sam zahvaljujući njima i kroz posao dosta naučio i imao prilike da sarađujem sa raznim istaknutim imenima. Nebojša i Dragana Grnčarski su fantastični, mada sa Draganom najviše sarađujem i zaista je zadovoljstvo raditi – ima i puno zabavnih trenutaka i napetih, ali to je deo posla. Ana Babić, koja je PR, je sa druge strane neko ko zaista na visoko profesionalan način vodi taj deo posla.

Ono što uvek savetujem dizajnerima koji kreću da rade pri Selectu: zaista mogu da dobiju sve, od besplatnih saveta, vrlo dobre organizacije, visoke produkcijske standarde, profesionalnost pre svega, do odličnog PR-a, backstage tima i zaista se trude da svakom izađu u susret.

Oduvek su tu izlagala velika imena modne industrije. Sama činjenica da je 33. Fashion Selection završen nedavno govori o tome da ovo nije agencija ad hock, već neko ko se zahvaljujući svom kvalitetu bori i opstaje na tržištu. Modeli modne agencije rade svuda, mnoga imena koja su sada možda u drugim agencijama, krenula su iz Selecta, što faktički govori da imate super polazno mesto ukoliko želite da se bavite manekenstvom. Nijedna agencija ne može da vam obeća non-stop angažmane kako god ljudi mislili i nisu isti manekeni svakom klijentu adekvatni. To je ono što takođe krasi ovu agenciju – ne obećava nešto što ne može da ispuni.

Imaš li viziju koji je to trenutak kada ćeš reći sebi “to je to Nemanja, obrnuo si igricu”? 

– Pa ja mislim da taj “the end” neće skoro sa planovima koje ja imam u svojoj glavi. Nekako, tek sam krenuo. Mislim da moje vreme tek dolazi, iako to sad zvuči neverovatno, ali promene u modnom svetu sada su velike – nove struje i dizajneri dolaze, te stoga lagano koračam napred, zaista imam želju još svašta da prikažem i pokažem.

Foto: Svetlana Braun/Nenad Karlić

Ja se ceo život bavim kreativnim poslovima i u njima uživam koliko god su nekada teški i naporni. Nadam se da će u budućnosti moj brend biti još prepoznatljiviji na ulici, a ja ću se potruditi da ostanem i dalje “normalan”.