fbpx

BRM BRM Jugonostalgija: 8 automobila od kojih je barem jedan bio u tvojoj porodici

Koji vam automobil pada na pamet kao pravi simbol ulica i puteva bivše Jugoslavije?

Yugo 45 bi verovatno bio odgovor na ovo pitanje. Osamdesetih se ovaj auto čak izvozio i u SAD, gde je doživeo, blago rečeno, neuspeh i podsmeh. To nije sprečavalo brojne sunarodnike da se u njega kunu, a viceva i iskustava sa njim nikad nije bilo dosta. Dogodovštine su se prepričavale, a samo pravi i iskusni vozači mogli su da ga u svakojakim okolnostima koriste i iskoriste.

Popularna vozila u regiji ex-YU država bili su i Trabant, Wartburg, Zastava 750, Zastava 101, a nekima od njih pojedini bendovi posvetili cele pesme, a deo su mnogih, makar i po stihu.

Kragujevac je definitivno bio centar automobilske industrije bivše Jugoslavije, a tu su i saradnje sa fabrikama kao što su slovenski Tomos u Kopru ili IMV-a u Novom Mestu.

Od čuvenog Fiće, kao i NSU Princa, Austin Minija, Volkswagen Bube, Renaulta 4, Citroena Dijana, Opela IDA, pa sve do Volkswagen Golfa, SFRJ se mogla pohvaliti značajnom produkcijom i prodajom automobila i razvojem jedne od tehnološki najrazvijenijih industrija, orijentisane na veliko tržište od više od 20 miliona ljudi.

Ovo su top 8 ex-YU vozila koje pamtimo:

#1 Zastava 750

(poznat kao Fića, Fićo i Fičko) jugoslovenski je mali putnički automobil koji se proizvodio u Zavodu Crvena Zastava u Kragujevcu po licenci italijanskog Fijata. Prvi Fića u Zastavi proizveden je 18. oktobra 1955, a poslednji primerak je proizveden novembra 1985.

Foto: Wikimedia

U periodu od 30 godina proizvedeno je 923.487 primeraka vozila koje je nezvanično proglašeno za “nacionalnu klasu“.

Snaga motora bila je 23 KS (na početku proizvodnje) do 27 KS (u poslednjoj godini proizvodnje). Poslednji proizvedeni automobil bio je model “Z-750 LE” koji se čuva u Muzeju “Zastava”. Ukupno je u svetu proizvedeno 4.921.626 vozila, od toga u fabrici u Fijatu 2.695.197, u Zastavi 923.487, u Seatu (Španija) 814.926, Sevelu (Argentina) 304.016, u Nemačkoj (Fijat Nekter) 172.000 i u Čileu (Fijat) 12.000 primeraka.

#2 Trabant

je automobil koji je proizvodila bivša istočnonemačka fabrika automobila nem. VEB Sachsenring Automobilwerke Zwickau iz Cvikaua, u Saksoniji. Bio je najčešće vozilo u Istočnoj Nemačkoj, a masovno je izvožen u zemlje komunističkog bloka, ali i van njega, u Holandiju, Grčku, Veliku Britaniju, Belgiju, Jugoslaviju, pa čak i neke zemlje Afrike. U vreme uvođenja u proizvodnju, glavne prednosti su mu bile solidan prostor za smeštaj četiri odrasle osobe i prtljag u kompaktnoj, lakoj i izdržljivoj karoseriji, brzina i trajnost. Vremenom je u kolektivnoj svesti postao simbol Istočne Evrope.

Iako je automobil bio izuzetno popularan u celom istočnom bloku, u SSSR-u je bio retkost jer faktički nije postojao izvoz u njegove republike. Međutim, tamo gde se pojavio, Trabant je imao veliku popularnost.

Tokom više od trideset godina proizvodnje, automobil je pretpeo sitne, uglavnom kozmetičke izmene, pa je u odnosu na većinu modela svog vremena postao zastareo i neefikasan. Dvotaktni motor nije imao dovoljnu snagu da odgovori zahtevima vremena i proizvodio je preterane količine izduvnih gasova.

Ipak, u uslovima nedovoljne ponude putničkih vozila i ovakav automobil je bio veoma poželjna imovina u zemljama SEV-a, a oni kojima je odobrena kupovina trabanta su nakon uplate čekali i po više godina na isporuku.

Zato se trabant često navodi kao primer nedostataka planske ekonomije i centralizovanog planiranja.

Model je bio u proizvodnji, bez značajnijih promena skoro 30 godina, i za to vreme je proizvedeno 3.096.099 komada. Časopis Tajm je uvrstio trabant u svoj spisak 50 najgorih ikada napravljenih automobila, što je možda tačno sa aspekta kritičara sa zapada, ali ne uzima u obzir realnost Istočne Evrope u vreme kada je ovaj automobil bio aktuelan.

Pored svojih očiglednih nedostataka, trabant je bio jednostavan i jeftin za proizvodnju i održavanje, a za uslove istočnoevropske proizvodnje tog vremena i veoma kvalitetno napravljen. Važio je za svestrano i pouzdano vozilo. Može se videti na putevima i dan danas, decenijama nakon prestanka proizvodnje.

#3 Zastava 101

odnosno Skala, popularno zvana Stojadin i Kec, bio je automobil koji je proizvodila fabrika “Zastava automobili” iz Kragujevca, od 1971. do 2008. godine. Nastao je na bazi tada tehnički veoma modernog “Fijata 128”, sa malo izmenjenim zadnjim delom — petim vratima i bio jedan od prvih automobila proizvođenih u danas prevlađujućoj “hečbek” varijanti.

 

U toku svoje 37 godina duge proizvodnje, od 16. novembra 1971. do 20. novembra 2008. godine, ovaj automobil je proizveden u ukupno 1.045.458 primeraka. Milioniti primerak je proizveden 1991. godine, a rekordna godišnja proizvodnja bila je 1979. godine, kada je sa montažnih traka sišlo 88.918 primeraka. Za vreme proizvodnje automobil je nekoliko puta bio tehnički i estetski unapređivan, ali je do kraja proizvodnje zadržao svoj prepoznatljivi oblik.

Godine 1988, godine je dobio naziv “Skala” i zadržao ga do kraja proizvodnje. Proizvodio se u varijantama sa pet i troje vrata i najčešće sa motorom od 55 konjskih snaga, zapremine 1.100 kubika. Pored limuzine, Zastava 101 je bila u ponudi i kao pikap dostavno vozilo, koje je proizvodila fabrika “Zastava specijalna vozila” iz Sombora i on se proizvodio do 2010. godine.

Zastava 101 je ubrzo po početku proizvodnje stekla status “nacionalnog vozila” u Jugoslaviji i postala najprodavanije Zastavino vozilo. Zbog pristupačne cene, brzo je preplavila domaće puteve i ulice, a postigla je i značajan izvozni uspeh, prevashodno u zemljama zapadne i istočne Evrope, ali i širom sveta. Posebnu popularnost stekla je u Poljskoj, gde je u periodu od 1973. do 1983. godine sklapana u Fabrici putničkih automobila (FSO).

#4 Škoda 100

se pojavila na tržištu 1969. godine zamenivši model 1000 MB. To je bio prvi Škodin automobil koji je proizveden u više od milion jedinica. Motori su bili smešteni pozadi što je bilo karakteristično u doba komunizma, takođe i pogon mu je bio na zadnim točkovima. Imao je motore od 1000, 1100 i 1200 kubika. Model 110 je koristio motor od 1100 kubika, a inače po svemu je bio identičan sa modelom 100. Motor od 1200 kubika koristila je sportska verzija model 120 S, koji su proizvedeni u veoma malom broju. Iz modela 100 izvedena je kupe verzija Škoda 110 R, koja je bila slična Poršeovim automobilima, ali sa mnogo nižom cenom i performansama.

Škoda 100 je pretrpela samo neznatnu modifikaciju od svog prethodnika od koga je i preuzela motore i mehaničke delove. Zbog toga je samo nekoliko godina kasnije počela da zaostaje za trendom u Zapadnoj Evropi. Najveća razlika je bila u kočionom sistemu. Automobil je imao četvorocilindrični redni vodom hlađeni benzinski motor smešten pozadi sa četiri manuelne brzine. Svi modeli su bili limuzine sa četvoro vrata. Model 110 LS i kupe verzija su imali četiri fara, najbolju opremu i postizali su maksimalnu brzinu od 140 km/h. Ovi modeli su uglavnom izvoženi na evropska tržišta. Zamenjena je 1977. godine modelom Škoda 120. I dan danas postoje, te ne čudi što je i skoda servis na svakom ćošku i dan danas.

#5 Buba

Firma Folskvagen je osnovana je 1930-ih, na zahtev Adolfa Hitlera. On je uputio zahtev Ferdinandu Poršeu da osmisli automobil koji će “svako moći da priušti”. Na taj način je nastala fabrika “Folksvagen”, što na nemačkom jeziku znači “narodni automobil”, “narodna kola”.

Dodatni zahtevi su bili da automobil ima motor u zadnjem delu kola, da se hladi vazduhom, a ne vodom i, pošto je automobil bio zamišljen da ide najmanje 100 km/h, morao je biti aerodinamičnog oblika što je po Hitlerovom mišljenju bilo najlakše postići ako se uzme oblik neke bube, tj. nekog tvrdokrilca.

Prvom automobilu proizvedenom u fabrici dato je ime “KDF-Vagen” (od nemačkog “KDF-Wagen”, tj. “Kraft durch Freude”, što znači “Snaga kroz uživanje”). Napravljeno je samo nekoliko automobila iz ove serije, a zatim se proizvodnja automobila prekinula pred početak Drugog svetskog rata, a započela proizvodnja vojnih vozila.

Nakon završetka rata, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države su ponovo otvorile fabriku i pokrenule proizvodnju automobila. Automobili iz ove fabrike, naročito “buba”, su postali omiljeni širom sveta. Buba je čak kasnije postala jedan od najprodavanijih automobila na svetu. Poslednji model bube je proizveden u Folksvagenovoj fabrici u Meksiku, a objavljen 2004. godine, pod nazivom “nova buba”. Nova buba je slična klasičnoj, ali je nešto veća, brža i prilagođenija današnjoj estetici.

#6 Reno 4

(franc. Renault 4) je francuski automobil i jedan od najpopularnijih i najprodavanijih automobila u svetu. Proizvodio se od 1961. do 1993. godine u 17 zemalja, a od 1974. do 1992. i u SFRJ, u fabrici IMV u Novom Mestu.

Krajem pedesetih godina 20. veka, Renoovi inženjeri i dizajneri počeli su sa radom na razvoju novog modela. Tadašnji direktor Renoa, Pjer Drajfus, pred njih je postavio nekoliko zadataka:

  • dostići zamenu za model 4CV, koji je u periodu od 1947. do 1961. prodat u preko milion primeraka
  • napraviti jeftin putnički automobil sa velikim prtljažnim prostorom i
  • koji će moći da konkuriše sitroenovom spačeku, folksvagenovoj bubi i mini morisu.

Godine 1958. doneta je odluka o početku novog razvojnog progarama, a 1959. posle brojnih i dugotrajnih razmatranja i o konačnom dizajnu novog modela. Proizvodnja prvih modela, pod nazivom R4, počela je 3. avgusta 1961. godine u fabrici u blizini Pariza. Internacionalna premijera modela R4 bila je na Sajmu automobila u Frankfurtu, septembra 1961. godine.

#7 Sitroen DS

(franc. Citroën DS), popularno zvan Ajkula ili Žaba, je automobil koji je proizvodila francuska fabrika automobila Sitroen. Proizvodio se od 1955. do 1975. godine i proizvedeno je 1.455.746 vozila. U Francuskoj je poznat pod nazivom Déesse, što u prevodu znači boginja.

DS je poznat po aerodinamičnom futurističkom dizajnu i inovativnoj tehnologiji, uključujući hidropneumatsko ogibljenje. Najugledniji magazin Classic & Sports Car proglasio je Sitroen DS najlepšim automobilom svih vremena i dodelio mu je treće mesto za uticaj na dizajn vozila u svetu, a nemački časopis Auto Motor und Sport proglasio ga najboljim autom od Drugog svetskog rata do danas zbog bezvremenskog dizajna i naprednih tehnologija.

#8 Folksvagen golf I

(nem. Volkswagen Golf I) je putničko vozilo marke Folksvagen u varijanti hečbek. Njegova proizvodnja počela je davne 1974. godine i završena je 1983. godine. Postojale su razne varijante Folksvagen golfa I kao što su : kabriolet (engl. Cabriolet), GTI (engl. Grand Tourer Injection), golf sa troje vrata i golf sa petoro vrata.

Postojale su i mnoge druge varijante, kao što su Folksvagen siti golf (engl. Volkswagen Citi Golf) koji je proizvođen za južnoafričko tržiste sve do 2009. godine. U nekim državama je imao drugačija imena kao na primer: Sjedinjene Američke Države – Folksvagen rebit (engl. Volkswagen Rabbit), Meksiko – Folksvagen karibi (engl. Volkswagen Caribe)

Preporuke s weba

Komentari