Nekako se uvek svi bave time šta je dobra majka, počevši od onog frojdovskog “pričajte mi o svojoj majci” do onog “jedna je majka” i slično. Uticaj majke na razvoj deteta je ogroman, istina i veći u odnosu na oca, posebno u prvim godinama života.

Na sve to, same žene kao da su se izdelile na one koje smatraju da je biti majka jedina sveta dužnost u životu žene, one koje decu ne žele, i one negde između koje traže balans i meru između feminističkih stremljenja, samoostvarenja, prirodne potrebe i društvenih pritisaka.

Gde je istina i koliko je umesno njome se baviti, možemo samo načeti kao temu, ali deluje kao da odgovora i univerzalne istine ni nema. S tim što smatram da je to sasvim u redu i da je sasvim OK da je istina individualna stvar, kao i sreća, kao i svaka odluka. Ipak, mnoge odluke imaju svoje posledice, a pri tom ne govorim o tome hoćete li slati dete u jaslice, vrtić ili produženi boravak, već o pristupu vaspitanju, sredini za dete i razbijanju ustoličenih principa vaspitanja, posebno na Balkanu.

Pre svega, u vaspitanju nisi sama, imaš partnera, u većini slučajeva. Uloga očeva danas daleko je intenzivnija, aktivnija i lepša nego pre. Iako zakon i društvo daleko sporije usvaja ovaj koncept uloge oca u modernoj porodici, to ne znači da i mi to moramo. Zato je u redu očekivati od partnera aktivno učešće, pomoć i deljenje obaveza. Kao i u braku generalno, ne pomaže muž ženi, već se sve deli i ravnopravno gradi, udruženim snagama. Barem bi to tako trebalo.

Kada je reč o vaspitanju, pre svega se treba osloboditi tolikih uverenja kojima smo okruženi, tolikih pritisaka okoline, ali i vaspitanja koje je duboko usađeno u balkanske tradicije i principe.

Jedan od njih je da je majka savršenstvo, da se od nje ne očekuje da pored majčinstva želi da ima/ima i karijeru, život, slobodu, da je domaćica i stub porodice. Danas, žena može biti sve to i još mnogo više, ali pre svega – mora sebi dati dozvolu.

Pre svega – NE POSTOJI SAVRŠENA MAJKA

Da, baš tako. Možeš kao majka da daš 11% sebe (ili kako kažu u seriji The Simpsons, samo 100% jer je sve preko toga matematički netačno), i nećeš nikada moći da budeš savršenstvo i bezgrešni ideal kakvim se možda učine neke žene, a na bazi onoga što odluče da sa svojim okruženjem podele.

Ono što želim da svaka žena dobro upamti, jeste sledeće.

NE MOŽEŠ I NE TREBA DA BUDEŠ SAVRŠENSTVO.

Ironično, ovo je nešto što može tvoj detetu naneti više štete nego koristi.

Ono što po svim grana i pristupima u psihoterapiji jedino postoji kao idealno rešenje (ne ideal dakle) jeste biti DOVOLJNO DOBRA MAJKA.

Šta je to dovoljno dobra majka?

Dovoljno dobra majka, odnosno kad smo kod toga – roditelj, je koncept koji potiče iz dela D. V. Vinikota u njegovim naporima da pruži podršku onome što je nazvao “zdravim instinktima normalnih roditelja … stabilnim i zdravim porodicama”.

Ideja o dovoljno dobrom roditelju stvorena je s jedne strane da odbrani običnu majku i oca od onoga što je Vinikot smatrao za rastuću pretnju u strukturi i radu u porodici, a s druge strane da nadoknadi opasnosti od idealizacije ugrađene u ideje “dobrog predmeta” i “dobre majke”, naglašavajući umesto toga stvarnu negujuću sredinu.

Ključna funkcija dovoljno dobrog roditeljstva je da pruži osnovnu pozadinu koja omogućava deci optimalni nivo frustracije, pa i iskazivanje nezadovoljstva roditeljima i svetom, bez uništavanja apetita za životom i sposobnosti da deca prihvate (spoljašnju i unutrašnju) stvarnost. Preživljavajući detetov bes i frustraciju sa potrebnim životnim razočaranjima, dovoljno dobri roditelji omogućuju detetu da se stalno, aktivno i realnije bori sa njima. Kako je rekao Vinikot, to je “dovoljno dobra ekološka odredba” koja omogućava deci da se kasnije u životu “nose sa ogromnim šokom gubitka svemoći”. To je baš ono što je permisivno vaspitanje učinilo kontra, stvarajući generacije nesrećnih i depresivnih milenijalaca. Ako ne obezbede takve uslove za rast i razvoj deteta, porodične interakcije mogu se zasnivati na fantazijskoj vezi, dovesti do povlačenja od stvarnog odnosa koji podstiče lažno ja i podriva trajnu sposobnost korišćenja roditelja za podsticanje kontinuiranog emocionalnog rasta koji nude dovoljno dobri roditelji.

Kako se ponaša dovoljno dobra majka?

Dakle, dovoljno dobra majka je potpunosti posvećena bebi i brzo se pobrine za sve njegove potrebe. Žrtvuje svoj san i svoje potrebe da bi ispunila potrebe svog deteta.

Kako vreme prolazi, međutim, majka dozvoljava dojenčetu da iskusi male količine frustracije. Empatična je i brižna, ali ne žuri odmah na bebin svaki krik. Naravno, u početku rok za ovu frustraciju mora biti vrlo kratak. Ona može da dozvoli bebi da plače nekoliko minuta pre noćnog hranjenja, ali samo nekoliko minuta. Nije “savršena”, ali je “dovoljno dobra” u tome što dete oseća samo malu dozu frustracije.

Vinikot je vezao proces majčinstva i ukazao na veze sa kognitivnim razvojem deteta i razvojem zdravog koncepta spoljne stvarnosti. U početku beba doživljava majku kao deo sebe. Beba je prosto na neki način zaljubljena u svoju majku i doživljava je ne kao zasebnu osobu, već kao deo sebe. Kako vreme prolazi, trenuci, osim majčinog odlučnog prilagođavanja bebinim potrebama, pokreću bebine mentalne aktivnosti i osećaj spoljnog sveta.

Ako se majčina potpuna adaptacija na bebine potrebe predugo nastavi i ne smanji se prirodno, bebin rastući osećaj za stvarni spoljni svet, osim njega samog, prekida se. Zadržava se u magičnom svetu iluzija i halucinacija. Odnosno, ona veruje da će jednostavno postojanje potrebe dovesti do njenog neposrednog ispunjenja. Ovo je, kaže Vinikot, iluzija iako neophodna iluzija.

Iako Vinikot insistira na tome da ako beba u tim nešto kasnijim fazama razvoja ne oseća makar malu količinu frustracije, neće formirati koncept spoljne stvarnosti, naglašava da su najranije faze majčinstva podjednako bitna za bebin zdrav razvoj. Sposobnost imanja iluzije je neophodan preduslov za razvijanje osećaja za stvarnost:

“U početku adaptacija [majke] mora biti gotovo precizna, i ukoliko to nije tako, nije moguće da dojenče počne da razvija sposobnost da iskusi odnos sa spoljnom stvarnošću, ili čak da formira koncepciju spoljne stvarnosti”.

Evo 10 načina da budete sjajna, nesavršena mama

#1 Vodite računa o sebi.

Jedan od najvećih poklona koji možete dati svojoj porodici je briga o sebi; vašem telu, umu, osećanjima i pozitivnoj energiji. Toliko žena je naviklo da se stavlja na poslednje mesto. Postaju toliko usredsređeni na davanje svega, a da nikad nemaju ograničenje, da sebe oteraju u premor i čak bolest, postanu ogorčene ili zaborave kako je to dati sebi pravo na negu.

Uzimajući za sebe vreme, vreme za brigu o sebi, stvarate zdraviji, jači način postojanja koji vam omogućava da se u potpunosti i sa uživanjem brinete o deci i drugim ljudima u svom životu.

#2 Voli i prihvati sebe.

Majke su neverovatne u tome što su (uglavnom) u stanju da bezuslovno vole svoju decu. Ali šta je sa bezuslovnom ljubavlju prema sebi? Koliko često čujete taj kritički glas u svom umu, stalno procenjujući svoje napore, kritikujući sebe?

Ućutkajte kritičara perfekcionizma i povećajte pozitivan govor u sebi na isti način na koji biste razgovarali sa prijateljem ili detetom.

#3 Shvati da si mama za ceo život.

Tokom života vaše dete će imati mnogo veza. Biti majka svom detetu je daleko jedan od najvažnijih, ako ne i najuticajnijih odnosa. Shvatite da je majčinstvo deteta doživotna posvećenost negovanju, podučavanju, brizi, vođenju, vođenju i podržavanju rasta druge osobe tokom njegovog životnog veka.

#4 Stvorite sebi život odvojen od deteta.

Detetu će majka biti potrebna na različite načine tokom celog životnog veka. Bebi je pre svega prvo potrebno da majka bude pažljiva u trenutku kada se hrani, menja i mazi. Kako dete raste i prolazi faze manje dece, detinjstvo i tinejdžerske godine, potrebe se menjaju.

Biti dostupan vašem detetu je presudno, ali isto tako i imati svoj život, prijatelje, interesovanja i aktivnosti odvojene od vašeg deteta.

#5 Naučite da se izvinite.

Kada pogrešite, učinite nešto ishitreno, izgubite živce ili zaboravite da nešto učinite, važno je naučiti veštinu izvinjenja. Ovo se ne sme zameniti sa preteranom upotrebom reči “izvini” kojoj su žene sklone zbog manjka samopouzdanja ili preteranog razmišljanja ili osećanja krivice. Naučite da se izvinite kada pogrešite ili se ponašate tako da povredite nekoga drugog ili učinite nešto što može da utiče na situaciju sa vašim detetom.

#6 Budite otvoreni za povratne informacije deteta.

Deca mnogim stvarima komuniciraju, pre svega ponašanjem, kao i rečima. Slušajte dete kad ima nešto da kaže, usmerite pažnju na njega. Možda se ne slažete sa njihovim povratnim informacijama, ali davanje detetu vremena i prostora da čuje njihove misli uveliko doprinosi njegovom razvoju i samopouzdanju.

#7 Provodite kvalitetno vreme sa svojom decom.

Roditelji su ovih dana zauzeti više nego ikad. Kao majke, povučene smo u različitim pravcima da pružimo podršku svojoj deci. Mnoge od tih stvari nemaju mnogo zajedničkog sa konceptom kvalitetnog provođenja vremena s njima. Vašem detetu je potrebno redovno i rutinsko kvalitetno vreme sa vama. Neka ovo bude prioritet svakog dana. Postavljajte pitanja i budite radoznali. Odgovori koje vam daju mogu vas samo oduševiti i iznenaditi.

#8 Ne shvatajte loše ponašanje svog deteta lično.

Čuli ste izraz “malo dete, mala briga; veliko dete, velika briga”. Ali takođe, i roditelji takođe osećaju rastuće bolove kao reakciju na pritisak nezavisnosti i samostalnosti kako dete odrasta.

Nezavisnost i rast često rezultiraju sukobima. Ponekad je lakše razumeti mališana koji kaže “ne” i buni se, nego kada se tinejdžeri ponašaju slično.

U trenucima frustracije, pokušajte da uvidite poruku koju vaše dete pokušava da saopšti i ne shvatajte njegovo/njeno ponašanje lično. Verovatno to ponašanje ima više veze sa razvojem deteta nego vama kao osobom.

#9 Pokažite svoja osećanja, ali nemojte preplaviti dete.

Modeliranje načina upravljanja emocijama je važna lekcija za decu. Kada osećate neku emociju, na primer, ako imate loš dan, podelite svoja osećanja jasno, posebno ako neka situacija utiče na vaše ponašanje. Kažete svom detetu: “Mama je uznemirena zbog nečega što se danas dogodilo, tako da sam možda malo tiša, samo želim da znaš”.

Ova vrsta dijaloga i interakcije ne samo da pomaže u modeliranju zdravog upravljanja raspoloženjem, već takođe omogućava vašem detetu da shvati da vaše ponašanje i osećanja nisu rezultat nečega što je učinilo. Deca često vole da popune prazninu da bi shvatila svet, i to čine tako što ponekad pretpostavljaju da je njihova greška.

Budite jasni i glasni i ukažite detetu i na to da je u redu imati loš dan, biti neraspoložen, i ono što sve vreme pokušavam da naglasim – nesavršen.

#10 Dopustite svom detetu da bude ono što jeste.

Ličnost i temperament predstavljaju glavne osobine deteta. Kao majke, želimo da utičemo, oblikujemo i izlažemo svoju decu raznim mogućnostima, da im ukažemo na opcije koje postoje i izbore koji su mogući. Deca često znaju ko su i šta žele. Deo našeg posla kao roditelja je da pronađemo ravnotežu između ohrabrenja i uticaja, izloženosti i nezavisnosti.

Dopustite svom detetu da bude ono što jeste uz vaše smernice, ljubav i podršku.

Majčinstvo je individualno putovanje sa mnogim univerzalnim zajedničkim iskustvima i osećanjima. Tu su silni trenuci zabrinutosti, straha, besa, frustracije, dosade, tuge, iscrpljenosti, bola u srcu, sramote, radosti, zahvalnosti, sreće i zadovoljstva.

Kada potenciramo perfekcionizam, kada insistiramo na bezgrešnosti i savršenosti (koja ne postoji i nije moguća), gubimo priliku da shvatimo koliko su emocije izazov zapravo. Ovo se posebno odnosi na one koje nas izazivaju i koje nas guraju, osećanja u kojima najviše naučimo o sebi.

Što su više mame spremne da podele, ali istinski, to kako se osećaju, šta im treba ili šta se možda događa ispod savršene površine slike, to će se više približavati poboljšanju svog sopstvenog blagostanja i sreće.

Zdrava mama je osnova za stvaranje dobrih mama. I zapamtite: detetu ste potrebni vi, majka i otac, zdravi, srećni i ostvareni, zdrava verzija vas. Bavite se i sobom, partnerom, delite misli, brige, strahove, ljubav. Nikome nije potrebno savršenstvo. Ali su svetu potrebna srećna i stabilna deca, odnosno budući stabilni i ostvareni ljudi.