Ovakve vesti po novinama čitamo, a u vestima slušamo gotovo svakodnevno. Neki su na ovakve vesti i priče oguglali, a neki nisu. Nisu, jer tako mora biti. Letargija u ljudima dovela ih je u situaciju da rade i ćute i da ne rade i da opet ćute. Ljudi ćute. Reklo bi se kao da im je dobro.

“Vidi ih, ništa im ne fali. Nisu primili šest plata iako se rasipaju od posla, ali ćute. Kad malo bolje razmislim, kada se već ne žale, zašto bi im dao sada i sedmu platu?! Bolje taj novac da iskoristim i odem na neko egzotično letovanje sa porodicom, pa ću videti kad se vratim da im nakupim za neku crkavicu. Čisto da im zamažem oči. Do tada će se već nešto desiti…”

Pretpostavljam da ovako, sa punim pravom, razmišlja 80% poslodavaca. Možda je procenat i veći. Kažem, sa punim pravom. Da, imaju ga, jer radnicima ne treba plata. Dovoljno je da im niko ne naplaćuje vazduh i da postoji neko ko će ih jahati kao konje i zezati ih za sopstveni, zarađeni dinar.

Da, da, tako je.

Svi vi, dragi moji sunarodnici koji ste se prepoznali u poziciji ovih radnika, znajte da ste svojom zaslugom sada tu gde ste. Vi tu gde ste, a vaš poslodavac negde na Maldivima i to o vašem trošku. Vašim parama.

Onim od kojih ste trebali detetu da kupite mleko, da platite struju, vodu, telefon… Onim parama kojim ste trebali da izmirite svoje obaveze i dugovanja zbog kojih vam prete raznim tužbama i popisivanjem imovine. A vi, ćutite.

Ljudi, uzmite se u pamet!

Niko vam sem vas samih neće rešavati probleme. Niko neće doći i vući vas za rukav sa namerom da vam pomogne. Vi ste živi ljudi, samosvesni i zreli, imate puno pravo po svim propisima i pravima da se pobunite, da dignete svoj glas protiv lošeg i nepravednog rukovodstva.

Nije taj magarac na rukovodećem položaju bolji čovek od vas, niti mu je želudac od zlata pa mora da se hrani kvalitetnije od vas samih.

Takođe, nije ni nedodirljiv niti nepobediv. Mislite da sa novcem ima debelu zaleđinu i samim tim mu niko ništa ne može? Varate se. “Pripretite” im samo advokatima i medijima, pa ćete videti kako će promeniti pesmu.

Dosta ljudi kaže: “Ćuti i gledaj svoja posla.” Kako i zašto da ćutimo?! Ja na primer to ne mogu.
To se možda može pripisati mojoj mladosti i buntu, ali znam da postoje i mnogo stariji ljudi od mene koji razmišljaju isto. Hoćete primer? Evo vam primer samosvesnih i hrabrih glumaca Ateljea 212. Njih dvadeset pet od ukupno trideset troje članova glumačkog ansambla digli su svoj glas protiv samovolje i bahatosti upravnika. Protiv njegove bezobzirnosti i ciničnosti prema zaposlenima. Reći ćete, lako je njima. Oni su poznati, pa mogu. Ne dragi moji, njima je teže jer njihov bunt prate svi mediji. Njihov bunt se ne odvija iza kulisa, već javno, pred celim svetom. Njihov bunt nije uperen samo protiv njihovog upravnika, već i državne uprave koja ga je tu postavila. I svaka im čast na hrabrosti.

Svima nama su tokom detinjstva ali i u zrelom dobu, neki glumci predstavljali uzor i motivaciju. Glumci Ateljea 212 koji su se pobunili (Aleksandra Janković, Anica Dobra, Anita Mančić, Bojan Žirović, Branimir Brstina, Branislav Zeremski, Branka Šelić, Dara Džokić, Dragana Đukić, Dubravka Mijatović, Erol Kadić, Gordan Kičić, Gorica Popović, Isidora Minić, Katarina Žutić, Milan – Caci Mihailović, Milica Mihajlović, Nebojša Ilić, Nenad Ćirić, Nenad Jezdić, Radmila Tomović, Tihomir Stanić, Vladislav Mihajlović, Sofija Jurčan i Marinko Madžgalj) protiv takvog ponašanja njihove uprave, odnosno njihovog poslodavca, svakako bi trebalo (moralo) da postanu uzor svim radnicima širom Srbije i regiona koji bivaju ponižavani i nipodaštavani od strane svojih poslodavaca. 

Ako sami ne poštujete sebe zašto bi vas poštovao neko drugi?! Ako sami ne cenite svoj rad zašto bi ga cenio vaš poslodavac?! Nemojte ćutati! Ćutanjem odobravate i dajete legitimitet svakom njihovom postupku.

Ćutanje je zlato. Jeste, ali ne za vas radnike. Vaše ćutanje nekome zaista jeste zlato. Šta mislite, kome?!

Ne dajte na sebe, dragi zemljaci. Ne možete sa lopovima i stokom fino. Kako oni prema vama, tako i vi prema njima.
Do čitanja.