Reče njegova ekselencija Nichim izazvan (ko posećije tviter, zna o čemu se radi). Toliko istine u jednoj rečenici. Opcija postovanja fejzbuk statusa se razvijala od samog njegovog nastanka. Sama ideja je, pretpostavljam bila da svi vaši fb prijatelji u svakom momentu znaju šta jedete, da li ste se danas okupali, kolika vam je temperatura, u kom kafiću dangubite i sa kim, da li ste prdnuli i koliko glasno, u koji klub planirate da izađete, i koliko da popijete, koliki vam je račun stigao i da li funkcioniše noćni prevoz.

U jednom momentu su statusi evolvirali i pretvorili se u neretka patatična kenjkanja: što vas je dečko prevario sa drugaricom, što vam je riba otišla sa mnogo bogatijim i starijim majmunom, što je Đoković izgubio prvi set, što je DS izgubio izbore, što sa Kosovom ne znamo šta se dešava, što je pao sneg, što je trebao da padne sneg jer ste otišli na zimovanje a nije, što vam se jebe a nemate sa kim, imate sa kim a nemate gde, što ste mislili ste da imate sa kim i gde ali se na vratima pojavila pogrešna osoba usled nesporazuma u razmenjivanju brojeva u pijanom stanju, što vas keva smara da učite, što vam ćale nije dao kintu za kladionicu, što je prošao tiket, što ste diplomirali, što Đilas uvodi bus plus, što vam je mačka bolesna, što je sniženje gaća u Ušću, što je onaj Austrijski genije koga se više niko ne seća skočio iz svemira, što se komsija glasno bije decu, što čekate u redu za babinu penziju…

Tako je  razvoj statusa je  u određenom momentu dostigao svoj vrhunac u ekspresionističkom smislu. Statusom ste mogli da se ispraznite kao kad se pijani vratite kuću posle mešanja 5-7 vrsta pića na prazan stomak.

Poslednji stadijum razvoja je stigao kad su glupi shvatili da mogu da postanu pametni, kad su večiti smarači otrili 9geg i Vukajliju , te istripovali duhovitost, kad su gelenderi (čitaj skrdelji, a za one kojima je moj vokabular stran = izrazito neprivlačne devojke koje niko neće) otkrile fotošop i kad su debeli smršali. Tada je došlo na red prosipanje raznih (plitko)umnih citata Mirjane Bobić Mojsilović, Sanje Marinković, Isidore Bjelice i Goce Tržan a za gradske cure Kendas Bušnel i Lane del Rej. Ove malo sofisticiranije koje se ne slikaju svoj vodokotlić u gaćama postovale su Gandija, Martin Lutera Kinga, Ajnštajna, Linkolna. Lokal patriote su “svoju” mudrost širile Đinđićem (nepresušni izvor statusa, svakog 12. marta), Andrićem, Dučićem i patrijahom Pavlom. I tako odavde do prosvećenja..

Na kraju svi postadosmo ono čega smo se najviše plašili: dosadni, isprazni, površni, nametljivi, razmetljivi, neskromni, ograničeni i ničim izazvani. I onda volšebno počeše da se dešavaju bizarne stvari. Pojavljuju se neki ljudi (šatro prijatelji) koji misle da vas jako dobro poznaju jer redovno čitaju vaše statuse, obavezno ih lajkuju i komentarišu, pa daju sebi svašta za pravo: da se druže sa vašim ortacima, da vam uzurpiraju termin kod frizera, da kafenišu sa vašim dečkom i da se ogrebu od vas za piće. Paralelni univerzum bokte!

EH da smo dobili Orvela za lektiru u prvom razredu, posle bukvara, pa da se na vreme pripremimo za ovu kataklizmu.

Čak ni otkriće tvitera nije pomoglo iskorenjivanju status manije. Kako to biva u zemlji seljaka na brdovitom balkanu, jako se teško prilagođavamo. I fejsbuk je bio traumatično iskustvo, da bi se sad svi prešaltali na tviter. Teško je objasniti ljudima logičnu činjenicu “fejsbuk je za “face” , tviter za tvitove”.