fbpx

Ispoštuj me – iskontroliši svoju zavisnost od mobilnog telefona

U prošlom članku smo pričali o tome da nas FUBING (phubbing), zavisnost od interneta, isključuje i udaljava čak i od nas samih.

0

Fubing je termin skovan kao deo kampanje Macquarie Dictionary da bi se opisala navika (i zavisnost) u kojoj se neko omalovažava korišćenjem mobilnog telefona. U maju 2012. godine, agencija za oglašavanje iza kampanje, McCann, pozvala je brojne leksikografe, autore i pesnike da uobliče neologizam kako bi opisali ovo novo detektovano ponašanje. Reč “phubbing” prvi je opisao direktor McCann Group Account Adrian Mills, koji je radio s Davidom Astleom.  Pojam se pojavio u medijima širom sveta i popularizovala ga je kampanja Stop Phubbing koju je kreirao McCann.

Ali pravo pitanje je mnogo ozbiljnije, a ima veze sa opštim tokovima vremena. Iako se nekad plašim da ću da zvučim kao neka čantrava baba, zaista mislim da je svima nama dužnost da osvešćujemo aktivno i blagovremeno loše pojave u društvu, čak i kada smo za iste i sami krivi. Loše navike, problemi, uz brze promene i pojave novih tehnoloških čudesa ne ostavljaju mnogo vremena za razmišljanja. Brzo usvajamo nova ponašanja, prednosti i povlastice koje nam uređaji donose, ali nekad zanemarimo da uvidimo kako nove šeme deluju na nas kao ljude, na naše međuljudske odnose i na nas kao civilizaciju.

U vremenu kada je suštinska otuđenost sve veća, kada se umire od samoće i sa hiljadama ljudi tu, naizgled na dohvat ruke, kada smo nikad bliži, a nikad manje intimni – kako da osiguramo sopstvenu sreću i svoj svet baziran na zdravim osnovama?

S tim u vezi i sledeće pitanje: zašto ljudi uopšte ulaze u naviku fubinga?

Nije iznenađujuće da strah od propuštanja i nedostatka samokontrole predviđa phubbing. Međutim, najvažniji prediktor je zavisnost – od društvenih medija, do mobilnog telefona i interneta.

Zavisnost od interneta ima sličan odnos mozga sa fiziološkim oblicima kao što je zavisnost od heroina i drugih rekreativnih droga. Uticaj ove zavisnosti je posebno zabrinjavajuć za decu čiji su mozak i socijalne veštine još uvek u razvoju.

Nicholas Kardaras, bivši profesor Stoni Brook medicine i autor knjige Glov Kids, ide tako daleko da poredi vreme ispred ekrana sa digitalnim kokainom. Razmislite o ovome: poriv da se provere društveni mediji je jači od poriva za seksom, prema istraživanju Vilhelma Hoffmana sa čikaškog univerziteta.

Ovi rezultati nisu iznenađenje – brojna istraživanja su pokazala da su naše najveće potrebe za hranom i skloništem, kao i da su nam važne i pozitivne društvene veze s drugim ljudima. Mi smo duboko društvena bića za koja su veza i osećaj pripadnosti presudni za zdravlje i sreću. (U stvari, nedostatak je gori za nas od pušenja, visokog krvnog pritiska i gojaznosti.) Dakle, grešimo ponekad. Tražimo vezu na društvenim mrežama po cenu izostanka mogućnosti susreta licem u lice, što pak podrazumeva istinsku intimnost.

Kako zaustaviti fubanje, fubizam i fubingovanje ljudi

Da bi se sprečilo phubbing, svest je jedino rešenje. Znajte da ono što vas i druge ljude pokreće jeste da se povežete i pripadate. Iako možda niste u stanju da kontrolišete ponašanje drugih, sami imate mogućnosti da modelirate nešto drugo.

Za međuljudske odnose ne postoje tehnička rešenja, novi delovi, ili zamena ekrana, kao na primer da je tu neki servis mobilnih telefona.

Istraživanje Barbare Fredrickson, lepo opisano u njenoj knjizi Ljubav 2.0, sugeriše da se intimnost događa u mikro-trenucima: razgovor preko doručka, razmena kroz greške i slučajnosti, osmeh deteta. Ključ je biti prisutan i pažljiv. Otkrivajuća studija je pokazala da smo najsrećniji kada smo prisutni, bez obzira na to šta radimo. Možemo li sada biti prisutni sa osobom koja je ispred nas, bez obzira ko je to?

Dar vremena: provedite kvalitetno vreme sa ljudima do kojih vam je stalo

Studije Paula Niedenthal otkrivaju da je najosnovniji i najintimniji oblik veze kontakt očima. Ipak, društveni mediji su prvenstveno verbalni. Istraživanja koja su sproveli naučnici poput Dacher Keltnera iz GGSC-a i drugi pokazali su da držanje i najmanji izrazi lica (stezanje usana, stopala, govor nasmejanih očiju, obrve u simpatijama ili izvinjenju) komuniciraju više od naših reči. Neverbalna komunikacija podrazumeva preko 80% opšteg utiska, a mi nismo i dalje, uz sve emotikone sveta i gifove i (sad zabranjene) memes spremni da zaista, čak i kada se odlično poznajemo, do kraja izintepretiramo nijanse poruka u striktno pisanom obliku.

Ono što je najvažnije, oni su u korenu empatije – sposobnosti da osete šta oseća druga osoba – što je toliko kritično za autentičnu ljudsku vezu. Istraživanja pokazuju da nas altruizam i saosećanje čine sretnijim i zdravijim, i čak mogu produžiti naše živote. Istinska povezanost zasniva se na prisutnosti, otvorenosti, opažanju, saosećanju i, kako je Brene Brown tako divno podelio u svom TED govoru i svom bestseleru “Daring Greatly”, ranjivosti. Potrebna je hrabrost za autentično povezivanje sa drugom osobom, ali ona je takođe i ključ za ispunjenje.

Šta da radite ako ste žrtva fubinga?

Šta ako ste žrtva fubinga? Strpljenje i saosećanje su ključni. Shvatite da phubber to verovatno ne radi sa zlonamernim namerama, već radije prati impuls (ponekad neodoljiv) za povezivanjem. Kao i vi ili ja, njihov cilj nije da nekoga isključe. Naprotiv, oni traže osećaj uključenosti. Na kraju krajeva, istorijska sociološka studija pokazuje da usamljenost u našem društvu raste alarmantno.

Uzmite savet Christine Carter da planski i u dato vreme koristite tehnologiju i prestanite da proveravate svoj telefon.

Šta više, starost i rod igraju ulogu u reakcijama ljudi na fubing. Prema studijama, stariji učesnici i žene zagovaraju ograničenu upotrebu telefona u većini socijalnih situacija. Muškarci se razlikuju od žena po tome što su telefonske pozive smatrali prikladnijima u gotovo svim okruženjima, uključujući – a to je prilično šokantno – intimna okruženja. Slično tome, u učionicama, muški studenti smatraju da je phubbing mnogo manje uznemirujuće od njihovih ženskih kolega.

Možda čak i gore od odvajanja od drugih, međutim, zavisnost od interneta i phubbing nas isključuju čak i od nas samih. Uronjeni u virtualni svet, grbimo se preko ekrana, nepotrebno naprežemo oči i potpuno se isključujemo iz vlastitih potreba – za spavanje, vežbanje, čak i za hranu. Uznemirujuća studija ukazuje da za svaki minut koji provodimo na mreži za slobodno vreme, ne samo da kompromitujemo naše odnose, nego gubimo i dragoceno vreme za osnovne životne potrebe (npr. spavanje, kućne aktivnosti) i produktivnost.

Dakle, sledeći put kada budete sa drugim ljudima i osećate se u iskušenju da izvadite telefon – zaustavite se. Sklonite to. Pogledajte ih u oči i slušajte šta imaju da kažu. Učinite to za njih, uradite to za sebe, učinite to da svet bude bolje mesto.

Komentari