fbpx

Izazovi koje vam niko neće predočiti kada se radi o preseljenju u drugi grad

Ono što nikako ne treba da radite jeste da se izolujete i sebe forsirate da gradite odnose na silu.

Taj vrli novi svet, gde god on bio, obećava toliko toga. Mnogi mu hrle, sami, s partnerima, zbog posla, zbog dece, zbog avanture ili učenja. Ali, pre nego što se otisnemo u zemlje zelenije trave, ili pak prosto zemlje od nas dalje, moramo par stvari da imamo na umu.

#1 Druga pravila, druga igra

Svako novo okruženje nosi nove zakonitosti, svaki novi kraj nosi nova pravila, pa bilo to samo vezano za to gde ćete kupiti hleb, otići kod frizera ili na masažu. Mada ima to svojih otkrovenja, kao kad nađete raju koja radi Libra Masaže u Banja Luci, recimo. Ne, nije samo to doduše. Nekad je novi jezik problem, novo okruženje u smislu navika u komšiluku, okruženja čija pravila možda namah ne razumemo, a možda ni ne moramo da razumemo. Na kraju dana svako će da misli šta hoće, to nije vaša stvar. Ako ljubaznost ne vodi nikuda – ne gubite energiju. Imaćete dovoljno svojih izazova.

#2 Zakoni, pravila i biti stranac

Ono o čemu se u našem prirodnom, rođenom okruženju nekada uzima zdravo za gotovo jeste pravo, zakonitosti i organizacija države u kojoj smo. Pasoši, dokumenta, procedure, takse, i slično. U mom slučaju je bilo dosta sreće, a možda je i jedno prizvalo celu situaciju, ali ja na neki način u BiH i nisam stranac i meni je bar bilo smešno da sam ikada i bila. Morala sam da se prijavim u Službu za strance, a onda preko porodičnih veza i lično izvadim državljanstvo.

Ipak, još se nisam pomirila sa činjenicom da recimo moram da se odreknem svoje srpske vozačke dozvole i imam samo ovu Republike Srpske. Ima tako tih sitnih stvari koje deluju smešno, ali negde nekako – i nisu. Promena mesta prebivališta, života i države nije tako laka kao prodaja mobilnih telefona. Ipak, niti se završi u jednom koraku, niti baš možete da birate svoj pasoš, dozvole i papirologiju kao neki mobilni uređaj.

#3 Prijatelji koji žive u vašem telefonu

Ono što mi najverovatnije najteže pada jeste to da moji prijatelji žive u mom telefonu. Okolnosti proleća 2020. svakako nisu pomogle ovoj činjenici s obzirom na to da mesecima nisam bila u mogućnosti nikoga od dragih ljudi da vidim. I za nekog komunikativnog kao što sam ja, može biti jako teško da se uklopi u novu sredinu. Neke stvari se teško daju opisati. Čak i kada jezik i kultura nisu toliko udaljeni, postoji jedan racionalni faktor zbog kojeg nova sredina, kada se slegne uzbuđenje od noviteta kroz koje prolazite, postaje sasvim drugačiji izazov. Uspomene. Te ulice nisu ulice koje znamo, ti ljudi nisu ljudi koje znamo, naše navike i druženja nisu ona na koja smo navikli.

Lakše je kada se neko odseli zbog studija i negde kroz sve to postoje zajedničke misije. Kada se ljudi sele kao stariji, onda i promene malo teže padaju. I vi i vaši prijatelji morate imati u vidu to da ćete prolaziti razne faze i osećanja, i radosti i tuge, usamljenosti i radosne susrete i sete. Malo razumevanja, malo više planiranja i to je to. Imam prijatelje koji žive širom sveta i mogu reći pouzdano da ona prava prijateljstva sve prežive i traju i svaki susret je kao da je prošao trenutak. Možda druženja nisu redovni izlasci ili okupljanja, ali kao ni u čemu u životu, ni u međuljudskim odnosima kvantitet ne znači kvalitet.

#4 Porodica

Postoji jedan specifičan izazov današnjeg sveta za ljude koji su da kažemo digitalni nomadi ili nomadi u smislu rada. Mobilnost radnih snaga podrazumeva to da je moguće ići svuda danas, ali to je jedna priča kada ste sami, kada čekate život pun iznenađenja i izazova, pitajući se šta sledeće život može da donese, a drugo kada već imate porodicu. Makar i samo sa partnerom, sve odluke se donose zajednički, a seljakanje korena nije tek tako lako.

 

#5 Posao i karijera

Osim ukoliko se selite kako biste počeli rad na poziciji koja za vas znači unapređenje i napredak u svakom smislu pa i monetarnom, morate biti spremni na to da je sva verovatnoća da ćete krenuti sa niže pozicije nego što ste imali. Čak i ako svoj posao nosite sa sobom kao ja, faliće vam vaše mreže, okruženje, kontakti. Meni je najteže palo to što u gradu kao što je Beograd nije bilo sekunde vremena za mirovanje, što su poslovne i privatne kafe bile tu konstantno, izučavanje ideja, kreiranje projekata. U novom okruženju toga nema, makar ne isprva. Odlascima na događaje koji su bliski vašim interesovanjima, kao i na događaje koje biste i inače posećivali, pa makar i sami. Ono što nikako ne treba da radite jeste da se izolujete i sebe forsirate da gradite odnose na silu.

Upamtite, za sve kvalitetno je potrebno pre svega – vreme. Ne žurite, uživajte u procesu, a na kraju krajeva, ako okruženje kakvo vam je potrebno ne postoji – stvorite ga.

Komentari