fbpx

Kad ljubav nije dovoljna znači da je loša komunikacija između partnera

Osećaš da su emocije između vas jake, ali, vi kao da govorite različitim jezicima? Pokušavaš da nešto objasniš, ali tvoj partner kao da ne želi da te razume? Loša vest: imate problem koji se neće rešiti sam od sebe.

0

Dobra vest je da se ovo ne mora tretirati kao problem niti bezizlazna situacija, već kao izazov koji se može uspešno savladati uz volju oba partnera. Razgovaramo sa Ninom Tomović, sertifikovanim behavioral coachem.

U prošlom Soul razgovoru pomenula si nešto što se zove emocionalna pismenost. Možeš li pobliže da nam objasniš taj pojam i ujedno odgovoriš da li je to preduslov za kvalitetnu komunikaciju?

– Emocionalna “pismenost” je deo emocionalne inteligencije koja počiva na našem kapacitetu da razumemo lične i osećaje drugih ljudi, da posedujemo sposobnost zdrave empatije, imamo visok osećaj samosvesti i prihvatimo i kontrolišemo čitav spektar emocija, bez svesnog isključivanja onih koje spadaju u manje prijatne. Pod kontrolom emocija misli se na razmišljanje i rešavanje problema i izazova, i regulaciju sopstvenih emocija shodno okolnostima. Takođe, emocionalna inteligencija uključuje i “rukovanje” međuljudskim odnosima. Pomenuta emocionalna “pismenost” značajno doprinosi kvalitetnoj komunikaciji, ali komunikacija je posebna veština sa takođe posebnim zakonitostima i nije dovoljno biti samo emocionalno “pismen”. Ima nešto i u “tehnici”.

Hajde da se vratimo na početak, pre svega onoga što uzrokuje da veza “pukne” zbog nerazumevanja. Zamislimo ponovo Maju koja je na početku ili pragu ljubavne veze – šta je to što ona treba da “zna”? Kako tumačiti partnerove iskaze i ponašanje? Kako komunicirati da budemo pravilno shvaćeni? Kako se, zapravo, “postavljaju” stvari?

– Izvesna Maja bi trebalo da prvo razmisli o tome kako komunicira sama sa sobom. Naši interni monolozi i dijalozi govore mnogo o stanju u određenom trenutku. Balkanski narodi jako vole da čašćavaju rečima, pa tako mi prvo sebe sami umemo da častimo kada nešto ne krene u željenom pravcu. U razgovoru sa klijentima često se kroz opise nekog problema ili situacije srećem sa njihovom internom komunikacijom koja ako je osoba u problemu ide od: “Takva sam glupača…” do “Stoko”, “Konju!” “Baš si kreten…” i tako dalje. Ukoliko se čitaoci budu prepoznali u nekoj od ovih formulacija, korisno je reći da bi valjalo da se sebi obraćamo onako kako očekujemo da nam se drugi obraćaju. Kako biste reagovali da vam na benigni, rešiv problem neko iznese čitav arsenal omanjih uvreda ili žargonski pogrdnih imena? Dakle, čovek nije nepogrešiv tojest savršen, ali nije neophodno da sebi kažete da ste “kreten” kako bi dobili na samosvesti. Postoje i drugi načini…

U partnerskim odnosima kompatibilnost je ključ. “Sličan se sličnom raduje” i to je veoma istinita poslovica koja svoje utemeljenje svakodnevno dokazuje kroz najrazličitije međuljudske odnose. Većina ljudi ovaj izraz tumači pogrešno, misleći da je sličnost nekakva neoboriva konstrukcija, zakonitost koja ne mrda ni levo, ni desno. Naime, dve osobe mogu imati različit temperament, karakterne crte, afinitete, pa čak i navike, ali njihove životne vrednosti i uverenja se mogu podudarati u najkrucijalnijim tačkama za zdrav odnos i zajednički život, i činiti taj par apsolutno “sličnim”.

Da biste drugome bili jasni, prvo mora vama da bude jasno šta osećate, kome govorite i šta želite da postignete.

Postignuće nema nikakve veze sa manipulacijom koja se često vezuje za veštinu komunikacije. Važno je istaći da osoba koja ume dobro da komunicira, tojest, poštuje sagovornika, okolnost, sebe, i ume da se izrazi, kao i da pruži ili prihvati kritiku, nije isto što i manipulant. Manipulatori zapravo uopšte ne moraju biti dobri komunikatori. Oni postižu željeno isključivo kod osoba koje se nalaze ili u osetljivom životnom trenutku koji utiče na njihov racio, ili kod osoba nešto niže emocionalne inteligencije.

Pod komunikaciju spada i ona neverbalna forma. Dakle, vaš partner vam se i te kako obraća i kada ne razgovara sa vama. Određen broj ljudi spada pod introvertne osobe kojima jasna, nedvosmislena komunikacija nekada teže pada, ali zato govore svojim delima, telom, celokupnim ponašanjem. Jedan od načina da budemo pravilno shvaćeni svakako jeste mogućnost da razumemo sebe ali se prilagodimo partneru jer je razumevanje ono što očekujemo. Tu već ulazimo u domen komunikacijske tehnike…

Da li je u redu saopštiti svoja očekivanja, da ne kažemo pravila, i u kojoj meri? Da li preporučuješ pravljenje dogovora, u smislu vernosti, zajedničkih aktivnosti, poštovanja integriteta druge osobe?

– Nikako. Ta vrsta robotizacije, ma koliko na trenutke delovala konstruktivno u modernom društvu, ne može doneti niti dugoročnost, niti kvalitet odnosa koji se oslanja na tradicionalne vrednosti koje ipak i danas ne jenjavaju, a u njih spadaju: ljubav, poverenje, podrška, razumevanje…

Ne postoji taj dogovor niti ugovor koji će bilo koju osobu moći da obaveže da vam bude odana, verna, da poštuje vašu ličnost ili se ponaša prema vama onako kako vi mislite da treba.

Čovek = promena. Ljudi koji veruju da se nikada neće promeniti žive u velikoj zabludi jer mi se menjamo svakodnevno, kroz sitna i krupna iskustva i situacije kroz koje prolazimo. Dakle, vama partner u “dogovoru” (ljubavnom zanosu) može da obeća da će vam ostati veran do Zlatne svadbe, ali nakon 5,10, 20 godina ni vi ni on nećete biti iste osobe, i bilo bi potpuno neprirodno i nehumano ljude zadržavati u odnosu koji možda ne funkcioniše ili čini jednu ili obe strane, nesrećnim.

Pravila u ovoj kategoriji nikako nisu korisna. Vi možete negovati svoju ličnost, a sa njom i svoje vrednosti, uverenja, misaone i ponašajne obrasce, pa i očekivanja, ali ničim ne možete usloviti nekoga da vas poštuje.

Način na koji se ponašate prema sebi i drugima govori o onome ko ste, a čak i dijametralno različite osobe sa možda manje dobrom namerom prema vama, to osete i znaju dokle mogu da idu.

Postoje žene koje insistiraju da ih muškarci tretiraju kao Dame, verbalno zahtevajući takav tretman. Isto tako, osim u drastičnim primerima, muškarci pravu Damu uvek tretiraju kao Damu bez dodatnih uputa…

Postoji li način da “skeniramo” partnera i šta sve možemo da zaključimo na osnovu njegovog ponašanja i komunikacije? Na šta treba da obratimo pažnju?

– Ako ste dovoljno perceptivni možete relativno brzo uvideti šta vam partner poručuje. Kakav ton koristi, koje reči bira, šalje li vam određene signale koji govore da nešto želi ili ne želi, kakav stav zauzima tokom rasprave ili generalno u vezi. Kroz komunikaciju se može detektovati i frustracija, i sujeta i želja i nada i bes… iako nisu eksplicitno izraženi.

Ono na šta treba obratiti pažnju je da li vam se partner obraća s poštovanjem.

Bez obzira da li neka rasprava eskalira u manje prijatan dijalog, kontrola emocija s početka priče, tojest, sposobnost da zadržimo prisebnost i znamo ko smo, gde smo, sa kim razgovaramo i s kojim razlogom, kao i šta želimo da postignemo, napraviće razliku između destruktivne svađe i disharmonične komunikacije u kojoj nema grubih reči, urlanja, agresije.

Sada za trenutak, pogledajmo vezu koja već neko vreme ide nizbrdo. Kakva su tvoja iskustva iz prakse: može li se ovaj odnos popraviti, i u kojoj meri? Da li je neophodno da učestvuju oba partnera ili je dovoljno da se jedan potrudi i prilagodi za oboje?

– Postoje slučajevi kada osoba koja potraži pomoć ima svest o sebi i svojoj ulozi u partnerskom odnosu, i spremna je da menja stvari za koje veruje da u mnogome doprinose lošoj komunikaciji i svemu što iz nje proističe. U praksi sam vrlo često viđala ljude koji kroz edukaciju o komunikaciji u partnerskim odnosima značajno popravljaju svoj odnos sa partnerom. Naravno, ima slučajeva i kada je prošlo previše vremena i kada druga strana ne vidi razlog za ostanak u vezi, bez obzira na trud partnera. Kada jedan nauči kako da se prilagodi, a zadovoljio je osnovnu premisu a to je da želi da bude sa tom osobom, onda i drugi partner počne da se prilagođava i ne znajući, tojest, ne radeći svesno na tome, već samo odgovarajući na ono što mu se pruža.

To je zapravo suština komunikacije – odgovor koji dobijate na verbalnu ili neverbalnu komunikaciju.

Idealna situacija je kada oba partnera imaju svest o problemu u kojem se nalaze i iskrenu želju da to reše. Tada je efekat mnogo bolji i dugotrajniji.

Kako uopšte funkcioniše komunikacija u poljuljanom odnosu?

– Korisno je znati da kada se nalazimo u trenutku razgovora sa nekim, pogotovu žustrijeg razgovora sa osobom do koje nam je stalo, ono što čujemo, ono što je izrečeno i ono što smo razumeli, često nisu iste stvari. Naime, u svakoj verbalnoj razmeni, naš mozak obrađuje informaciju toliko brzo, provlačeći je kroz različite filtere na osnovu kojih mi najčešće imamo već spreman odgovor. Tu dolazi do najvećeg mimoilaženja kod ljudi generalno.

Ima li svrhe u odnosu koji je dobrano poljuljan, saopštiti šta zapravo želiš, očekuješ i šta ti smeta, makar to ubrzalo krah?

– Uvek ima svrhe biti otvoren i iskren, jer time prvenstveno pokazujete poštovanje kako prema sebi, tako i prema partneru, pa makar to i ubrzalo kraj veze. Veza koja ima sve aspekte disfunkcionalnosti ili destruktivnost ili pak velike nekompatibilnosti, osuđena je na propast – da li u kvalitetu zajedničkog života ili u dugovečnosti, svejedno je…

Ali ako nikada ne kažete ili se ne potrudite da vas partner razume, na osnovu čega možete da očekujete promenu na bolje?

Nininih 5 zlatnih pravila dobre komunikacije:

  • Obraćaj se sebi onako kako bi voleo da ti se drugi obraćaju.
  • Slušati i čuti nije isto. Pokušajte da čujete šta vam partner govori svojim ponašanjem, ali i načinom obraćanja.
  • Odgovor koji dobijate pokazatelj je vaše jasnosti. Ako smatrate da vašem partneru i dalje nešto nije jasno, a vi ste uvereni da ste bili direktni, to znači da treba da promenite način tojest, da vaša direktnost možda i nije dovoljno jasna. Ako je vama jasno, ne znači da je i drugima (ovo je, naravno, primenjivo u situacijama koje ne podrazumevaju ponašanje bez poštovanja u kojem se partner s namerom oglušuje na izrečeno).
  • Neka vaša komunikacija upravlja vašim emocijama, a ne obrnuto. To znači da kada se nađete u raspravi, tendenciozno smirite ton, dajte sagovorniku prostora bez prekidanja (što je teško za većinu), pokušajte da ne slušate svoj unutrašnji monolog nego aktivno učestvujete u dijalogu, govoreći u normalnom tempu, razložno i što jasnije. Na taj način, za samo par minuta, smirićete fizičke manifestacije stresa. Ubrzane otkucaje srca, vrtoglavicu, opštu uzbuđenost, i bićete u mogućnosti da kažete zaista šta mislite a ne da delujete u afektu.
  • Vežbajte tako što ćete i u komunikaciji sa drugima, ne samo sa partnerom, pokušati da se izrazite što sažetije. Ovo je naročito korisno za većinu žena.

Svakog petka Nina Tomović besplatno odgovara na vaša pitanja. Ukoliko imate nedoumicu, problem ili smatrate da vam može pomoći, pošaljite mejl na office@soulhauz.com a možete je pratiti na Instagramu: @soulhauz

Komentari