Ipak, sve to ume da bude propraćeno užasnim iskustvima koja se potiskuju, koja zaboravljamo, ili barem želimo da zaboravimo.

EXIT Festival i Beer Fest

EXIT je u početku bio drugačiji nego danas. Trajao je skoro 100 dana i obuhvatao filmske projekcije, pozorišne predstave, tribine i različite vrste performansa.

Pre nego što je postao megalomanski magnet za mlade internacionalne posetioce, on je bio u svojoj suštini jedan krik otpora, izraza. Mada slične energije kao danas, konceptualno se menjao iz godine u godinu, a sa njim i sve brojniji logistički izazovi.

Nije lako držati događaj u zoni kulturne baštine i držati sve pod kontrolom. I dok uspeva da fascinira svojim postavama, muzičkim zvezdama koje dovodi i blistavim binama, postoji onamračna strana iza svega, i ne ne tiče se izazova kontrolisanja psihoaktivnih supstanci, alkohola i promiskuiteta.

Reč je o osnovnim higijenskim potrebama koje uz količine piva i vode koja se konzumira znače da, kao i na većini drugih festivala, okolno bilje, žbunje i grmlje itekako strada, ali stradaju i zidine, pa i ljudi sami.

Nikada neću zaboraviti neprijatnost toga kada su pokretni toaleti kojih je bilo premalo i od kojih je deo veoma brzo bio uništen, a nije bio zamenjivan tokom festivalskih dana, počeli da se nakrivljuju. Ne na levo, ne na desno, već na napred. E, sad, ne bih da vam kvarim sliku dana, ali zamislite tu situaciju, bilo da ste muško ili žensko. OK, festival je, prašina je, haos je. Ali ukoliko nismo pripremljeni, osećaj narušenog ličnog prostora intenzivno je praćen i osećajem apsolutnog odsustva higijene. A tek ako vrata nisu imala i dalje funkcionalnu bravu? Znate li kako je na sve to držati vrata da se lansirajući ne otvore. Najstrašnije je što rešenja nema, u tom trenutku, na tom mestu i to je tada bilo to.

Slično je i na drugim festivalima i svaki put kada jednostavno ligistički nema dovoljno adekvatnih usova i ljudi, pod prinudom bukvalno nužde, više ne biraju šta i gde rade. Muškarci su tu definitivno povlašćeni pol, pa se tako i na BeerFestu u Beogradu mogu videti nizovi muškaraca koji uriniraju pored toi toi-ja i po žbunju. Nije da ih krivimo. Ali zaista, nešto se po ovom pitanju mora preduzeti.

Beer Fest u Beogradu

Kada je 2006. godine, u novogodišnjem izdanju uticajnog britanskog lista “The Independent”, među najavama nekoliko desetina najatraktivnijih turističkih događaja na planeti, svoje mesto našao i Belgrade Beer Fest, postalo je jasno da su Beograd i Srbija dobili manifestaciju koja će kvalitetom i masovnošću postati svojevrsni brend prestonice.

Pionirski pokušaj da se promoviše kultura piva, za samo pet izdanja, izrastao je u najmasovniji turistički događaj u Beogradu, sa preko pola miliona posetilaca svake godine. Besplatan ulaz, promocija više stotina najpoznatijih srpskih i stranih brendova piva uz kvalitetan muzički program, zaštitni su znak manifestacije.

Izuzetno atraktivna lokacija na ušću dveju reka, Save i Dunava, daje posebnu draž festivalu pružajući jedinstven osećaj saglasja sa prirodom.

Ovo piše na sajtu i apsolutna je istina.

Ali moramo se setiti i zbog čega je Beer Fest intenzivirao svoje brojne kampanje vezane za odgovornu konzumaciju alkohola i vožnje uoči festivala.

Reč je o kobnoj 2007. godini.

Iako je ostalo nerazjašnjeno kako je nesrećni mladijć koga su pojeli medvedi upao u kavez: da li je pao, gurnut, ili je sam skočio, zatim, kako to da je njegova pocepana odeća pronađena u suprotnom delu kaveza od njegovog nagog i raskomadanog tela, pa i otkud mladiću tri telefona kada njegovi drugovi tvrde da je imao samo jedan i tako dalje, ovaj slučaj ukazao je na sasvim neočekivane potencijalne rizike vezivanja manifestacija za okruženje naizgled mirnog Kalemegdana. Niko nikada ne bi pomislio da je ovako nešto moguće bilo, ali eto, desilo se, sa neprebolom za one koji su to jutro avgusta 2007. saznali da mladića u pitanju više nema, i to na ovako surov način. Nesrećnom mladiću je bila povređena lobanja, a lice, stomak i stopala su mu bili izgriženi. Po kavezu je bila razbacana garderoba, koja nije bila mnogo poderana, dva mobilna telefona i novčanik sa dokumentima. Čuvari su pronašli i kamenice i prazne limenke piva. Nesrećni mladić je verovatno pao u kavez između 5.30 i 7 sati ujutru sa bedema visokog oko pet metara pravo u kavez sa životinjama. Prema rečima čuvara, mladić je bio nag i bio je posetilac festivala. Sledeće godine je festival premešten.

Ovo su ekstremni primeri, ali suština je da je odgovornost nadležnih velika, da je ogroman broj stvari koje treba uzeti u obzir, kojima se treba posvetiti. Iako se tragedije dešavaju, iako do nesreća dolazi, jednostavno se ne može baš uvek sve predvideti. I negde je važno edukovati sve, ali i instistirati da se uslovi za bezbednost i higijenu u svakom momentu maksimalno ispoštuju.