fbpx

Karte za prvo izvođenje “Antigone” su razgrabljene, premijera produžena na tri dana!

Još jedno veliko delo naći će se na repertoaru najstarijeg srpskog teatra! Nova predstava Srpskog narodnog pozorišta “Antigona 1918“, u režiji Milana Neškovića, rađena prema tekstu Maje Todorović, premijerno će biti izvedena 24. januara.

0

Karte za premijeru već su rasprodate, ali oni koji nisu stigli da ih kupe, to mogu učiniti već za prvu reprizu, u petak, 25. januara na kojoj će pre predstave biti upriličeno uručenje nagrade “Predrag Peđa Tomanović“ koju su ove godine poneli Mia Simonović, Vukašin Ranđelović i Ivana Pančić.

Subotnje veče, takođe može biti rezervisano za pozorište jer je druga repriza ove već popularne predstave zakazana za 26. januar, takođe u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Ova, drugačija verzija Sofoklove Antigone, smeštena u 1918. godinu, u vreme kada se kao i mnogo puta pre i kasnije, na našim prostorima činilo da se pouzdano zna ko su pobednici a ko poraženi, kada su mnogo puta ljudski i božji zakoni bili sukobljeni, govori o porodičnoj drami koja se pretvara u tragediju, ističe reditelj Milan Nešković.

– Ovo nije priča o ratu. Ovo je priča o onome što se događa posle rata na globalnom nivou, ali se sve prepliće kroz sudbinu jedne proširene porodice. Ja nikada kao reditelj ne mogu stati na nečiju stranu i reći u pravu je Antigona ili Kreont. Time bih pokazivao određeni stav, a  ja mislim da je ta vrsta stava prvi korak ka politizaciji i udaljavanje od umetnosti. Ja sam dužan da branim i moralno izjednačim njihove patnje i probleme kao reditelj – kaže Nešković.

U Sofoklovoj Antigoni postoji jedan motiv koji prati narode na Balkanu još od pre Prvog svetskog rata, zatim preko Drugog, pa sve do danas kada živimo “u miru“ ali imamo “klanove“. To je motiv dva brata koja su ratovala na suprotnim stranama, a ono što se dešava nad njihovim “toplim leševima“ pretvara se u još jedno stradanje, odnosno raspad porodice i vrednosti na kojima počiva ljudsko društvo i moralni ljudski odnos, kaže dramaturškinja Maja Todorović i dodaje:

– To je ono što nas je mučilo i tada i sada – i usuđujem se da kažem da je osnov sve naše nesreće, da je to naša hamartija koja nam ni dan danas ne da mira. Mrzimo se po nacionalnoj osnovi, po verskoj, po partijskoj… A sve te mržnje se mogu lepo koristiti da se bace narodu kao prašina u oči kada treba sakriti stvarne, aktuelne probleme.

Kako kaže Antigona u drami: Lako je čoveka koji mrzi naterati da mrzi još više…

Želja reditelja, dramaturga kao i cele glumačke postave, jeste da spajajući mit i istoriju,  ovoga puta Teba postane Srbija, te da se bar malo zamislimo nad posledicama koje su nas zadesile, da preispitamo mržnju koja tinja i potrudimo se da se “krvava“ istorija ne ponavlja.

Uloge tumače: Milica Grujičić (Antigona, Hemonova verenica, ćerka Kreontovog pokojnog prijatelja i saborca), Nenad Pećinar (Kreont, general srpske vojske u Prvom svetskom ratu), Tanja Pjevac (Ismena, Antigonina sestra), Branislav Jerković (Hemon, Kreontov sin koji se vratio se iz rata), Milan Kovačević (Tiresija, kraljev službenik “vidovnjak“, koji iz činjenica “predviđa“), Sanja Mikitišin (Euridika, Kreontova žena, Hemonova majka). U ulozi Hora, prvo kao u oličenju antičkog hora, zatim vojske iz 1918,  kao i predstavnika naroda danas pojavljuju se Vukašin RanđelovićDragan Kojić,Jovana PleskonjićMarko Savković i Aleksandra Pejić.

Komentari