Ovih dana, više nego ikad, aktuelna je tema ekologije i odnosa prema životnoj sredini. Nemar i nebriga rezultirali su time da se doslovce davimo u đubretu i zagađenom vazduhu. Kao “glavni krivci označeni” su elektrane i plastika, a da se nismo zapitali kolika je naša odgovornost u korišćenju istih.
Dopunjeno: 06. 09. 2023.
Ova tema se posebno odnosi na plastiku, koja složićemo se, ima svoje prednosti i mane, ali nipošto ne treba da bude “satanizovana” usled našeg neznanja i nemara.
Problematika plastike slična je priči s dinamitom – izum koristan nebrojeno puta pretvorio se u glavnog neprijatelja čoveka i njegove okoline. Svakog dana, širom sveta, bacimo nekoliko miliona plastičnih flaša, ne razmišljajući da svakoj od njih treba 500 godina da se razgradi u prirodi. U prevodu, trujemo narednih 15 generacija.
Od ukupne količine plastike, manje od 10% ode u procesu reciklaže. Većina završi na deponijama, ali proces razgradnje ide sporije nego inače, jer plastika se razgrađuje usled sunčeve svetlosti; ali kad su u pitanju velike količine, svetlost dopire samo do spošljašnjih slojeva. Ostala plastika biva bačena na zelene površine, u reke, mora, jezera, gde počinje da se raspada, čime raspadne materije ulaze u “prirodni ciklus”.
Pored životne sredine, plastika direktno utiče i na naše zdravlje. Kada su se sokovi iz staklenih flaša preselili u plastične, naši stari nisu s razlogom negodovali – čak se godinama protezalo verovanje da jednom iskorišćenu plastičnu ambalažu (recimo, flašicu soka) nikako ne treba koristiti dva puta. Neki su im verovali, neki nisu, no, svakako se ispostavilo da nije svaka plastika ista, samim time ni bezbedna.
Danas je u upotrebi sedam osnovnih tipova plastike. Ponavljamo, ne možemo govoriti da je neka od njih striktno dobra ili loša – već da ih samo odgovorno korišćenje, skladištenje i recikliranje čine takvim,
Plastika 1: Polietilen Tereftalat (PET)
Ako na boci gaziranog soka na dnu ima otisnut broj jedan, to je PET ambalaža koja se koristi za lagane, bistre i glatke teksture i namenjene su isključivo za jednokratnu upotrebu. Ova vrsta plastike je jedna od onih koje se najlakše recikliraju, a u njima se obično pakuju voda, sokovi, gazirano, deterdžent…
Trenutno nema poznatih zdravstvenih problema i nedoumica povezanih s ovom plastikom i ona se obično reciklira u nove boce ili poliesterske tkanine.
Plastika 3: Polivinil hlorid (PVC)
Dok PET i HDPE nemaju zdravstvene rizike, pokazalo se da PVC (na dnu označen brojem 3) stvara štetne hemikalije poput olova, DEHA i dioksina tokom proizvodnje, odlaganja ili uništavanja.
Izloženost tim hemikalijama može dovesti do smanjene težine novorođenčeta, problema sa učenjem ili ponašanja kod dece ili poremećaja hormona. Zbog potencijalnih rizika koji PVC predstavlja za bebe i malu decu, Američka akademija za pedijatriju preporučuje izbegavanje ove plastike u dečijim posudama za hranu.
Zbog hemijskih dodataka, ova vrsta plastike spada u one koje se najteže recikliraju.
Plastika 4: Polietilen male gustine (LDPE)
Polietelen niske gustine generalno je bezbedna plastična sorta koja nema poznate rizike po zdravlje povezane sa upotrebom. Međutim, proizvodnja LDPE stvara organske zagađivače, što šteti okolini.
Obično se ne reciklira, LDPE (označen brojem 4) najčešće se koristi za pakovanje hleba ili smrznute hrane. Većina plastičnih omota takođe je izrađena od LDPE i namenjeni su samo za jednokratnu upotrebu.
Plastika 5: Polipropelen (PP)
Polipropelenske posude ne ispuštaju štetne hemikalije u hranu i pića i nisu povezane sa bilo kojim poznatim zdravstvenim problemima. Obično je ova plastika prozirne ili neprozirne boje i ima visoku tačku topljenja, što je čini pogodnom za mikrotalasne pećnice i mašine za pranje sudova.
Plastika tipa 5 koristi se za izradu posuda sa jogurtom i ostalim mlečnim proizvodima, a za razliku od druge sigurne plastike, PP se ne reciklira lako zbog sorti i razreda.
Plastika 6: Polistiren (PS)
Polistiren je krutog i oblikovanog oblika i označen je brojem 5. Iako je recikliranje ove plastike moguće, nije ekonomski korisno. Kruti oblici PS plastike obično se nalaze u kućištima za CD ili pribor za jednokratnu upotrebu, a formirani (oblikovani) su stiropor, građevinska izolacija i slično.
Može se desiti da polisterin oslobađa hemikaliju po imenu stiren, koja vremenom može delovati kao neurotoksin s štetnim delovanjem na crvena krvna zrnca, jetru. Kad se izluči iz polistirena, stiren se može apsorbovati hranom i pohraniti u telesnu masnoću jednom. Vremenom, ova izloženost može dovesti do nakupljanja ove hemikalije u telu.
– Plastične kutije proizvodimo odvojeno ili sa poklopcem. Ovi proizvodi su među najsvestranijim u našem asortimanu. Lako se mogu slagati i čak spakovati zajedno kako bi se uštedeo prostor u logistici i skladištenju. Individualni modeli, tzv. Bicolor, su obojeni bojama kako bi se jasno objasnilo na koji način se mogu slagati. Vrlo su popularni u maloprodaji i e-trgovini. Popularna Integra je jedna od kutija koje se može zaključati i može biti opremljena zaštitnim zaptivačem – navodi se na njihovom sajtu.
Kvalitet je prepoznat od strane dobavljača i distributera, te se ove kutije koriste u 30 zemalja širom sveta.
Svet je postao svestan opasnosti koja preti od plastike sedamdesetih godina prošlog veka, kada su radnici u proizvodnji PVC plastike počeli da oboljevaju od raka jetre češće u odnosu na ostalo stanovništvo. Otada je prodiranje štetnih materija iz ove vrste plastike smanjeno za 300-400 puta, a smernice kojih svi treba da se pridržavamo su sledeće:
Samo uz odgovorno i savesno ponašanje možemo sprečiti da se desi situacija kao sa dinamitom – da se naš izum okrene protiv nas.
Zabranjeno je preuzimanje dela ili celog sadržaja bez navođenja i linkovanja izvora u skladu s Moodiranje Uslovima korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
© 2011-2023. Moodiranje. Sva prava zadržana. Izrada sajta: ХАЈДУЦИ