Postoje brojne definicije automobila. One klasične definišu automobil kao motorno vozilo na
točkovima koje se koristi za prevoz, koje se kreće putevima, prevozi do osam osoba, ima četiri točka i uglavnom prevoze ljude, a ne robu.

Međutim, emotivne definicije govore o tome koliko smo vezani za naše mezimce, posebno
za onaj prvi automobil, najčešće neku žrtvenu krntiju za koju nećemo crći ako je čvrknemo,
ali hoćemo kad mu dođe vreme za penziju ili delove.

Kada su nastali automobili?

Automobili su ušli u globalnu upotrebu tokom 20. veka i sve globalne razvijene ekonomije
zavise od njih.

1769. godine francuski pronalazač Nicholas-Joseph Cugnot sagradio je parni automobil na tritočka pre svega kako bi pomogao francuskoj vojsci da vuče artiljerijske oruđe. Iako se
smatralo da je njegov izum prespor i nepraktičan, Cugnot se i dalje smatra tvorcem prvog
motorizovanog drumskog vozila.

Ipak, godina 1886. smatra se godinom rođenja modernog automobila kada je nemački
pronalazač Karl Benz patentirao svoj Benz Patent-Motorvagen. Automobili su postali široko
dostupni početkom 20. veka. Komercijalna proizvodnja automobila započela je 1896. godine.

U Sjedinjenim Državama, deset godina nakon što je Karl Benz dobio nemački patent za svoj izum prvog automobila pogođenog motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Zajedno sa suprugom Berthom osnovao je nemački proizvođač automobila Mercedes-Benz.

Jedan od prvih automobila dostupan širokim masama bio je model T 1908. godine, američki automobil koji je proizvela kompanija Ford Motor. Da bi održao niske troškove, Ford jeusredsredio napore na poboljšanje proizvodnih metoda. Njegova pokretna linija za montažuzapočela je sa radom 1913-1914, što je omogućilo smanjenje troškova modela T i, kao rezultat toga, povećanje prodaje i potencijalnih kupaca.

Automobili su brzo usvojeni u SAD-u, gde su zamenili zaprege i zaprežna kola sa životinjskim vozilima, ali trebalo je mnogo više vremena da se prihvate u zapadnoj Evropi i drugim delovima sveta.

Postoje i druge teorije o tome koji automobil predstavlja prvenac.
1805. godine Oliver Evans, koji je napravio neverovatno sporo mašinu dizajniranu za rad i na zemlji i u vodi za Ministarstvo zdravlja grada Filadelfija, smatrao se prvim Amerikancem koji je stvorio motorizovano drumsko vozilo.

Početkom 1900-ih cvetao je niz vrsta motornih vozila koja su se razvijala širom sveta. U
Sjedinjenim Državama Ransom E. Olds i njegova kompanija Olds Motor Vehicle (kasnije
poznata kao Oldsmobile) dominirali su ovom erom proizvodnje automobila. Kao rezultatvrhunskih promotivnih i marketinških napora, prodaja Oldsmobilea se približila 5.000 1904. godine, što je u to vreme bilo nečuveno u industriji. Kompanija Thomas B. Jeffrei razvila je drugi svetski serijski automobil nazvan Rambler. 1902. godine izgrađeno je i prodato 1.500 Ramblera, a do 1904. proizvodnja je dostigla 2.342 jedinice.

U Evropi, odličan primer automobilske industrije je jedan od najomiljenijih proizvođača
automobila na svetu, Fiat. Fascinantne istorije koja uključuje rat, automobilske inovacije i
međunarodna osvajanja, skromni Fiat je brzo postao globalni igrač i to pre više od stotinu
godina.

Fijatova priča počinje 1900. godine kada je italijanski preduzetnik Giovanni Agnelli otvorio
prvu fabriku Fiata u Torinu u Italiji. Agnelli je osnovao automobilsku kompaniju sa grupom
lokalnih investitora, nazvavši njihov najnoviji poduhvat: Fabbrica Italiana Automobili Torino
(FIAT) ili Italijanska fabrika automobila u Torinu. Njihova prva fabrika bila je prilično mala i
zapošljavala je samo 150 ljudi dnevno. Ali maleni proizvođač automobila pokazao se
uspešnim u svojoj zemlji, što je Agnelliju otvorilo put za osnivanje prve Fijatove fabrike u
SAD-u 1908. godine.

Fiat je ostao jedan od najprodavanijih automobila u Evropi narednih 100 godina, posebno u
rodnoj Italiji, što zbog manjih troškova za nabavku, održavanje, što zbog dostupnosti delova, jednostavnih popravki i lakih i povoljnih Fiat servis usluga. Preživeo je Musolinijevu
vladavinu tokom Drugog svetskog rata, razvijajući novu, inovativnu tehnologiju koja se
usudila u železnice, reklame kamiona, pa čak i u avione. Posle rata, Fiat je pokušao da svoju ponudu još jednom proširi na SAD, obnavljajući mnoge svoje bivše operacije u državama. Od tog trenutka, Fiat je postao popularan roadster u SAD-u, posebno među mladim Amerikancima – trend koji traje i danas.

Pored ovih, 8 najpopularnijih evropskih marki automobila su:

1. Nemačka: Mercedes-Benz Luksuzna vozila
2. Nemačka: BMV luksuzna vozila
3. Nemačka: Porsche Luksuzni sportski automobili
4. Nemačka: Volksvagen automobili za masovno tržište
5. Nemačka: Audi luksuzna vozila
6. Italija: Ferrari Super luksuzni sportski automobili
7. Švedska: Volvo luksuzna vozila
8. Velika Britanija: Jaguar Luksuzna vozila

Pouzdanost je takođe izuzetno bitna stavka, a 8 najpouzdanijih evropskih automobila su:

1. BMW
2. Jaguar KSE
3. Fiat 124 Spider
4. Mercedes-Benz C-klasa
5. Mini Cooper
6. Porsche
7. Volksvagen Golf

8. Volvo S60. Volvo uživa reputaciju jednog od najpouzdanijih evropskih vozila
generalno.

Šta definiše automobil?

Automobili se često definišu po tome šta sve sadrže. Odnosno, zavisi da li pitate muškarce ili žene (barem tako kažu). Možda je auto samo crven, crn ili neke ”lepe” boje. A možda se za auto navodi da treba da imaju sve ono neophodno za vožnju, parkiranje, udobnost putnika i razna svetla. Danas, dodatna oprema može da dovede automobil do nivoa neverovatne mašine, predivnog saradnika na putovanju, prostor u kojem se uživa.

Danas automobili imaju sve što je potrebno ne samo za udobnu, već i za bezbednu vožnju,
pa se tako mogu nabaviti kamere za vožnju unazad, specijalna klimatizacija, navigacioni
sistemi i zvučnici bolji nego u kući. Imamo one koje pokreće motor sa unutrašnjim
sagorevanjem, , ali su sve češći o električni automobili, koji su izumljeni rano u istoriji
automobila, a postali su komercijalno dostupni 2000-ih. Prelaz sa fosilnih goriva na
električne automobile smatra se esencijalnim u borbi za ekološki savesno društvo.

Koji su troškovi korišćenja automobila?

Postoje silni troškovi vezani za upotrebu automobila. Ovde se računaju osnovni troškovi kao što su oni za nabavku vozila, plaćanje kamata i kredita, zatim sve one krupne i sitne
popravke i održavanje, gorivo, amortizacija, vreme vožnje, naknade za parkiranje, porezi i
osiguranje.

Ono na šta se najčešće ne računa su ostali troškovi vezani za upotrebu automobila koji
uključuju održavanje puteva, upotrebu zemljišta, zagušenja puteva, zagađenje vazduha,
javno zdravlje, zdravstvenu zaštitu i odlaganje vozila na kraju njegovog životnog veka.
Saobraćajni sudari najveći su uzrok smrti i povreda u svetu, što je još jedan, nematerijalni
trošak.

Poseban trošak je i vreme i to ono koje dobro znamo-za parkiranje, vreme vožnje, pumpe i
točenje goriva, odlazak na servis. Postoje naravno i koristi vezane za korišćenje automobila, i to ekonomske koristi, poput stvaranja novih radnih mesta i bogatstva, proizvodnje i održavanja automobila, obezbeđivanje prevoza, dobrobit društva proisteklu iz mogućnosti za slobodno vreme i putovanja i stvaranje prihoda od poreskih prilika. Jedna od najznačajnijih koristi od upotrebe automobila svakako jeste mogućnost ljudi da se slobodno i u svoje vreme, brže i lakše kreću od mesta do mesta, što je donelo dalekosežne posledice po samu strukturu i suštinu društava.

Od razvoja antiblokirnih sistema, preko hibridnih vozila, do prvog električnog vozila
sposobnog za autoput, automobilska industrija nastavlja da stvara, inovira i transformiše
način na koji živimo. Koji je vaš ljubimac i koji je bio vaš prvi automobil?