Možda sam ovih dana u nekom kontemplativnom modu, možda su mi se prioriteti promenili, ali imam neki osećaj da je vreme da se društvo promeni, u stvarnom i virtuelnom smislu. Nakon perioda (decenijskog) uz društvene mreže, mislim da je nešto drugo potrebno da se desi i vrati stvari na neke zdravije osnove.

Pre svega da vidimo šta je ono što mnoge muči, a to je pitanje digitalne bezbednosti.

Digitalna bezbednost – mit ili mogućnost?

Digitalna bezbednost je suštinski zaštita od svih rizika koji vrebaju dok koristimo informaciono-komunikacione tehnologije. To uključuje bezbednost podataka, uređaja, informacionih sistema, mreža, organizacija, ali i pojedinaca, posebno mlađe populacije kao posebno ranjive.

Sve je danas digitalno, ne samo kada su u pitanju privatna lica, već je tehnologija postala osnova i za rad državnih organa, privrede i građana. Sve više poslova i aktivnosti se zasniva na korišćenju tehnologije odnosno informacionih tehnologija, a nabavka opreme koja će adekvatno da funkcioniše, kao i bezbednosnih sertifikata i programa nije baš jednostavna kao prodaja mobilnih telefona. S druge strane, visokotehnološki kriminal je u porastu. Posebno su ugroženi mladi, ali i stariji sa slabim poznavanjem informatičke pismenosti. Smatra se da milion ljudi, uključujući decu, svakodnevno bude žrtva nekog  tehnološkog napada.

U Republici Srbiji broj prijavljenih krivičnih dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala raste 50% godišnje, a napadi na servere državnih organa sve su učestaliji i napredniji.

Hakerski napadi na informacione sisteme mogu bitno da ugroze poslovanje preduzeća, funkcionisanje državne infrastrukture i nacionalnu bezbednost, dok su pojedinci, a pre svega deca, sve više izloženi riziku od prevara, ucena i zlostavljanja putem interneta. Nove generacije stasavaju u tehnološkom društvu, a iako se smatraju digitalnim nejtivima, često su nedovoljno svesne realnih posledica koje mogu imati rizična ponašanja u onlajn okruženju. Isto tako, većina napada na informacione sisteme, omogućena je upravo zbog niskog nivoa digitalne bezbednosne kulture kod pojedinaca.

Strategija razvoja informacione bezbednosti

Vlada Republike Srbije usvojila je 29. maja 2017. godine Strategiju razvoja informacione bezbednosti, kojom su utvrđeni strateški prioriteti razvoja u ovoj oblasti:

• podizanje ljudskih i tehničkih kapaciteta relevantnih institucija u cilju unapređenja informacione bezbednosti, odnosno kontinuirano obučavanje i usavršavanje zaposlenih u ovoj oblasti;
• podizanje svesti kod građana, privrednih subjekata i organa javne vlasti o značaju informacione bezbednosti, o rizicima i merama zaštite, uključujući sprovođenje kampanja u cilju podizanja te svesti;
• jačanje saradnje između javnog, privatnog sektora, nevladinih organizacija, akademske zajednice i drugih relevantnih činilaca u ovoj oblasti;
• jačanje saradnje sa drugim državama i međunarodnim organizacijama u ovoj oblasti;
• uvođenje posebnih programa na univerzitetima iz oblasti informacione bezbednosti.

(Više korisnih informacija na ovu temu: https://www.pametnoibezbedno.gov.rs)

Društvene mreže i depresija

Da li korišćenje društvenih medija čini našu decu depresivnom i anskioznom? Sve je više dokaza za to da postoji veza između društvenih mreža i depresije. U nekoliko nedavnih studija pokazalo se da tinejdžeri i mladi odrasli korisnici koji najviše vremena provode na Instagramu, Facebooku i drugim platformama imaju značajno (od 13 do 66 procenata) veću stopu prijavljenih depresija od onih koji su proveli manje vremena na njima.

Da li to znači da Instagram i Facebook zapravo izazivaju depresiju? Ove studije pokazuju povezanost, a ne uzročno-posledičnu vezu. Ali vredi ozbiljno sagledati to na koji način društvene mreže mogu negativno da utiču na tinejdžere i mlade.

Jedan od razloga zašto se korelacija čini više no puka slučajnost je taj što se povećao broj uočenih slučajeva depresije u tandemu sa porastom upotrebe pametnih telefona.

Studija iz 2017. godine od preko pola miliona osmih do dvanaestog razreda, otkrila je da se broj izraženih depresivnih simptoma povećao za 33 posto u periodu od 2010. do 2015. godine. U istom periodu stopa samoubistava za devojčice u toj starosnoj grupi porasla je za 65 posto.

Pametni telefoni predstavljeni su 2007. godine, a do 2015. godine 92 posto tinejdžera i mladih odraslih imalo je pametni telefon. Rast depresivnih simptoma korelira sa usvajanjem korišćenja pametnog telefona tokom tog perioda, čak i kada se iz godine u godinu podudara, primećuje glavni autor studije, psiholog sa Univerziteta San Diego Jean Tvenge.

Tokom tog istog perioda došlo je do oštrog porasta u izveštajima o studentima koji traže pomoć u savetovalištima na fakultetima i univerzitetima, uglavnom zbog depresije i anksioznosti. Posete su skočile 30 odsto između 2010. i 2015. godine.

Studije su upotrebu društvenih medija povezale sa depresijom, anksioznošću, lošim kvalitetom sna, nižim samopoštovanjem, nepažnjom i hiperaktivnošću – često kod tinejdžera i adolescenata, ali uz nedovoljno analiza, reklo bi se i odraslih.

Naši kurirani životi

Kako to da sistemi dizajnirani da nas približe prijateljima i porodici mogli biti loši za naše mentalno zdravlje? Veoma slično kao algoritam koji napaja vaš Facebook feed, odgovor na ovo pitanje je komplikovan.

Neke opšte teorije su izašle u prvi plan, neke očigledne, a neke ne toliko.

“Ono što se događa kada se ulogujete puno puta jeste da aktivirate puno društvene poređenja“, rekao je Oscar Ibarra, doktor psihologije na Univerzitetu u Mičigenu. “Ljudi ne moraju biti super svesni da se to događa, ali jeste. Ako se prijavite, uglavnom se bavite vrlo kuriranim sadržajem sa druge strane.” (šta znači kuriran sadržaj pitajte autora teksta, prim. ur.)

Ibarra je objavio tekstove o vezi između Facebooka i određenih ishoda mentalnog zdravlja Pouzdan izvor. Pokušao je da nasluti otkuda ove veze.

Napominje da čak i ako su pojedinci svesni “kurirane“ prirode mnogih platformi na mreži, oni se ipak osećaju kao da se pitaju: “Kako se slažem? “ ili “Kako se snalazim ja u životu? “ U poređenju sa onim što drugi ljudi predstavljaju. Ono što se dešava jeste da što više koristite platforme, to više izazivate u sebi društvena poređenja i to se odnosi na ove dekrete u tome kako se osećate.

Ova stalna “uporedna društvena poređenja“ mogu se dogoditi stotinama puta dnevno, u zavisnosti od toga koliko često proveravate svoje feedove društvenih medija.

Strah od nestanka ili FOMO je još jedan efekat mentalnog zdravlja koji je snažno povezan sa upotrebom društvenih medija.

U suštini nema leka, kao što nema ni jasne naučne dijagnoze. Ali dokazano jeste da je stvaran i ispunjen život onaj offline i možda, za promenu, treba vreme uložiti u sebe i razvoj svojih kapaciteta, a ne u praćenje drugih, uhođenje, porešenje koje izaziva često gorčinu, bes, tugu, osećaje nepravde, razočaranja, čega god, ali nečeg što postoji samo u vama i nikakve veze nema sa osobom ili osobama koje progonite. Kao što ni vaše mišljenje iskazano na mrežama nema efekta ako je samo iskazano na “papiru”.

Promena je u akciji, a ne pasivnoj “inspiraciji” kako se mnogi teše.

Jeste teže, ali je stvarno i sreća je stvarna, opipljiva i trajna.

Počni.