Neformalno obrazovanje je opšti pojam za obrazovanje koje se može pojaviti izvan strukturiranog kurikuluma. Neformalno obrazovanje obuhvata učenička interesovanja u okviru nastavnog plana i programa u redovnoj učionici, ali nije ograničeno na to okruženje. Deluje kroz razgovor, istraživanje i proširivanje iskustva.

Neformalno učenje uključuje različite strukturirane situacije učenja koje nemaju nivo nastavnog plana i programa, akreditaciju i sertifikaciju povezane sa “formalnim učenjem”, ali imaju više strukture od one povezane sa “informalnim učenjem”, koje se obično odvija prirodno i spontano u okviru drugih aktivnosti. Oni čine tri stila učenja koja priznaje i podržava OECD.

Primeri neformalnog učenja uključuju, recimo, sesije plivanja za malu decu, sportske programe u zajednici i programe koje su razvile organizacije kao što su kursevi izviđača, vodiči za devojke, zajednički ili kursevi bez bodova za obrazovanje odraslih, sportski ili fitnes programi, profesionalna usavršavanja, konferencije, seminari i kontinuirani profesionalni razvoj.

Ciljevi učenika, polaznika, studenata mogu biti povećavanje veština i znanja, kao i doživljavanje emocionalnih nagrada povezanih sa povećanom ljubavlju prema nekoj oblsti, predmetu izučavanja ili povećanom strašću za učenjem.

Zašto je neformalno obrazovanje važno?

Ljudi različito tumače i razumeju informacije, pa stoga strukturirani kurikulum možda neće omogućiti svim učenicima da ih razumeju jednako.

Neformalno obrazovanje s druge strane je manje kontrolisano od onog koje se stiče u okvirima prosečne učionice, zbog čega neformalno obrazovanje može biti itekako raznovrsno koncipirano. Neformalno obrazovanje može pomoći pojedincima da nauče da reaguju i kontrolišu različite životne, profesionalne, sociološke, bilo koje zapravo situacije i postavke. Pored toga, kombinuje društvene celine koje su važne za učenje. Neformalno obrazovanje se može posmatrati kao učenje koje dolazi kao deo učešća u omladinskim i društvenim organizacijama.

Ova vrsta obrazovanja je spontan proces, koji pomaže ljudima da informacije nauče na nov način. Pomaže u kultivaciji zajednica, udruženja i odnosa koji čine pozitivno okruženje za učenje.

Ono što je važno međutim jeste da kada se osoba opredeli za učenje u okvirima neformalnog obrazovanja, zapravo krene to i da primenjuje. Pretpostavka je da neko ko krene u ovu vrstu edukacije već ima određeni interes. Međutim, previše često se dešava da ljudi krenu da se edukuju besomučno i kolekcionarski skupljaju kurseve i sertifikate, bez da zapravo i primene naučeno. To je kao kada bi neko krenuo da renovira kuhinju, nabavi najnovije uređaje i aparate, kupi nov šporet, ploču, sto, stolice, kuhinjski šank, pločice, kvarcne radne ploče za kuhinju, vrhunski mikser, šerpe i sve što treba, a onda to ne koristi. Investicija koju pravite u sferi neformalnog obrazovanja ima smisla jedino ako ćete zaista to i primeniti. Bez toga-apsolutno nema smisla.

Neke karakteristike neformalnog obrazovanja

Postoje neke zajedničke osobine za neformalno obrazovanje.

Pored toga što ono brže od formalnog uspeva da proprati promene u društvu kao i potrebe tržišta rada, pristup u neformalnom obrazovanju fokusira se i na veze i izgradnje mreža, što standardni školski sistemi nekako uvek više prepuštaju slučaju.

• Neformalno obrazovanje stvara ili produbljuje situacije u kojima ljudi mogu da uče, istražuju i proširuju iskustva i da prave promene.
• Pruža okruženje u kojem svi mogu zajedno da uče i mogu da se razvijaju.
• Razvija razumevanje da se aktivnost može zasnivati na bilo kom obliku učenja, podučavanje ne mora biti namerno, klasično, tradicionalno, niti uvek podrazumevano. Učenici i polaznici dobijaju alate za izvođenje složenih materijala tokom vremena, umesto da im se samo predaje složeni materijal, a zatim dobijaju alate.
• Fokusira se na socijalne aspekte učenja i na to koliko je važno zajedničko učenje.
• Alati koji se daju studentima su opipljivi za procese u kojima će se primenjivati.
• Premošćuje se jaz između škole i života.
• Omogućava učenicima izbor u učenju i način pristupanja materijalu.
• Čini učenje dostupnim u svakodnevnom životu i u budućnosti.
• Neformalno obrazovanje je takođe uvek vođeno razgovorom i interakcijom sa drugima.

Prednosti neformalnog obrazovanja

• Odzivnost u interakciji sa okolinom.
• Mogućnost slobodnog delovanja u nepoznatim situacijama.
• Mogućnost da pojedinac uči bez ikakvih obaveza ili ograničenja.
• Omogućava slobodan izbor i promene u interesovanjima.
• Sposobnost stvaranja vlastitih interesovanja.
• Premošćuje jaz između teorije i prakse

Vrednost neformalnog obrazovanja

• Radite za dobrobit svih.
• Poštujte jedinstvenu vrednost i dostojanstvo svakog čoveka.
• Jednakost i pravda.
• Demokratija i aktivno uključivanje ljudi u pitanja koja utiču na njihov život. (Jeff i Smith 2005: 95-6)

Tradicionalno se formalno učenje odvija u školi ili na univerzitetu i njemu se pridaje veća vrednost od neformalnog učenja, iako je recimo učenje ili praksa na radnom mestu apsolutno efektno i značajno u izgradnji profesionalnih sposobnosti pojedinca. Ovaj koncept formalnog učenja kao društveno-kulturno prihvaćene norme za učenje prvi put su osporili Scribner i Cole 1973. godine, tvrdeći da se većina stvari u životu bolje uči neformalnim procesima, navodeći kao primer učenje jezika. Štaviše, antropolozi su primetili da se složeno učenje i dalje odvija unutar autohtonih zajednica koje nisu imale formalne obrazovne institucije. Važnost neformalnog obrazovanja je velika, a odgovornost za njegovu primenu nije samo na pojedincima koji organizuju raznovrsne programe, već i roditeljima, kao i pojedincima koji će uvideti da je vreme došlo u kojem se mora preuzeti odgovornost za sopstveni lični razvoj i preduzeti adekvatni koraci u tom smeru. Čekati bilo šta od države ili formalne škole nije dovoljno odavno. Zato ne čekajte, već krenite, a najbolji format od svih je pronalaženje mentora ili mentorke u oblasti u kojoj želite da se edukujete.
Srećno.