Ovo je kontroverzno pitanje za sve nas danas, u vremenima u kojima se na sve čeka red, u kojima, okom korone nema reagenasa za rađenje analiza, u kojem, bez obzira na to da li su u pitanju laboratorije u Beogradu, Nišu, Užicu ili laboratorije u Novom Sadu, suština je uvek ista.

Suština je ljudska potreba za preuzimanjem odgovornosti i kontrolom svog zdravlja, a da bismo to činili, potrebni su nam uvidi u stanje organizma, na koje se kod državnih lekara čeka, ali ste ograničeni vremenom, redovima i neretko upitnim uslovima. Validni, precizni, tačni i pouzdani rezultati kliničkih ispitivanja su ključni za dijagnostiku i sprovođenje bilo koje terapije.

Cena laboratorijskih analiza

Pre svega, cena bilo koje analize je najpre naše zdravlje. Vreme u životu, brzina u dijagnozi i adekvatna terapija koja sledi nema cenu. Brzina je faktor, kod previše opakih bolesti. Previše stanja se teško otkriva, međutim, sem krvne slike, šećera, urina i osnovnih analiza, ljudi često ni ne znaju šta zapravo podrazumeva redovne kontrole stanja organizma, u ovom slučaju šta je to što bi trebalo proveriti na godišnjem nivou i zašto.

Uz validnu zdravstvenu knjižicu i uput vašeg odabranog lekara ovi testovi su besplatni, dok za privatnu praksu treba izdvojiti od nekoliko stotina pa do nekoliko hiljada dinara. Ozbiljniji pregledi i testovi bivaju još skuplji.

Laboratorijske analize i testovi kao redovna kontrola

Postoji niz testova koje možete uraditi u brojnim laboratorijama.

Biohemija

Biohemija je ispitivanje metabolizma glukoze, proverava se lipidni status, ispituju funkcije jetre, bubrega, srca, kao i kostiju.

Hematologija

Hematologija podrazumeva rezultat koji se odnosi na kompletnu krvnu sliku, a tu su i leukocitna formula, parametri koagulacije, kao i krvna grupa.

Kompletna krvna slika uključuje broj eritrocita, leukocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV, MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (podvrste leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit.

Hormoni i tumorski markeri

Ovim testom se proveravaju recimo hormoni štitne žlezde, hormoni nadbubrežne žlezde, hormoni hipofize, ali i brojni reproduktivni hormoni, kao i svi tumorski markeri.

Alergijski testovi

Putem alergijskih testova vrši se respiratorni panel, nutritivni panel. Iako je često teško utvrditi uzrok alergije, ovo je prvi korak.

Citogenetika

Testovi koji se bave citogenetikom i molekularnom genetikom su takođe nešto što možete uraditi u bilo kojoj bolje opremljenoj laboratoriji.

Mikrobiologija

Mikrobiološki testovi obuhvataju segmente analize koji se odnose na bakteriologiju, virusologiju, parazitologiju, kao i serologiju.

Autoimune bolesti

Autoimune bolesti se mogu zadesiti u domenima krvi, ali i srca i krvnih sudova, zatim jetre, pankreasa, kao i gastrointestinalnog trakta, bubrega, endokrinih organa. Javljaju se i u domennu kože, nervnog sistema, reproduktivnih organa, ili se manifestuju kao artritis.

Kako tumačiti laboratorijski nalaz

Nikako. Vi ne treba da tumačite laboratorijski nalaz, to treba da učini baš lekar.

Danas se uz laboratorijski nalaz nalaze i referentne vrednosti radi lakše orijentacije, ali sama činjenica da vam je nešto povišeno ili sniženo malo toga govori o uzročniku i poreklu vašeg stanja.

Značenje skraćenica u laboratorijskoj analizi krvi

RBC– eritrociti (crvena krvna zrnca)
Crvena krvna zrnca prenose kiseonik iz pluća do ostalih delova tela;

WBC– leukociti (bela krvna zrnca)
Bela krvna zrnca služe za odbranu organizma od bakterija, virusa i gljivica;

PLT– trombociti (krvne pločice)
Trombociti učestvuju u stvaranju ugrušaka i zaustavljanja krvarenja;

Hb – koncentracija hemoglobina

Hct – udeo krvnih stanica ili hematokrit u ukupnom volumenu krvi;

MCV – srednji volumen eritrocita;

MCHC – srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitima;

RDW – širina distribucije eritrocita, sortiranje eritrocita po veličini;

MTV – prosečni srednji volumen trombocita.

Iako se mnogi ljudi boje igle ili vađenja krvi, odlazak u laboratoriju je neophodan korak u dijagnostici bolesti. Upravo će analiza krvi jasno ukazati na to da li je organizam zdrav, u kom je stanju, ali i alarmirati u kom segmentu postoji neki problem, recimo da li postoji neka upala, proces, oboljenje, pa i anemija. Analiza krvi i urina može da ukaže i na to da li u organizmu postoji neka infekcija, ili stanje neuhranjenosti organizma. Analiza krvi je i važan dijagnostički korak kada je reč o i izloženosti otrovnim materijama.

Dakle, najpre barem jednom godišnje obavite kompletnu laboratoriju, a onda i kompletan fizikalni pregled kod odabranog lekara. To ne znači da ste hipohondar, već da cenite sebe, svoje telo i svet u kojem smo izloženi brojnim lošim navikama koje dovode do stanja i smrti koje se, redovnim kontrolama, mogu izbeći pre nego što bude prekasno.