Ništa od navedenog nije omelo jednu hrabru damu da počne maštati o nezavisnom magazinu, koji ima dušu, dubinu – a opet i lepršavost tema, i vrcavost upotpunjenu oštrim strelicama, kako samo velika pera umeju. Zahvaljujući kredibilitetu koji je stekla višegodišnjim radom u medijima, Danka Milošević je okupila tim na čelu sa Dragoslavom Bokanom kao urednikom, i oktobra 2010. je izašao prvi Vodič za život. Jedini magazin u Srbiji koji je potpuno nezavistan i autentičan.

Nije prošlo puno vremena dok je Vodič našao put do svoje publike: svaki broj ima određenu tematiku, blizak je elitistima u pravom smislu te reči, opet, tako otvoren i pitak sasvim običnim ljudima, fotografije i ilustracije su ono što ga od ostalih magazina izdvaja u estetskom smislu, a gotovo svi tekstovi su pisani toliko brižljivo da trajno ostaju u dušama čitaoca.

Tu dolazimo do suštine ovog magazina: iako mesečno dobijaju na desetine mejlova zainteresovanih da pišu za njega, autori se biraju na osnovu svoje ličnosti i jačine i senzibiliteta pera. Tako imamo nesvakidašnje umove na jednom mestu: Momčilo Antonijević, jedan od najkompleksnijih umova svoje generacije (kulturolog, novinar, magistar, poznavalac biljaka, esteta), Ivan Tokin, hiperrealista i hirurg svakodnevice (a opet s druge strane romantični vitez i kulinarski mag), Ivana Stevanović, fatalna Beograđanka čiji redovi izazivaju napade anksioznosti kod nedovršenih ženki i nesigurnih mužjaka, Dule Nedeljković, kog je Peca Popović svrstao u red Velikih Dušana (pored Preleta, Dušana Radovića, Duška Kovačevića…), zatim čuveni Pressovci Veljko Lalić i Mihajlo Medenica, i mnogi drugi.

Tekstovi sa emocijama, kreativnost i stvaralačka energija autora i uredništva nasuprot jeftinom senzacionalizmu, politici i mračnim temama, svrstali su Vodič za život u sam vrh čitanosti, po istraživanju “Ipsos stratedžik marketinga”, što ukazuje sledeće…

Ipak nismo zapali u mentalni mulj, jer postoji veliki broj ljudi koji su prepoznali ovu iskru u okeanu nametnutog mejnstrima. Ipak ima onih koji vode računa o svojoj duhovnoj hrani. Ipak se isplati pisati iz duše.

Stoga, ako želite da pokrenete nešto svoje, ili se upustite u neku duhovno-intelektualnu avanturu za koju vaša svakodnevica baš i nema razumevanja (ili makar se okrenete nekom hobiju), ne oklevajte! Vidite da se ipak isplati.