Šta je zapravo novac?

U svojoj suštini, novac ima tri osnovne funkcije:

• Sredstvo razmene – omogućava kupovinu roba i usluga.
• Skladište vrednosti – održava vrednost tokom vremena.
• Jedinica računa – omogućava poređenje cena i vrednosti raznih dobara.

Pre pojave novca, ljudi su razmenjivali dobra putem trampė, što je bilo nepraktično jer su morali pronaći nekoga ko ima ono što im treba i istovremeno želi ono što oni nude. Novac je ovo pojednostavio, služeći kao univerzalni posrednik u trgovini.

Filozofija novca

Naš odnos prema novcu otkriva mnogo o nama. Novac može biti alat za bolju samospoznaju, disciplinu i jasnoću vrednosti. Međutim, svi smo rođeni u različitim okolnostima – sa različitim resursima, genetikom i okruženjem, što oblikuje naš stav prema finansijama.

Bez obzira na sve, jedno je sigurno: niko ne može imati sve. Novac je paradoksalan jer ga nikada nije dovoljno, ali čak i ako ga imamo više nego dovoljno, to ne znači da ćemo biti srećniji.

Novac i sreća

Većina ljudi teži sreći, iako je sam pojam sreće subjektivan. Studije su pokazale da novac zaista može doprineti sreći, ali samo do određene granice. Istraživanje iz 2010. godine tvrdilo je da je taj prag oko 75.000 dolara godišnje, dok su novija istraživanja pokazala da se ta brojka pomera ka 100.000 dolara, nakon čega dodatni prihodi nemaju značajan uticaj na sreću, osim kod ljudi koji su generalno zadovoljni svojim životom.

Ali nije samo posedovanje novca to što čini razliku, već način na koji ga koristimo.

Filozofi poput Epikura tvrdili su da istinska sreća dolazi iz zadovoljstva osnovnim potrebama i izbegavanja nepotrebnih želja koje mogu doneti više bola nego užitka.

Kako koristiti novac na pravi način?

Savremena istraživanja pokazuju da su najvrednije investicije one koje nam omogućavaju:

• Slobodu i vreme – mogućnost da radimo ono što volimo, sa kim želimo, kada želimo.
• Iskustva – putovanja, nova znanja i uspomene donose više dugoročne sreće od materijalnih dobara.
• Ljudske odnose – ulaganje u porodicu i prijatelje donosi trajno zadovoljstvo.
• Lični razvoj – učenje novih veština i rad na sebi doprinosi osećaju ispunjenosti.

Zaključak: Nećeš ništa poneti na “onaj” svet

Na kraju, ništa ne nosimo sa sobom. Novac, status, materijalna dobra – sve ostaje iza nas. Ono što je važno jeste kako koristimo novac dok smo ovde. Naš izbor kako trošimo, štedimo i ulažemo novac zapravo je odraz našeg odnosa prema vremenu, vrednostima i životu uopšte.

Ako ne budemo svesni kako koristimo novac, rizikujemo da provedemo život jureći za nečim što nam na kraju neće doneti sreću. Zato je ključ u balansu – znati šta zaista vredimo i kako da to pretočimo u ispunjen život.

The post Suština novca u 483 reči: Bitan je samo do ovog momenta! appeared first on Moodiranje.

Neuspeh te ne definiše

Da li znaš da je Tomas Edison pre nego što je izmislio sijalicu napravio preko 1.000 neuspešnih prototipova? Kada su ga pitali kako se oseća zbog tolikih grešaka, odgovorio je: „Ja nisam 1.000 puta pogrešio. Naučio sam 1.000 načina kako sijalica neće raditi.“

Baš kao i Edison, i ti moraš zapamtiti da tvoji padovi ne određuju ko si – ono što te definiše jeste način na koji se nosiš s neuspehom. Svaki put kada se podigneš, pokazuješ koliko si snažan i uporan. Tvoje greške nisu sramota, već deo procesa koji vodi do uspeha.

Otkrivaš koliko ti je stalo do cilja

Sećaš li se kada si poslednji put odustao od nečega? Možda si prestao da treniraš sport jer ti nije bio dovoljno važan ili si batalio kurs jezika jer nisi video svrhu. Međutim, ako i dalje pokušavaš da ostvariš neki san, čak i nakon što si pao, to znači da ti je stalo.

Tvoj neuspeh je dokaz da se trudiš i da ne odustaješ. To je znak tvoje posvećenosti. Ljudi koji nikada ne dožive neuspeh obično ne rizikuju dovoljno – ali ti si spreman da uložiš sve jer znaš da tvoj san vredi borbe.

Učiš da veruješ sebi, čak i kad niko drugi ne veruje

Možda ti se čini da si sam u svom cilju. Možda još nemaš tim ljudi koji ti aplaudira ili finansijsku podršku da kreneš napred. I to je u redu. Verovati sebi kada niko drugi ne veruje je najvažniji korak.

Seti se Stiva Džobsa. Kada je otpušten iz sopstvene kompanije, mnogi su mislili da je njegovo vreme prošlo. Međutim, on je verovao u svoju viziju i nastavio dalje, kreiravši jednu od najuticajnijih tehnoloških kompanija na svetu.

Neuspeh te uči kako da budeš bolji

Kada pogrešiš, prirodno je osećati frustraciju. Ali umesto da te greška obeshrabri, iskoristi je kao alat za poboljšanje. Pitaj se: šta sam mogao da uradim drugačije? Da li sam dovoljno istražio? Da li sam bio fokusiran?

Na primer, kada je poznati pisac Stiven King poslao svoj prvi roman izdavačima, dobio je više od 30 odbijenica. Danas je jedan od najprodavanijih autora svih vremena. Njegova greška nije bila neuspeh – već uputstvo kako da sledeći put bude bolji.

Neke stvari nisu pod tvojom kontrolom

Ponekad, bez obzira na tvoju pripremu, napor i trud, stvari jednostavno ne idu kako si planirao. Možda konkurencija ima veze na pravom mestu ili se tržište promenilo u trenutku kada si ti krenuo.

To ne znači da si ti kriv. Umetnik Vinsent van Gog prodao je samo jednu sliku tokom svog života. Njegov rad nije prepoznat za vreme njegovog postojanja, ali danas njegovi radovi vrede milione. Sve ima svoje vreme.

Učiš da uživaš u putovanju

Da li si se zabavio dok si radio na svom cilju? Da li si upoznao zanimljive ljude? Stvorio uspomene? Nisu svi ciljevi o uspehu i priznanjima – ponekad je sama borba ono što se računa.

Seti se, na primer, kako si se osećao dok si pravio prvi kolač koji nije ispao savršen. Možda nije bio lep na izgled, ali smeh i radost koje si delio s prijateljima dok si ga pravio vrede više od savršenog recepta.

Naučiš kako da se nosiš s razočaranjem

Ne moraš odmah biti pozitivan nakon neuspeha. Normalno je biti razočaran. Daj sebi vremena da osetiš te emocije. Ali važno je da se ne zadržavaš u njima predugo.

Svaki neuspeh je deo puta. Ako sada boli, zamisli kako će se sjajno osećati trenutak kada konačno uspeš. Taj trenutak će biti vredan svega što si prošao.

Neuspeh nije kraj priče, već samo novo poglavlje. Kada ga posmatraš iz prave perspektive, shvatićeš da te svaki pad približava tvom cilju. Zato ustani, seti se zašto si počeo i kreni dalje. Tvoj uspeh čeka!

The post 7 krucijalno bitnih lekcija koje se mogu izvući iz svakog neuspeha appeared first on Moodiranje.

Šta je Jungova senka?

Kao pionir dubinske psihologije, Karl Jung je verovao da senka obuhvata one osobine, želje i emocije koje smatramo neprihvatljivim ili sramotnim. Ipak, paradoksalno, upravo u tim potisnutim delovima leži ogroman potencijal za lični rast. Jung je govorio: „Sve što nas iritira kod drugih može nas dovesti do razumevanja sebe.“

Drugim rečima, ono što nas provocira kod drugih često je ogledalo onoga što ne želimo da priznamo o sebi.

Kako prepoznati svoju senku?

Svaki put kada osećate intenzivnu emociju – bilo ljutnju, zavist ili čak divljenje – moguće je da vas vaša senka pokušava nešto naučiti. Na primer, ako vas uzrujava nečija preterana samopouzdana pojava, zapitajte se da li u njoj prepoznajete svoj potisnuti strah od neuspeha ili želju da budete u centru pažnje. Ove “projekcije” nisu mane; one su ključevi za dublje razumevanje sebe.

Proces integracije: Put ka autentičnosti

Jung je integraciju senke nazvao individualizacijom, procesom postizanja celovitosti kroz prihvatanje svih aspekata sebe – i svetlih i tamnih. Ovo nije lak zadatak. Potrebna je hrabrost da priznate sopstvene strahove, nesigurnosti i greške. Ali nagrada je neprocenjiva: autentičnost, unutrašnji mir i jasnoća u vezi s vašim životnim putem.

Jedan od načina da počnete rad na senki je vođenje dnevnika. Zapišite snove, osećanja ili reakcije koje vas zbunjuju. Simbolika snova, na primer, može otkriti šta vaša podsvest pokušava da vam kaže. Takođe, postavljajte sebi pitanja poput: „Čega se najviše plašim kod sebe?“ ili „Koje sam strasti napustio jer su izgledale nepraktične?“

Kreativnost i svrha: Snaga u vašim slabostima

Potiskivanje senke troši ogromnu energiju koju biste mogli preusmeriti u stvaralaštvo i ostvarivanje ciljeva. Najveći umetnici, lideri i inovatori često su pronašli inspiraciju u svojim unutrašnjim borbama. Na primer, Frida Kalo je kroz svoje slike izrazila bol i potragu za identitetom, dok je Martin Luter King svoju frustraciju zbog nepravde pretvorio u društvenu revoluciju.

Slično tome, i vi možete otkriti da vaš strah od neuspeha krije želju za stvaranjem ili da vaš potisnuti bes može postati energija za pozitivnu promenu.

Kolektivna transformacija: Bolja verzija čovečanstva

Jungova filozofija senke nije samo individualna – ona ima potencijal da transformiše čovečanstvo. Kada prepoznamo sopstvenu tamu, postajemo saosećajniji prema drugima. Konflikti se smanjuju, razumevanje se produbljuje, a svet postaje bolje mesto.

Prigrlite svoju senku

Zapitajte se: „Šta moja senka pokušava da me nauči?“ Počnite s malim koracima – prepoznajte sopstvene emotivne okidače, postanite svesni svojih unutrašnjih borbi i koristite ih kao alat za rast. Ovaj proces nije jednokratan; to je putovanje koje traje ceo život. Međutim, svaki korak približava vas osobi kakva ste oduvek želeli da budete – autentičnoj, ispunjenoj i celovitoj.

Prigrlite svoju senku i dozvolite sebi da sijate u punom spektru svoje ličnosti. To je privilegija života, kako bi Jung rekao – postati ono što zaista jeste.

The post Otkrijte svoju senku: Kako Jungova filozofija može promeniti vaš život appeared first on Moodiranje.

Kompenzacija kroz sina

Šta se dešava kada majka ne dobija emocionalnu povezanost i pažnju od supruga? Prema Jungu, odgovor je često – premeštanje tih potreba na sina. Sin postaje nesvesni “partner” koji ispunjava emocionalni vakuum. U početku, ova veza može izgledati kao brižnost i pažnja, ali s vremenom prerasta u prezaštićenost koja guši.

Previše brižna majka ne dopušta sinu da napravi greške, da istraži svet ili da preuzme odgovornost. Ona mu nesvesno šalje poruku da samo uz nju može pronaći sigurnost i sreću. Sin tada ostaje emocionalno vezan za majku, nesposoban da se suoči sa životom kao nezavisan muškarac.

Kako nastaje muškarac-dete

Jung je ovo stanje nazvao kompleksom “muškarac-dete”. Odrasli muškarci s ovim kompleksom imaju problem da preuzmu odgovornost, da budu odlučni i da grade stabilne partnerske odnose. Umesto toga, oni ostaju zarobljeni u prošlosti, vezani za majčinu sigurnost, tražeći u partnerkama istu prezaštićenost.

Majka, nesvesno ili ne, podržava ovu zavisnost. Njena stalna prisutnost i potreba da kontroliše sinov život sabotira svaki njegov pokušaj da se osamostali. Tako se formira začarani krug – majka koja ne pušta sina i sin koji ne zna kako da se oslobodi.

Prekidanje nezdravog obrasca

Jung je bio jasan: jedini način da muškarac postane zreo je da prekine ovu nezdravu vezu. To ne znači odbacivanje majke, već uspostavljanje granica. Majke moraju da shvate da sinovi nisu tu da popune njihove emocionalne praznine, dok sinovi moraju preuzeti hrabrost da se odvoje i suoče sa svetom.

Zvuči jednostavno? Naravno da nije. Prekidanje veze s prvom ljubavi svog života – jer majka to jeste – zahteva ogromnu snagu volje. Potrebno je “izdajstvo Erosa”, kako je Jung rekao, da bi muškarac mogao da preboli tu ljubav i pronađe novu – onu koja ga neće vezivati, već osnažiti.

Očevi i njihov nedostatak

Iako su majke u fokusu, Jung ne zaboravlja ni očeve. Njihova odsutnost, bilo fizička ili emocionalna, dodatno pogoršava situaciju. Sinovi bez snažnog očinskog uzora nemaju model muškosti na koji bi se ugledali, pa ostaju vezani za majčin svet.

Očevi su ti koji treba da podstiču sinove na preuzimanje rizika, donošenje odluka i osamostaljivanje. Kada toga nema, sinovi ostaju u senci majčine brige, nesposobni da se suoče s izazovima odraslog života.

Zavera protiv stvarnog života

Jung je ovu dinamiku opisao kao “zaveru između majke i sina”. Umesto da se suoče sa stvarnošću, oni stvaraju iluzorni svet u kojem su sreća i sigurnost zatvoreni unutar njihove veze. Ali, ta iluzija je poput kaveza. Bez izlaska iz nje, sin ostaje dete u telu odraslog muškarca, a majka postaje prepreka njegovoj sreći.

Zašto je ovo danas važno

U današnjem društvu, gde prezaštićivanje dece postaje sve češće, Jungova upozorenja su relevantnija nego ikad. Roditelji koji deci oduzimaju priliku da greše i uče, od njih prave emocionalno zavisne odrasle. Bez suočavanja sa realnošću, ti mladi ljudi teško grade karijere, odnose i životni balans.

Ako želite da vaše dete izraste u zrelu i samostalnu osobu, pružite mu ljubav, ali i slobodu. Naučite ga da preuzme odgovornost za svoje odluke, da ponekad padne i ustane, jer to je jedini način da postane ono što bi trebalo da bude – odrasla i srećna osoba.

Setimo se Jungovih reči: “Majka može biti izvor života, ali ako ne pazi, može postati i prepreka njegovom ostvarenju.”

The post Jung o majkama i sinovima: Kako prezaštićenost postaje prepreka za zrelost appeared first on Moodiranje.

Šta je dopamin i šta radi tvom mozgu?

Dopamin je tvoj unutrašnji diler sreće. To je neurotransmiter koji pomaže mozgu da registruje zadovoljstvo. Kada pojedeš čokoladu, osvojiš lajkove na objavi ili pobediš u igrici – dopamin te nagrađuje. “Bravo, majstore!” – kaže dopamin kad uradiš nešto što tvoj mozak smatra nagradom.

Ali tu dolazi kvaka. Dopamin voli brzo zadovoljstvo i ne razmišlja o posledicama. Što ga više stimuliš, više ga tražiš. I tako upadaš u začarani krug instant gratifikacije. Mozak postaje lenj, navikava se na trenutne nagrade i teže ti je da se fokusiraš na dugoročne ciljeve.

Koji još hormoni igraju ulogu u priči o zadovoljstvu?

Zamisli da u glavi imaš četvoro dece. Svako dete je jedan hormon i svako se bori za tvoju pažnju. Dopamin je onaj klinac koji stalno traži novu igračku, ali nisu svi takvi. Evo ko su ostali igrači:

• Serotonin – Ovo dete obožava da gleda slikovnice, crta i uživa u miru. Serotonin je zadužen za dugoročnu sreću i stabilnost. Kada čitaš knjigu na plaži, osećaš se smireno i zadovoljno – to je serotonin u akciji. Nedostatak serotonina često vodi ka depresiji i anksioznosti. Zato je važno negovati aktivnosti koje ga podstiču – meditacija, priroda i kreativni hobiji.
• Oksitocin – Oksitocin je dete koje voli da se mazi i stalno traži tvoju pažnju. On je poznat kao hormon ljubavi i povezivanja. Kada te neko zagrli, tvoj mozak oslobađa oksitocin. Ovaj hormon jača veze među ljudima, pomaže ti da se osećaš voljeno i bezbedno. Više oksitocina znači više poverenja i empatije u tvojim odnosima. Seks, zagrljaji i druženje podstiču ovaj hormon.
• Endorfin – Ovo je dete koje trči po kući, gleda crtaće i juri mačku. Endorfin je zadužen za ublažavanje bola i osećaj euforije. Kada vežbaš, smeješ se ili plešeš, endorfin je taj koji te nagrađuje. On je prirodni lek protiv stresa i umora.

Kako se manifestuje dopaminska zavisnost?

Znaci dopaminske zavisnosti nisu uvek očigledni, ali ako prepoznaš više od ovih simptoma, možda si u opasnoj vezi sa dopaminom:

1. Skroluješ satima bez razloga – TikTok, Instagram, Reddit… svejedno. Vreme prošlo, a ti ni sam/a ne znaš šta si video/la.
2. Osećaj praznine posle binge-watchinga serije.
3. Teško ti je da se fokusiraš na zadatke koji zahtevaju dužu pažnju.
4. Konstantno tražiš novi stimulans – bilo kroz hranu, igrice ili notifikacije.
5. Osećaš dosadu ili anksioznost kada ne radiš ništa stimulativno.

Kako pobediš dopaminsku zavisnost?

Dobra vest je da možemo naučiti mozak da funkcioniše drugačije. Evo kako da preuzmeš kontrolu:

1. Dopamin detox

• Odredi dan (ili vikend) bez telefona, društvenih mreža i binge-watchinga. Mozgu će u početku biti dosadno, ali to je dobar znak.

2. Postavi ale ciljeve

• Umesto da tražiš veliku nagradu, nagradi se za male korake. Na primer, uradi 10 sklekova, prošetaj 15 minuta ili završi članak koji si započeo/la.

3. Vežbaj strpljenje

• Uvedi “pravilo odlaganja”. Kad osetiš potrebu da uzmeš telefon, sačekaj 10 minuta.

4. Pronađi zadovoljstvo u dosadi

• Nauči se da uživaš u jednostavnim stvarima – čitanje, pešačenje, kuvanje… Tvoj mozak će ti biti zahvalan.

5. Više oksitocina, manje dopamina

• Provodi više vremena sa ljudima koje voliš. Oksitocin je prirodni protivnik dopamina.

Zaključak: Manje skroluj, više voli

Dopaminska zavisnost je stvarna i svi smo bar malo uhvaćeni u tu mrežu. Ali, nije sve izgubljeno. Kada naučimo da usporimo, da uživamo u stvarima koje ne dolaze sa ekranom i da cenimo male trenutke, postajemo mnogo ispunjeniji.

Ne moraš da se odrekneš dopamina u potpunosti. Uostalom, taj hormon ti je prijatelj kad se koristi kako treba. Ali, balans je ključ. Skroluj manje, voli više. Uživaj u zagrljajima, dugačkim razgovorima i malim pobedama svakog dana. To je prava pobeda nad dopaminskom zavisnošću.

The post Šta je dopamin i zašto utiče na naše stanje više nego što možemo da pretpostavimo appeared first on Moodiranje.

Šta podrazumeva kompletan ginekološki pregled?

Prvo, važno je znati da ginekolog nije tu da sudi ili te stavi u neprijatnu situaciju. Njegov (ili njen) posao je da ti pomogne i da se pobrine za tvoje reproduktivno zdravlje. Pregled se može sastojati iz nekoliko koraka, u zavisnosti od tvojih potreba i razloga dolaska.

1. Razgovor (Anamneza):
Sve počinje laganim razgovorom. Ginekolog će te pitati o tvom opštem zdravlju, menstrualnom ciklusu, seksualnim navikama, kao i o eventualnim tegobama ili promenama koje si primetila. Ovo je trenutak kada slobodno možeš da postaviš bilo koje pitanje, bez straha da ćeš zvučati „\u010udno“. Nema glupih pitanja!

2. Spoljašnji pregled:
Ovaj deo uključuje posmatranje spoljašnjih genitalija kako bi se proverilo da li postoje promene ili iritacije. Kratko traje i bezbolan je.

3. Pregled uz pomoć spekuluma:
Možda ti ovo zvuči zastrašujuće, ali u praksi nije tako. Spekulum je mali instrument koji omogućava lekaru da pregleda unutrašnjost vagine i grlić materice. Možda ćeš osetiti blagi pritisak, ali sve traje samo par minuta. Tokom ovog pregleda, ginekolog može uzeti bris za Papa test, koji je ključan za rano otkrivanje promena na grliću materice.

4. Uzimanje brisa na bakterije i viruse:
Osim Papa testa, ginekolog može uzeti bris za analizu na najčešće bakterije i viruse, poput hlamidije, gonoreje, HPV-a, kao i na gljivične infekcije. Ovaj postupak je brz i ne bi trebalo da izaziva bol. Analiza brisa pomaže u ranom otkrivanju infekcija koje često mogu proći bez simptoma, ali dugoročno mogu uticati na reproduktivno zdravlje. Redovno testiranje značajno smanjuje rizik od komplikacija i omogućava brzo i efikasno lečenje.

5. Palpacija (pregled rukom):
Ginekolog će zatim obaviti pregled rukom kako bi proverio stanje materice i jajnika. Ovo može biti blago neprijatno, ali ne i bolno. Ponekad će se koristiti i ultrazvuk za detaljniji uvid.

6. Ultrazvučni pregled:
Ultrazvuk se može raditi spolja (preko stomaka) ili unutrašnje (transvaginalni ultrazvuk). Ovaj deo pregleda pruža detaljne informacije o jajnicima, materici i endometrijumu. Ultrazvuk je potpuno bezbolan i jedan od najvažnijih delova pregleda.

Da li treba da se pripremiš za ginekološki pregled?

Priprema nije komplikovana. Dovoljno je da budeš opuštena i da ponesiš svu relevantnu dokumentaciju ako imaš neku medicinsku istoriju. Pregled možeš obaviti bilo kog dana, osim ako imaš menstruaciju (osim ako se ne pregleda iz specifičnog razloga).

Zašto je ginekološki pregled važan?

Redovni pregledi su ključni za prevenciju ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su karcinom grlića materice, polno prenosive infekcije i problemi sa jajnicima. Većina ozbiljnih oboljenja može se sprečiti ili izlečiti ako se otkriju na vreme.

Kako da smanjiš nervozu pre pregleda?

• Razgovaraj sa prijateljicama: Iskustva drugih mogu ti pomoći da shvatiš da je to normalan deo brige o sebi.
• Pronađi ginekologa kome veruješ: Dobro je imati lekara s kojim možeš otvoreno razgovarati i osećati se sigurno.
• Diši i opusti se: Tokom pregleda diši duboko i skoncentriši se na opuštanje mišića.

Zaključak

Ginekološki pregled nije ni upola strašan koliko se ponekad čini. To je deo rutinske brige o sebi i tvojoj budućoj dobrobiti. Redovni pregledi znače da brineš o sebi na najbolji mogući način, i to je već dovoljno dobar razlog da se naručiš već danas.

The post Za sve neupućene (i one koji odlažu): Ultimativni vodič kroz kompletan ginekološki pregled appeared first on Moodiranje.

Da li ponekad trošiš novac kada se osećaš pod stresom, depresivno, uzbuđeno ili dosadno? Ovo “emotivno trošenje” često je impulsivno i ne poklapa se sa tvojim finansijskim ciljevima, a ni stanjem na računu.

Umesto potiskivanja ovih osećanja ili življenja u negiranju, finansijski terapeut Lindsay Bryan-Podvin veruje da je mnogo pametnije prepoznati ta osnovna osećanja (i potrebe), priznati njihovo postojanje i pronaći druge načine za zadovoljavanje.

Kako zaustaviti emotivno trošenje

Bryan-Podvin pristupa ovoj temi iz kliničke perspektive. Ona kaže da postoje četiri glavna “srećna hormona” koja se oslobađaju kada trošimo novac: oksitocin, dopamin, serotonin i endorfini.

Dakle, ako imaš problema sa emotivnim trošenjem, može pomoći razmišljanje o tome kako drugačije možeš zadovoljiti potrebe koje trenutno ispunjava trošenje novca.

Na primer, pogledajmo oksitocin, “hormon ljubavi”.

Možda posežeš za kupovinom kada se osećaš usamljeno. Ali kako još možeš zadovoljiti potrebu za povezanošću? Pre nego što baciš novac na materijalne stvari/prolazne, poradi na bliskosti sa voljenom osobe. Ako si u partnerskom odnosu, fizički kontakt je siguran način da dobiješ dozu oksitocina, prema Harvard Medical School. Pohađanje časa joge, masaža ili kvalitetno provođenje vremena sa kućnim ljubimcem su takođe dobre ideje.

Dalje, tu je serotonin, stabilizator raspoloženja. Serotonin se odnosi na blagostanje i sreću. Ako se osećaš usporeno, tromo i van ravnoteže, šta drugo može pomoći da se osetiš stabilno? Neki predlozi od Bryan-Podvin i Klinike Cleveland uključuju šetanje, kuvanje, meditaciju ili ponovno gledanje omiljenih serija.

Dopamin je hormon zadovoljstva, s motivacionom ulogom u nagradnom sistemu mozga. Ako tražiš nešto sjajno i novo, razmisli o novom hobiju ili odlasku na neko novo mesto. Slično prethodnim primerima, razmisli o tome šta ti pruža osećaj zadovoljstva: Dobar obrok? Izlazak? Masaža? Postoji mnogo stvari u kojima možeš uživati pre nego što potrčiš u špoing.

Na kraju, endorfini pomažu u suočavanju sa stresom i smanjenju osećaja bola. Ove hormone dobijaš kroz osećaje postignuća. Vežbanje je verovatno najlakši način da endorfini poteku kroz tebe. Dakle, umesto što kupuješ još jedan planer za motivaciju, razmisli o tome da šetaš više, kreneš na trčanje ili u teretanu, bilo šta što će doprineti da se fizički pokreneš.

Zaključak

Kada svoje emocije počneš da sagledavaš s razumevanjem i uočiš potrebe koje su u pozadini, dobiješ jasan odgovor na to da li će trošenje novca popuniti tu prazninu (verovatno neće). Usmeravanjem na stvari koje ti donose suštinsku ispunjenost, zadovoljstvo i dobrobit reflektovaće se na sve aspekte tvog života.

The post Ne, impulsivni šoping neće rešiti emocionalnu glad appeared first on Moodiranje.

Izvestan broj ljudi smatra da u društvu najbližih nema potrebe da se pazi preterano na ponašanje i šta će se reći, jer, to je valjda i poenta, biti ono što jesi i imati svu slobodu s ljudima koje poznaješ toliko dobro. Još ako previše dajemo sebi za pravo, stavljamo se u poziciju autoriteta i korektivnog faktora, gotovo je izvesno da su te slobode povredile nečiju dušu.

U tvojoj glavi, imaš odnos “na j..em ti mater” s nekim, a ta osoba se zbog tebe oseća kao da si joj zbilja uputio tu psovku.

Kao što rekosmo, ovo činimo zbog osećaja jake bliskosti i slobode koja se na nju nadovezuje, iako se može protumačiti da ti manjka kućnog vaspitanja. Nije te mama učila da ne treba diskreditovati ljude ukoliko malo zarađuju?

Osim manjka vaspitanja, verovatno ti nedostaje uviđajnosti i empatije. Kritikuješ drugaricu što se zapustila? A zašto je ne pitaš šta joj najviše oduzima volju i kako možeš da joj pomogneš da se to popravi?

Naposletku, ne stojiš dobro ni sa socijalnom inteligencijom. Čak i ako ti nije urođena, socijalna inteligencija može da se usvoji, i to na prilično visokom nivou, ukoliko želiš da budeš osoba koja gradi trajno kvalitetne odnose. Jer, ako imaš sklonost da radiš neke od stvari koje ćemo opisati dalje u tekstu, vrlo je izgledno da ove gafove činiš i u poslovnom okruženju. Na primer, vidno se podsmehneš kada neko nepravilno izgovori neku reč na engleskom. Još ako ima još ljudi, iskoristiš priliku da ispraviš.

Primeri koji slede su se desili svakome od nas dvosmerno: ili je ovo neko nama rekao/uradio, ili smo to bili mi sami. Baš zbog toga je bitno da ovakve stvari prepoznamo i maksimalno anuliramo u odnosu ne samo s najbližim ljudima, već svima sa kojima dolazimo u kontakt.

#1 Prekrajanje vremena i odluka

Zoveš ortaka na pivo večeras, a on kaže da ne može, jer sprema neki ispit. A tebi se tako cirka! Odmah se hvataš za telefon, koga briga što ćeš mu srušiti koncetraciju dok uči: “Aloeee, šta je s tobom? Izblejimo dva, tri sata i onda se vrati kući da učiš! Neće ispit pobeći!”

Sat vremena kasnije: “Jel vidiš kako je lepo što sam te izvukao iz kuće?! A koji je to fazon sad da ne piješ, a? Šta bre moraš da smanjiš, moraš da piješ pametnije, a ne da prestaješ, konobar, daj ‘vamo dva velika točena!”

Uhhh! Bez obzira što misliš da si spontana osoba (ne tvrdimo da je to uopšte loše!) postoje situacije kada treba ispoštovati nečiju volju i ne navaljivati, naročito ako se iza toga kriju sebični razlozi.

Sasvim je jedna situacija kada se osoba nećka, tada nagovaranje ima smisla; međutim, kada neko kaže da mu se negde jednostavno ne ide, nema vremena, radi nešto preče, najbolje što možeš da kažeš je: “U redu je, čujemo se, ako se predomisliš, znaš gde sam.”

Jer razmisli, ako je neko uprkos protivljenju došao tamo gde si insistirao, da li je to učinio drage volje? Ili iz osećaja dužnosti i moranja?

Najzad, ako podstrekuješ prijatelja da prekrši odluke ko je su bitne za njega (“Nemoj danas biti na dijeti, pa rođendan mi je, uzmi barem parče torte!”) osim što direktno ugrožavaš njegov lični suverenitet, nego ga prekidaš u procesu koji za njega ima značaj i benefite.

#2 Podsećaš na loše dane i sramne situacije

Ej bre, koliko ste vi dobri prijatelji! Znaš ga iz vremena kad je bio kondukter da bi skupio pare za diplomsku ekskurziju! Ajaoj, kakvih je događaja svega tu bilo! Kao onda kad je na Riveru povratio po hostesi, a kasnije se ljubio s nekom ribom! A gle ga sad, pravo gospoče u Massimo Dutiju, a nije znao sako kako se zakopčava.

Možda se u tebi krije namera da priznaš vrednost, uspeh i trud prijatelju koji je imao loše okolnosti i faze. Ali, ako on ne govori o tome, nema potrebe ni ti da otvaraš prašnjave kutije. Nemoj misliti da se stidi svoje prošlosti iako to može biti slučaj, loše stanje jednostavno više nije njegova realnost. Zamisli da tebe neko podseća koliko imaš loše zube, a stavio si keramiku pre više od pet godina?

Isto važi i za podsećanje na blamove, sramotne situacije, nedolična ponašanja.

Osim ako ta osoba sama to ne pomene, nema potrebe ni ti, jer ćeš joj svakako stvoriti neprijatnost prisećanjem na stvari koje možda nije sebi oprostila i dan-danas ih se stidi.

#3 Kritikuješ izbor partnera

Pa naravno da ćeš joj reći da on nije za nju, pa to je tvoja najbolja drugarica, zar ne, i ti želiš naj-naj za nju?! Pa bravo legendo, kako te to do sada nisu zaposlili u Tinderu, da kažeš algoritmu kako da povezuje ljude?

Hajmo ovako: imaš pravo da zaključiš da neko nije dovoljno lep, pametan, situiran, sposoban, zgodan, dobar za tvoju drugaricu (i uopšteno, za nekog od tvojih prijatelja). Ali, to se ne govori. Jer ona je iz nekog razloga sa njim, oseća nešto prema njemu, u krajnjem slučaju, to je njena volja i izbor.

Sve dok ti se ne zatraži mišljenje, dok te neko ne upita za savet, požali na problem, ne rovari po tuđem odnosu!!! Ne nameći drugima svoj ukus i standarde u odabiru partnera. Odakle ti ideja da tvoja procena treba da bude relevantna za tuđe odnose?

Ovo, logično, ima izuzetak, a to je kad primetiš da partner loše deluje na tvog prijatelja. Ali ni tada nećeš krenuti u ofanzivu, već ćeš bez imalo osude i kritike izraziti mišljenje i upozoriti prijatelja. To su situacije kada vidiš da je mentalno ugnjetavana, da joj partner ima problematično i rizično ponašanje.

#4 Ismevanje/potiskivanje u društvu

Okej, za ovo prvo ne treba trošiti reči, osim ako nije reč o anegdoti koju i taj tvoj prijatelj voli da prepričava, šta tebi tačno daje za pravo da od njega praviš predmet smeha? Toliko smešno, kažeš? Kao onda kad si se sedam meseci dopisivao s lažnim profilom na Instagramu, misleći da je u pitanju Alexandra iz Grčke koja je odlepila na tvoje fotografije splavarenja i roštilja?

Ti i tvoj prijatelj ste u novom društvu. Ti si, kao i uvek epicentar dešavanja, uzimaš i vodiš reč, uh, ovi ljudi upijaju sve što kažeš, dok tvoj prijatelj nit’zbori nit romori, a i kako bi od tebe? Ha, pomisliće ovi da mi je telohranitelj!

Vidi srce, super je što si u centru pažnje, bravooo, ajde sad mami i njenim drugaricama da odrecituješ šta ste juče naučili u vrtiću, ali, nešto da ti velimo, zapravo je malo nepristojno osvajati na takav način prostor i uskraćivati drugima da se istaknu. A veruj nam da uskraćuješ, jer ako bi i tvoj prijatelj poželeo par trenutaka pažnje, on bi morao da se nadmeće s tobom, a to već vidi kao unapred izgubljenu trku. Uostalom, zamisli na primer Džerar Batlera da se ponaša tako, pa ne ide, jel da?

#5 Soljenje pameti s više pozicije

E neka si se ti nama udala, mašala, ali kako da ti kažemo, nisi zbog toga ni bolja ni pametnija osoba. Stoga ti ništa ne daje za pravo da svoju drugaricu savetuješ da se opameti i skrasi, jer svi se sećamo kako si trčala na noge onom diplomati nadajući se da ćeš postati gospođa ambasadorka, dok je njega kući čekala Helga s njihove dve male zlatokose kopije.

Ne, pozitivna slika emotivnog aspekta (stabilna veza, veridba ili brak) ti ne garantuje mudrost koju ti treba da posipaš po neosvešćenima. Ako neko nema partnera, to je zato što neće ili ne može, a tvoj savet svakako ne može promeniti nijedno od toga.

Slično važi za ekonomsko/profesionalno prosvećivanje, naročito danas, u eri motivacionih lelemuda i biznis blebetala. Svaka tebi čast što imaš stabilan posao, dobru platu, ili čak svoju firmu, ali, oprezno s namerom da motivišeš i svog prijatelja! Možda ga nešto sprečava da se ustremi ka prosperitetu, možda ima strahove, a možda mu je pak sasvim dobro tu gde jeste? Kako god, razgovor ovog tipa treba da se vodi tek ako postoji volja s obe strane, jer, ako se možda tvoj prijatelj oseća inferiorno, malodušno, bezvoljno, nemotivisano, potenciranje šta bi mogao/treba da uradi, samo će mu dodatno produbiti to stanje. Umesto toga, za početak, potenciraj njegove dobre strane, sposobnosti,  postignuća.

To što se u jednom trenutku, aspektu života (ili više njih) osećamo uspešnim, ne sme da nam daje povoda da gledamo s visine naše prijatelje: niti (treba da) idemo istim putem, niti su naša ishodišta ista.

U krajnjem slučaju, imaj na umu da poziciju u kojoj uživaš lako možeš izgubiti u svakom trenutku, stoga pre nego što kreneš da prosipaš tu novostečenu mudrost i prosvetiteljstvo seti se stare narodne “u dobru se ne uzvisi, u zlu se ne ponizi”.

 #6 Davati lažne nade i podsticaje

“Hoće li me zvati?” Sve vrišteći ukazuje da neće, ali, ti u želji da oraspoložiš, utešiš, kažeš da hoće, iako to ne smatraš. Hajde da se podsetimo koliko nas je i koliko puta bilo u lažnim nadanjima. I kao da to nije dovoljno, tražimo potvrdu za njih, što samo produbljava i produžuje agoniju! Nemoj, svega ti! Kaži da ne znaš, nešto neutralno, predloži da odete na pileća krilca.

Davati podršku, podsticaj, komplimente, ohrabrenje je u redu ukoliko to zaista smatraš. Međutim, ako govoriš nešto u šta ne veruješ, uh srce, pa kako se to razlikuje od laži? Postoji toliko načina da se postaviš prijateljski, toplo, ohrabrujuće, a da to nije izgovaranje besmislica u cilju olakšavanja situacije.

Ako neku osobu zaista smatraš prijateljem, onda nećeš hraniti njegove zablude, iluzije i jalova nadanja, ma koliko god da ti je dobra namera.

Sve i da ste čuvali ovce zajedno…

neke granice postoje bogamu, a svako od nas ima svoje. Taman posla da to znači da ne treba biti spontan i meriti svaku reč! Ali ono čega treba biti svestan sve vreme i raditi aktivno na tome je sam pristup, zasnovan na poštovanju i uvažavanju dragog prijatelja, jer u ova prevrtljiva vremena najmanje ti treba da izgubiš nekog u životu zbog nadmenog, provocirajućeg, uvredljivog, drskog i bezobraznog ponašanja, čak i da je to na nesvesnom nivou, a tvoje namere najbolje moguće.

The post Šta nikako ne treba reći prijatelju, ako ga zaista smatraš time appeared first on Moodiranje.

Donosio je zakone koji subvencioniraju troškove sahrana kako bi se sprečilo nagomilavanje tela na ulicama. Kada je vojska imala nedostatak regruta, regrutovao je gladijatore. Kada vojska nije mogla da plati troškove novih vojnika potrebnih da zamene umrle, prodavao je svoje carsko imanje kako bi finansirao napore. Umesto da brine, bio je sposoban da prepozna problem, reši ga, pa zatim vidi drugi problem i reši i taj, bez da popusti panici.

Tokom svoje vladavine, Aurelije je našao vreme da napiše niz autobiografskih spisa, poznatih kao Meditacije, koji se danas svrstani među najveća dela filozofije.

#1 Život je jednostavno ponavljanje istorije – briga je besmislena

“Bez obzira šta se dogodi, imajte na umu: To je ista stara stvar, od jednog kraja sveta do drugog. To ispunjava istorijske knjige, staru i modernu, gradove i kuće takođe. Ništa novo uopšte.”

Ako se brinete zbog gubitka posla, gubitka novca i odlaska partnera, milioni drugih su prošli kroz iste probleme o kojima se brinete. To znači da mi doživljavamo isti obrazac života iznova i iznova, samo u različitim oblicima i sa različitim likovima. On nam govori da se sve što se dešava danas već dogodilo ranije. Ako svet danas prolazi kroz krize, svet je takođe prolazio kroz slične krize kao što su ratovi, crna smrt, SARS, španski grip… Ali prema Aureliju, to je samo život koji manifestuje iste obrasce. Sve je prolazno i ništa nije zaista novo. Zašto se onda toliko brinemo kada je to samo ponavljanje života iznova i iznova?

Briga je ono što se događa kada vaš um zadržava negativne misli, neizvesne ishode ili stvari koje mogu poći naopako.

Kada razmišljamo o neizvesnoj ili neprijatnoj situaciji – kao što je nemogućnost plaćanja kirije ili loše rezultate na ispitu – naši mozgovi postaju stimulisani. Kada brinemo, smiruje naše mozgove i takođe nas verovatno navodi na rešavanje problema ili preduzimanje akcije. Na neki način, briga je način na koji vaš mozak obrađuje probleme kako bi vas zaštitio. Međutim, preterana briga je štetna za emocionalno i fizičko zdravlje. Moramo razumeti da se sve što nas brine zapravo već dogodilo. Ono što sada deluje neugodno i zastrašujuće, sutra će postati staro i poznato. Dakle, umesto što se previše brinete, pokušajte da ostanete smireni, jer mi ljudi smo prilagodljiva bića i imamo jedinstvenu sposobnost da se menjamo u skladu sa neprestanim promenama obrasca života.

#2 Šta drugi misle o meni

“Nikada me ne prestaje iznenađivati: svi mi volimo sebe više nego druge, ali više brinemo o njihovom mišljenju nego o svom.” Živimo u veoma bučnom svetu, a naše misli su konstantno pod uticajem različitih šumova koji dolaze od drugih ljudi, u obliku njihovih sudova i mišljenja, a koje, pak, donose odluke na osnovu straha i pohlepe. Ponekad buka drugih ljudi ima ogroman uticaj na izazivanje naših strahova i čini nas anksioznim u vezi nas samih i problema koje možemo da imamo u budućnosti. Zauzvrat, trošimo previše pažnje na te ljude i puno vremena i truda provodimo brinući se o tome šta misle o nama.

Evo primera: Brinemo se zbog gubitka posla često zato što, zbog sveta u kojem živimo, više brinemo o tome šta drugi ljudi, poput prijatelja i porodice, misle o nama nego što se koncentrišemo na načine kako bismo mogli da poboljšamo svoje okolnosti. To je zbog naše prirodne želje da budemo voljeni od strane svih. Stalno tražimo njihovu odobravajuću reakciju, a da ne shvatamo koliko ova potreba za udobnošću kod drugih narušava naše samopouzdanje i doprinosi našoj zabrinutosti.

Što više želimo odobravanje drugih, to više postajemo robovi drugih.

Drevni stoici su bili korak ispred svog vremena kada je u pitanju nedopuštanje da ih utiču mišljenja drugih. Ukazivali su na to da mi ne kontrolišemo mišljenje drugih i da su stvari koje ne kontrolišemo neregularne i što više cenimo stvari koje su van naše kontrole, manje kontrole ćemo imati.

Istina je da ma koliko se trudili, nikada ne možemo zadovoljiti 100% drugih ljudi. Bez obzira koliko se trudimo, uvek će biti ljudi koji će vas mrzeti, biti ljubomorni na vas, suditi vam, mrzeti vas, odbijati vas i tako dalje. Previše brinemo o tim ljudima i brinemo o lošim stvarima koje će nam reći ako uradimo nešto što nije po njihovom izboru. Postoji mnogo mogućih razloga zašto govore ono što govore i zašto misle ono što misle. To može biti neznanje, frustracija, ljubomora, ali oni nam možda govore o nečemu što zaista nedostaje.

Ako je to slučaj, ispravite to, ali brinuti se zbog ostalih je gubljenje energije. Brinuti se o tome šta oni kažu ili misle o vama je jednako besmisleno kao brinuti se o vremenu. Njihov glas treba ignorisati.

#3 Najbolje od ovog trenutka

“Podsetite se da vas ne muče budućnost ili ono što je prošlo, već uvek sadašnji trenutak.” Stoicizam svesti se zaista svodi na to da se vidi šta je u vašoj moći u datoj situaciji, da se fokusira na to da se to dobro radi i da se to radi sa ljubaznošću prema drugima. Umesto da se plašite najgoreg mogućeg ishoda u budućnosti, svest znači koncentrisanje na svoj trenutak i iskorišćavanje najboljeg iz njega.

Dakle, ako brinete da će vas partner napustiti, bavljenje time će vas učiniti svesnim problema s kojima se suočavate sa svojim partnerom, tako da možete raditi na njihovom rešavanju i, nadamo se, izbeći najgore. Dok briga vodi do straha i panike, sa svesti, verovatno ćete ući u “zonu” ili “flow”, tako da možete efikasnije završiti svoj rad i kako ćete imati veći osećaj blagostanja, bićete manje pod stresom.

Svest može čak da vas navede da cenite svog partnera i odnos koji delite. Možete početi biti svesni tako što ćete biti svesni svojih navika u ishrani, šetati, izbegavati multitasking na poslu ili meditirati. Počnite sa otprilike 5 do 10 minuta dnevno i radite na tome da povećavate na otprilike 20 minuta ili više. Ideja je da date svom umu odmor od stalne senzorske stimulacije svih vaših aktivnosti i jednostavno mu dozvolite da se prirodno smiri.

Vežbanje svesti pomaže nam da se vratimo u sadašnji trenutak i da ostanemo ukorenjeni.

#4 Možda će sutra biti bolje, ali zašto da ne bude dobro i danas?

“Život je kratak. To je sve što ima da se kaže. Uzmite što možete iz sadašnjosti – promišljeno, pravično.”

Živimo u onome što istraživači nazivaju “Okruženje odloženog povrata”. Većina odluka koje donesete danas neće vam odmah doneti korist. Ako dobro obavite posao danas, dobićete platu za nekoliko nedelja. Ako sada štedite novac, imaćete dovoljno za penziju kasnije. Mnogi aspekti savremenog društva dizajnirani su da odlažu nagrade do nekog trenutka u budućnosti.

Dok se druga bića brinu o trenutnim problemima kao što su izbegavanje predatora ili traženje skloništa od oluje, ljudi takođe brinu o potencijalnim problemima koji ih čekaju u budućnosti.

Nažalost, život u Okruženju odloženog povrata često dovodi do hroničnog stresa i anksioznosti za ljude, jer najnoviji deo našeg mozga, i deo koji je najčešće povezan sa višim razmišljanjem – neokorteks – gotovo se nije razvijao od vremena naših paleolitskih predaka pre oko dvesta hiljada godina, za razliku od našeg društvenog razvoja, koji se samo ubrzava. Dakle, nesklad između našeg starog i novog mozga.

Ključna spoznaja koja čini da ova strategija funkcioniše jeste da se vaša svakodnevna rutina redovno nagrađuje i sprečava da se brinete o budućim neizvesnostima. Drugim rečima, ova strategija se svodi na to da iskoristite što je više moguće od danas, vašeg sada.

#5 Biti ljubazan i dobar prema drugima

Stoici veruju da je svaki trenutak samo nova prilika da se vežba ljubaznost. Kada su kuga i glad zadesile carstvo, tela mrtvih počela su da se gomilaju, i čak i kada su svi najbogatiji ljudi u carstvu pobegli, Marko Aurelije odlučio je ostati u Rimu. Hrabro je stajao i učinio sve što je mogao, pozvao sveštenike svake sekte i lekare svake specijalnosti i obišao carstvo u pokušaju da ga očisti od kuge, koristeći svako sredstvo kako bi ublažio patnju drugih.

Većina nas bi volela da misli o sebi kao ljubaznoj osobi i želi da se obaveže da pomaže društvu, ali često padnemo na to ili ne uspevamo da uradimo ono što smo rekli da ćemo uraditi.

Između svakodnevnog života i preterane brige o tome šta bi moglo ili ne bi moglo da se desi u budućnosti, zaboravljamo svet oko sebe i ljude u njemu koji danas trebaju našu pomoć.

Često ne pokazujemo humanost, jer nemamo dovoljno novca za donaciju. Međutim, postoje načini da budemo ljubazni koji ne uključuju novac. Uvek možete volontirati pri nekom udruženju, upitati bliske ljude treba li im kakva pomoć (naročito će se obradovati oni s malom decom!), pomagati starijim članovima porodice oko kućnih poslova i obaveza… i osetićete se mnogo bolje nego posle bilo kakvog šopinga!

Rezime:

• sve što nas brine zapravo već dogodilo – i proći će
• što više mislimo šta drugi misle, postajemo njihovi robovi
• umesto straha od budućnosti, koncetrišite se na sadašnji trenutak
• previše razmišljanja o budućnosti stvara anksioznost
• budite ljubazni, tada je dobro svima

Na kraju, Marko Aurelije nas podseća da je život kratak i da ne znamo koliko ćemo imati vremena. Zato je važno da iskoristimo sve što možemo iz sadašnjosti – promišljeno, pravično i sa ljubaznošću prema drugima. Naša zabrinutost i briga o budućnosti neće promeniti ishod, ali može nam oduzeti dragoceno vreme koje bismo mogli provesti uživajući u sadašnjem trenutku. Stoga, pokušajte da se manje brinete i više koristite od onoga što imate danas.

The post 5 dragocenih saveta Marka Aurelija za ratosiljanje životnog tereta appeared first on Moodiranje.

Jedna naročita uspomena mi se javi kada god gledam u bilo koje šare, bilo na mermernim pločama, na pločicama u kupatilu, na zidovima, u parkovima. Posebno beli mermer budi uspomene.

Bilo je tipično mirno popodne kada je zazvonio telefon. Nepoznat meni ženski glas pitao je za mamu. Mama je bila na poslu. Jasno je da je to bilo vreme pre društvenih mreža, pa i interneta delimično, a svakako pre mobilnih telefona. Onda je taj isti glas pitao: “A kako ti je tata?”. Svega dve-tri nedelje ranije (vreme je tada bilo relativan pojam i jedan niz večnosti neke pomešane sa trenutkom treptaja) moj otac je preminuo na mojim rukama. Taj naizgled prozaični momenat u kojem sam ja nekoj meni nepoznatoj ženi pojasnila da tate više nema, da smo dobro, sasvim smireno i tiho, slušajući njene jecaje i tešeći je pamtim i dan danas i ni dana danas ne znam ko je ta žena bila. Primila sam njeno saučešće, spustila slušalicu i kao oparena odjurila na drugi kraj stana do kuhinje. Stavila sam slušalice i slušajući Toni Brekston i njenu pesmu “Unbreak my heart” dugo, dugo gledala u šare na kuhinjskoj mermernoj ploči. Bile su lepe. Bilo je tu životinja, srca, nekih biljčica…a iza svih njih isplivavale su zelenkaste oči moga oca, splet uspomena i neke daleke kuće i staze kojima je tek trebalo da prođem.

Kako uspomene dobiju drugo svetlo vremenom?

Danas kada biram svoje pokućstvo, sem kvaliteta i stvari koje se podrazumevaju, sa nekom setom i pomalo ličnim interesovanjem biram mermerne šare gde god mogu. Ali sam zacrtala da će moju decu za njih vezivati apsolutno samo lepe uspomene i priče.

Na stranu mojih razloga, mnogo je razloga zbog kojih je mermer dobar izbor za naš dom. Nije on jedina stvar koja će obojiti vreme u našem domu, biti deo naših uspomena, niti najupečatljivija, ali kao i zidovi, nameštaj i slike, i gradivni elementi naših domova su pozadina upravo za sve uspomene koje nas u našem domu očekuju.

Zašto birati mermer i mermerne ploče?

Generalno je mišljenje da je mermer idealan za kupatila, kuhinje, poslovni prostor, oko kamina, na zidovima i svim površinama koje su predviđene za „normalnu“ upotrebu.

Glavni razlog zbog kog postoji velika potražnja za mermerom je njegov elegantan izgled. Ovaj magmatski kamen se može naći u prelepoj i uvek unikatnoj paleti boja. Može se naći u čistoj beloj ili crnoj boji, kao i u mešavini ovih boja, a postoje i razne varijacije u roze, žutoj, sivoj u zelenoj boji.

Reč mermer vodi poreklo od grčke reči “marmaros”, što u prevodu znači kamen koji blista. Već vekovima se koristi u građevinarstvu, i lako ga je prepotznati po gracioznim šarama koje se prostiru po njemu. Izuzetno je izdržljiv (jer je prirodan kamen), ali možemo reći da je ipak manje otporn na fleke i ogrebotine tokom do kvarca. Sa druge strane, mermer bolje podnosi visoke temperature i nikada neće požuteti, ako se recimo nalazi oko kamina. Takođe, lakoća održavanja je još jedna velika prednost mermera.

Šare mermera kao šare naših života – liče na KINTSUGI

Photo by SIMON LEE on Unsplash

Sve te šare u prirodi podsećaju me i na šare u našim životima, one ljudske, nastale delovanjem ne toliko prirode, koliko sudbine.

Te šare su u japanskoj kulturi učinili prelepim, a to i jeste negde suština, da sve naše rane toliko prigrlimo da postaju lepota našeg postojanja, trag preživljenog, svedočanstvo toga da smo se sudarili sa životom samim i spoznali ga, prevazilazeći tamu u hodu, koliko god laganom i teškom, ka svetlosti.

Kintsugi je japanska umetnost spajanja slomljenih komada grnčarije sa zlatom — izgrađena na ideji da prihvatanjem nedostataka i nesavršenosti možete stvoriti još snažnije, lepše umetničko delo. Sva oštećenja su jedinstvena i umesto da se neki predmet popravlja tako da deluje kao nov, ova tehnika stara 400 godina zapravo ističe “ožiljke” kao deo dizajna.

Korišćenje ovoga kao metafore za samoisceljenje uči nas važnoj lekciji:

Ponekad u procesu popravljanja stvari koje su pokvarene, mi zapravo stvaramo nešto jedinstvenije, lepše i otpornije.

I želim vam da gledajući šare svog života pronalazite te zlatne niti i u svemu onom što vam se desi oslikate tragove kao dokaze da su vaši mermeri spomenici životu, a ne nadgrobne ploče predaje. Želim vam da vas iskušenja uzdignu, a ne obore. I na kraju vam želim da sve te uspomene i sećanja prestanu da bole, jer tada zaista, isceljenje koje zauvek traje, postaje snaga, iskonska i ta sećanja postaju motor pokretač života, a ne šipka u točkovima vašeg puta koje je jedinstveno.

The post Traganje za uspomenama u šarama: mermer i kintsugi kao trag sudbine i isceljenja appeared first on Moodiranje.