Neko od vas želi da kupi brodić i krstari rekama u letnjoj sezoni. Ili možda planiraš da skočiš bandžijem? Možda ti je davnašnja želja da se vratiš slikarstvu ili nekom hobiju iz mladosti, za koji, eto, nemaš vremena. Ili silno želiš da naučiš neki lep jezik, kao što je francuski ili portugalski. Svakako želiš da što više putuješ, na sve one destinacije koje te tako privlače. A najviše od svega te ispunjava pomisao kako na svojoj vikendici okrećeš roštilj, dok tvoji razdragani unučići trče okolo.

E pa prijatelju moj, sve će se to desiti teško ili možda nikad, ako je tvoje zdravlje ozbiljno oštećeno. Najbolji i najpametniji način da to preduprediš je odlazak na preventivni pregled krvi i krvnih sudova.

Šta pokazuje ovaj pregled i kako može da mi pomogne?

Najbolji način da se otkriju metaboličke abnormalnosti, kao što su povišene (loše) čestice LDL holesterola ili povećana vaskularna upala (koja može biti prisutna čak i ako se osećate dobro) je test krvi. Detekcija poremećaja metabolizma je posebno važna za otkrivanje skrivenog rizika od srčanog udara, moždanog udara i vaskularnih bolesti, čime se omogućava lekarima da individualizuju programe lečenja koji će smanjiti rizik od invalidnosti i smrti od kardiovaskularnih bolesti.

Jednostavno korišćenje standardnog profila lipida ili holesterola (ukupni holesterol, [loš] LDL holesterol, [dobar] HDL holesterol i trigliceridi) otkriva 40 procenata rizika od srčanog udara, dok je prošireni profil kardiovaskularnog rizika sa testovima kao što je broj LDL čestica i hs-CRP, može otkriti 90 procenata rizika od srčanog udara. Izvršavanje redovnih testova krvi takođe je od suštinskog značaja za efikasno praćenje već dijagnostikovanih stanja i obezbeđivanje da medicinski tretman i promene načina života funkcionišu.

Troškovi sveobuhvatnih testova krvi značajno su smanjeni u proteklih nekoliko godina. U poređenju sa troškovima lečenja srčanog udara, moždanog udara ili periferne vaskularne bolesti, troškovi su minorni. To jest, u poređenju sa potencijalnim troškovima situacije u kojoj ne znate šta se dešava u vašem telu i jedino kada smo u stanju da lečimo te uslove kada se u njima već nađemo odnosno, prekasno – neuporedivi su!

Najbolje vreme za sveobuhvatnu laboratorijsku procenu je baš onda kada se osećate dobro. Ne, to neće biti bačen novac, niti ste hipohondri ako se testirate kada ste naizgled zdravi. To je osnovna higijena tela i duha, a danas kada postoje iste laboratorije u Beogradu, i kada su tu i prepoznatljive laboratorije Novi Sad, Niš, Kragujevac, pa i sve brojnije laboratorije za analizu krvi u manjim mestima, opravdanja više nema.

Ako sačekate dok ne dođe do srčanog udara, predugo ste čekali.

Jedna trećina muškaraca i žena ne preživi svoj prvi srčani udar.

Oni koji moraju da se podvrgnu operacijama i boravku u bolnici znaju koliko to može biti komplikovan i težak proces – ako uopšte stignete na intervenciju živi, pošto su redovi čekanja popunjeni mesecima unapred.

Prevencija ateroskleroze i srčanog udara ili moždanog udara jedna je od najisplativijih strategija – produžićete radni vek, vreme s porodicom, prijateljima, stići ćete na sva ona putovanja koja ste planirali. 

Možete da kažete “ma, neće se to meni desiti” i nikad ne odete na preventivni pregled, ali time se svrstavate u rizičnu grupu koju mogu zadesiti ova tri uzročnika prevremene smrti.

1. Ishemijska bolest srca ili koronarna arterijska bolest

Najsmrtonosnija bolest u svetu je koronarna arterijska bolest (CAD). Takođe se naziva ishemijska bolest srca, a CAD nastaje kada krvni sudovi koji snabdevaju krv srcu postaju suženi. Neobrađena CAD može dovesti do bolova u grudima, zatajenja srca i aritmija.

Iako je i dalje vodeći uzrok smrti, stope smrtnosti su opale u mnogim evropskim zemljama. To može biti zbog boljeg obrazovanja u javnom zdravstvu, pristupa zdravstvenoj zaštiti i oblika prevencije. Međutim, u mnogim zemljama u razvoju stopa smrtnosti CAD je u porastu. Sve veći životni vek, socioekonomske promene i faktori rizika vezanih za životni stil igraju ulogu u tom porastu.

Faktori rizika za CAD uključuju:

• visok krvni pritisak
• visok holesterol
• pušenje
• porodična istorija CAD
• dijabetes
• prekomerna težina

Razgovarajte sa svojim lekarom ako imate jedan ili više ovih faktora rizika. Možete sprečiti CAD korišćenjem prepisanih sa lekova i održavanjem dobrog zdravlja srca. Neki koraci koje možete preduzeti da biste smanjili rizik uključuju:

• redovno vežbanje
• održavanje zdrave težine
• jesti uravnoteženu ishranu koja je nisko u natrijumu i bogata voćem i povrćem
• izbegavanje pušenja
• piti samo umereno

3. Moždani udar

Do moždanog udara dolazi kada je arterija u vašem mozgu blokirana ili curi. Ovo dovodi do toga da ćelije mozga koje su lišene kiseonika počnu da umiru za nekoliko minuta. Tokom moždanog udara osećate iznenadnu tupost i zbunjenost ili imate poteškoća da hodate i viđate se. Ako se ne leči, moždani udar može izazvati dugotrajnu onesposobljenost.

U stvari, moždani udari su vodeći uzrok pouzdanog dugoročnog invaliditeta. Osobe koje dobiju tretman u roku od 3 sata od moždanog udara manje verovatno završe sa invaliditetom. Po nekim istraživanjima 93 posto ljudi zna da iznenadna obamrlost na jednoj strani predstavlja simptom moždanog udara. Ali samo 38% je znalo sve simptome koji bi ih naveli da traže hitnu pomoć.

Faktori rizika za moždani udar uključuju:

• visok krvni pritisak
• porodična istorija moždanog udara
• pušenje, posebno u kombinaciji sa oralnim kontraceptivima
• ženski pol je skloniji
• kao i Afroamerikanci

Neki faktori rizika od moždanog udara mogu se smanjiti preventivnom negom, lekovima i promenama načina života. Generalno, dobre zdravstvene navike mogu smanjiti rizik.

Metode prevencije moždanog udara mogu uključivati kontrolu visokog krvnog pritiska lekovima ili operacijom. Takođe treba da održavate zdrav način života, uz redovne vežbe i zdravu ishranu koja je nisko u natrijumu (što manje soli). Izbegavajte pušenje i pijte samo umereno, jer ove aktivnosti povećavaju rizik od moždanog udara.

3. Infekcije donjih respiratornih organa

Infekcija donjeg respiratornog trakta je infekcija vaših disajnih puteva i pluća. Može biti:

• grip
• upala pluća
• bronhitis
• tuberkuloza

Virusi obično izazivaju infekcije donjih respiratornih organa. Mogu biti uzrokovane i bakterijama. Kašalj je glavni simptom infekcije donjeg respiratornog trakta. Takođe možete da osetite otežan dah, šištanje i tesan osećaj u grudima. Nelečene infekcije donjih respiratornih organa mogu dovesti do nemogućnosti disanja i smrti.

Faktori rizika za infekciju donjih respiratornih organa uključuju:

• grip
• loš kvalitet vazduha ili često izlaganje iritantima pluća (život u suterenu ili prostoru zahvaćenom buđi)
• pušenje
• slab imuni sistem
• prenatrpane prostorije za čuvanje dece, što uglavnom pogađa novorođenčad
• astme
• HIV

Jedna od najboljih preventivnih mera koje možete preduzeti protiv infekcija donjih respiratornih organa je da se svake godine ubija virus gripa. Ljudi sa visokim rizikom od upale pluća mogu dobiti i vakcinu. Redovno perite ruke sapunom i vodom kako biste izbegli bakterije koje se prenose, posebno pre nego što dodirnete lice i pre jela. Ostanite kod kuće i odmorite se dok se ne osećate bolje ako imate respiratornu infekciju, dok odmor poboljšava zaceljenje.

Preventivni pregled nije samo briga o sebi, već i čin pažnje prema bližnjima

Kako je živeti s hroničnim srčanim bolesnikom, znaju najbolje njegovi članovi porodice. Pozivanje Hitne usred noći, čekanje njihovog dolaska, nitroglicerini, bromazepami…

A kako je doktorima? Ni najmanje lako niti jednostavno. Iako je logično da su “oguglali”, teško im pada nemar stanovništva prema svome zdravlju. Evo kako je to opisao profesor doktor Dušan Kostić, vaskularni hirurg i zamenik direktora Klinike za vaskularnu hirurgiju, oktobra 2015. u jednom dokumentarnom prilogu.

– Kada bi se ovog trenutka počelo s programom prevencije, prvi pozitivni rezultati bi se videli tek nakon 15 do 20 godina. Stoga mi jako teško pada kad vidim ljude, pogotovo mlade, kako rade stvari štetne po zdravlje, ne razmišljajući o posledicama.

To znači da su već dve generacije izgubljene! Opisati vam ne mogu kako mi je dok hodam ulicom, gledam u sve te ljude i znam da će zbog nemara završiti na operacionom stolu.

Ovaj članak je posvećen mom pokojnom ocu koji je preminuo od srčanog i moždanog udara u 54. godini, dan pre svog zakazanog pregleda kod kardiologa.