Ova harizmatična umetnica svojim darom, maštom i priborom za slikanje našem gradu daje jedan mnogo sadržajniji, lepši, bajkoviti i novogodišnji izgled, u koji su se, verujem, mnogi koji vole praznične čarolije već na “prvu” zaljubili…

Kako je zapravo došlo do toga da se nađete u takvoj ulozi – zanimanju, da ukrašavate izloge i staklene površine širom prestonice?

– Za sebe kažem da sam lutajući haos, koji ne ume da se drži jedne slikarske tehnike. Mnogo eksperimentišem, istražujem, trudim se da otkrivam svoje potencijale i izađem iz zone komfora. Velike površine su me uvek privlačile, jer tu mogu da oslobodim ruku i maksimalno se prepustim bojama i četkicama da mi budu vodilje. Htela sam da Beogradu ponudim nešto drugačije i unikatno. Ideja o zamrznutim staklenim površinama  asocijacira me na detinjstvo, mraz, ali i toplinu. Srećna sam što su moju ideju Beograđani u startu rado prigrlili.

Da li odmah kada izađete na lice mesta znate šta bi trebalo uraditi i koliko su slične ideje ljudi koji Vas angažuju i onoga što Vi mislite da bi bilo prikladno da se tu napravi? Šta je najčešće što iscrtavate po staklima, koji su to motivi?

– Grančice, borovi i lampioni se poput mog ličnog pečata provlače kroz skoro svaki moj rad. Pored tih osnovnih motiva nastojim da svakom klijentu naslikam nešto autentično. Pre odlaska na teren pažljivo se pripremam, tražim inspiraciju i predlažem ono što mislim da je adekvatno, što je u skladu sa enterijerom i sadržajem koji lokal nudi. Pre no što se latim četkice, uvek saslušam želje i ideje ljudi koji me angažuju i onda na licu  mesta nastaje kompozicija motiva. Sama realizacija je spoj želje klijenta i mog umetničkog doživljaja. Nastojim da pre svega budem svoja i prepoznatljiva po zrelom crtežu i slici, zato smatram da su bajkoviti zimski pejzaži najefektivniji i najatraktivniji za oko posmatrača. Kao i svaki umetnik, najviše volim kada su mi ruke odvezane i kada mi se da potpuna sloboda u kreativnom izražavanju.

Šta je najteže oslikati?

– Teško je slikati jednostavne geometrijske motive tako da budu efektni. Neretko mi slikanje stilizovane jelke oduzme isto energije i vremena koliko i oslikavanje celog prozora sa motivima pejzaža. Najteže je oslikati male prozore, kao i one teško pristupačne delove. Bila sam u situacijama da stojim na visokim drvenim merdevinama iznad šanka sa naslaganim čašama i pićem, što priznajem nije bilo baš naivno i potpuno bezbedno. Ova nemoguća misija bila je za mene jedan novi izazov. Imala sam ispred sebe cilj, vođena inatom u prevladavanju prepreka iza sebe sam ostavila zadovoljnog klijenta i sačuvan bar. Samorefleksijom otkrila sam neke nove sposobnosti i prevazišla sam svoja očekivanja.

Koliko vremena je neophodno kako bi se dobio jedan ovako lepo ukrašen zimski izlog?

– Vremenski deo slikanja zavisi od mnogu faktora: dimenzija prozora i od same pristupačnosti istom, složenosti slike. Dešava se da mi za jedan prozor bude dovoljno desetak minuta slikanja, dok se u nekim situacijama process oduži i na nekoliko sati.

Kako, na koji način dobijate inspiraciju za ovo što radite?

– Inspiraciju pronalazim u starim, danas već zaboravljenim, novogodišnjim čestitkama, zaleđenim prozorima koje sam obožavala kao klinka. Moji drugari su verovali u Deda Mraza, a ja sam verovala u Desankinu Slikarku zimu. Jednom rečju, inspiraciju pronalazim u memoriji mog detinjstva.

Ko su zapravo ljudi koji žele da im prozori, stakla na izlozima, vrata, izgledaju bajkovito?

– Ljudi koji me angažuju su obično vlasnici lokala koje vode. Sve češće mi se javljaju klijenti  koji žele da usreće svoje najdraže bajkovitim pogledom kroz prozore svog doma. To su ljudi koji su veliki ljubitelji Nove godine i Božića. Ima i onih koji ne vole zimu, pa se kroz ovu vrstu umetnosti trude da ulepšaju svoj pogled kroz prozor, nađu se i oni kojima upravo pogled na pravi zimski pejzaž nedostaje.

Da li dobijate komplimente zbog ovog specifičnog zanimanja i da li i koliko Vam oni prijaju?

– Često dobijam komplimente što mi svakako znači, jer mi daje vetar u leđa za dalji rad. Raduje me ne samo kao umetnika, već kao čoveka što se ljudi ponovo okreću umetnosti, a ne podležu industrijskom komercijalizmu. Komplimente, takođe, dobijam od ljudi koji su na početku procesa skeptični u kvalitet budućeg izloga. Pamtim jednu situaciju sa oslikavanja, gde su me ljudi u lokalu ali i ispred njega u neverici posmatrali kako za pola sata autentično oslikavam Hram Svetog Save. Primećujem da većinu fascinira brzina kojom nastaju motivi, a to su iza scene ne samo talenat već dugogodišnji rad, ljubav i strast prema slikanju.

Koji izlog je lično Vama bio najlepši do sada?

– Nadam se da mi ne zamerate ukoliko kažem da svaki izlog koji sam oslikala ima svoju priču i svaki je za mene poseban i lep projekat. Nemam omiljeni.

Da li Milena oslikava i prozore svog doma?

– Pored stalnog posla i svakodnevnog angažmana u oslikavanju izloga nisam mogla da odvojim vreme za svoje prozore. Verujem da će posle Nove godine situacija biti drugačija i da će i moji prozori oživeti kroz neku bajkovitu sliku. Slikarka zima me nikada ne zaobilazi, samo nekada malo zakasni.

Šta bi nam Milena rekla o sebi?

– Najčešće pitanje sa kojim se susrećem je  da li je u pitanju samo talenat, ili rad. Uvek ću reći da je u mom slučaju spoj oba. Pre svega ljubav i strast sa kojom slikam su glavni faktori, uz to i moj inat da se održim kao mali umetnik koji ne želi da ima granicu u stvaranju. Atelje u kom sam provodila vreme od svoje osnovne škole me je učio o slobodi i prkosu, srednja dizajnerska disciplini i istrajnosti, a tokom studija sam stekla praktičnost. Već godinama unazad, osim što sam se bavila modim dizajnom, uporedo sa tim sam već aktivno i profesionalno oslikvala zidove, svilu, keramiku, slikala ulja na platnu i radila malo grafičkog dizajna. Otvorena sam za otkrivanje svojih umetničkih potencijala, jačanje snaga i spremna da razvijam svoje profesionalne kompetencije.