fbpx

Nemoj, zbog dece!

Sećate se “afere hauba”, kada su kamere kod Arene snimile nestašni par, a neko je to plasirao na Internet?  Nema koga nije dotakla.

0

Neki su branili aktere, neki osuđivali policiju, neko njih dvoje, međutim, komentar jedne ženske osobe devojci koja je tvrdila da nije u pitanju strašna stvar me je naterao na razmišljanje. ”Videćeš kad budeš imala decu, pa ćeš razmišljati kao ja”, a odnosio se na na to što je gotovo svaki dnevni list na naslovnu stavio sliku pomenutih aktera kako šenluče po haubi. Nema veze što je policajac ili ko već bespravno plasirao snimak, niti što su egzibiocionisti narušili red i mir (ko da oni, pa postoje), odjednom smo stigli do dece.

Na mališane se mnogi pozivaju. Bilo da je u pitanju muzika, seks, nasilje, najbitnije je kako se to odražava na decu. Ali, da li ko njih nešto pita?
Setimo se prašine oko gej parade.
”Neću da mi trandža gaji dete u vrtiću”, ili ”Šta da mu kažem kad vidi čike kako se drže za ruke”, i najjače ”Ako bude njih gledao i sam će postati gej”.

Stvarno, jadna deca. Šta sve gledaju, neminovno je da će postati monstrumi i moralne nakaze. Ali, ko je tu kriv? Oni koji kritične sadržaje plasiraju, to stoji. Međutim, da nismo malo pomerili težište sa onog što nama smeta na decu? Da nismo počeli da govorimo u njihovo ime?

Deca nisu glupa. Imaju i te kako jasnu predstavu o životu i onome što se dešava. Ali jezički aparat i vokabular im nisu razvijeni da iskažu svoje mišljenje o tome. I kažu nam da lupetamo.

Pre nego što ih stavite u ulogu žrtve, setite se sebe kad ste bili deca.

Svi smo znali šta je seks. Nešto što rade odrasli, kako bi dobili bebe. Nekima je to predstavljeno kao bezobrazno, a nekima kao što je govorio moj matori “kad porasteš kašće ti se samo”. Kako god, znali smo. I iako ga nismo gledali na TV, nekako je dopirao do nas.

Pored moje ulice bio je poligon za polaganje vožnje, i mi smo se redovno skupljali da uhodimo nestašne parove. Ne, nismo ih špijunirali i posmatrali čin, već bismo se približili autu, pogodili ga kamenom ili štapom, i onda se smejali gologuzanima kako se na brzinu oblače. Zvuči poznato? Tako je, niko nije razvijao prljave fantazije o kopulaciji, to je jednostavno posmatrano kao nešto smešno. Imali smo i jednu komšinicu koja se redovno presvlačila pored prozora. Naravno da smo virili, i akcenat nije bio na njenim grudima, već na tome što je toliko glupa da se skida pored prozora kad se to ne radi.

Deca nemaju sposobnost dvosmislenog mišljenja, zadnjih namera i osećaja za seksualno, osim ako to nije jaka simpatija.

Zaboga, setite se sebe kad ste bili mali. Zanimljivije i smešnije je bilo parenje dve mačke nego uzdisaji nestašnih komšija. Neki od nas su znali za homoseksualce. Da li su imali jasnu sliku o tome?

Pre nekog vremena moja mala komšinica Dora mi se požalila kako je muči jedan Andrija. Stalno se tuku i svađaju, a jednom prilikom joj je rekao da je lezbejka.

”Dora, je l’ znaš ti šta ta reč znači?”
”Ne.”
”Je l’ zna Andrija?”
”Ni on. Šta da mu odgovorim?”
”Da pita svoje roditelje.”

Da li je sad malo jasnije? Sve gluposti koje deca pokupe došle su od nas! Andrija ne bi znao za tu reč da je nije negde čuo. Od nekog starijeg, i to više puta čim ju je tako jasno zapamtio. Uostalom, čak i ako je neminovno da seks dopre do njih, zar ne postoji nešto opasnije od toga?

Agresija. Bilo da je iz porodice, sa TV-a ili ulice, ona najstrašnije utiče na njihovu nežnu psihu. Izgleda da smo zaboravili pasus iz psihologije o agresivnoj figuri kao autoritetu – u tom slučaju, neminovno je da dete izraste u žrtvu koju svi lome (znate takve ljude, zar ne) ili i samo postane agresor.

Kada se povela hajka na rijaliti formate, na net izdanju jednog dnevnog lista jedan gospodin je ostavio jako pametan komentar, koji ide otprilike ovako:

”Otkazao sam kablovsku. Ne kupujem novine. Vesti čitam preko Interneta, filmove skidam preko Interneta, klinci gledaju crtaće i filmiće preko DVD-a, svi smo srećni i ne boli me više glava.”

Uz malo pažnje, možemo ih zaštititi od loših sadržaja.

Ali, da li ih možemo zaštiti od sebe?

Komentari