fbpx

Odreći ću te se preko fejsa-nova kletva modernog doba

Sećam se vremena u kojima je najgora pretnja bila odreći ću te se preko novina. To je značilo da ste preterali u kojoj god već aktivnosti koju vaša okolina kritikuje, na koju gleda nemilim pogledom i sa neodobravanjem.

0

Možda ste propušili možda ne učite, možda ste uvredili nekoga ili jednostavno – ne igrate kako neko svira. Da li je to OK ili nije, nije na meni da sudim, ali ova pretnja je postala još gora danas kada su kanali komunikacije dostupni svakome, svaki post može biti javan, pa negde i bustovan, a to znači da je nova kletva postala – odreći ću te se preko fejsa! Ide u kombinaciji sa opcijama hide, block, unfollow i unfriend.

Seča odnosa lakša od prodaje stana na Novom Beogradu

Nekada je bilo jako važno ulagati u sve osnose oko sebe, u negovanje komšijskih odnosa i kulturnog ophođenja u javnosti. Danas se na ulicama sve češće susrećemo sa opštim histerijama, bezobrazlucima, prevarantima, svađama, bezočnim nasrtajima, napadima, kratkim fitiljima, samodelegiranim svojstenim pravima, ali i krajnje nekorektnim vokabularima i uopšte-nepoštovanjem drugih ljudskih bića.

Postala je lakša prodaja stanova na Novom Beogradu iako su cene skočile, a vrednost raste (logično i zbog potražnje) nego očuvati korektne i lepo vaspitane međuljudske odnose.

Nije toliko crno sve, ali pogledajte oko sebe. Ja se i dalje iznenađujem kada vozači stanu na pešačkom.

Pre neki dan me je zamalo prebila neka devojka na parkingu. Zašto? Jer nije htela drugoj devojci da da da se uparkira na moje mesto koja je već stala i uredno čekala da izađem sa parkinga. Uletela je iza mene, a kada sam je zamolila da se pomeri, počela je da me psuje. I to je to – nikome ništa danas ne smete da kažete. Ona je u svojoj glavi sasvim sebi u pravu i nikada ne bi priznala da je izvor konflikta njen bezobrazluk. Nikada. Nebitno što je napravila haos. Nebitno što je vrištala i lagala i ponašala se kao pomahnitali histerik. Takvi ljudi nekad zaista svojim putevima uspeju da se isprepliću sa našim životima, ali ne smemo im dopustiti da na nas zapravo utiču.

Međutim, šta kada uđemo u konflikt sa bliskim ljudima?

Odavno rekla bih ne ulazim u konflikte. Poslednji put je bilo iz privatnih razloga, vrlo opravdano i jednostavno sam presekla, ne želevši takve lažove u svom životu. Dopustila sam jedno okasnelo izvini i dala priliku da se taj odnos ipak završi bez loše energije, zauvek. Nije ni to loše, raščistiti vazduh.

Ali sećam se situacija u kojima sam gubila živce, duševni mir i energiju.

Block, unblock, unfriend…

Kategorije kojima danas pokazujemo stav prema nekom odnosu umesto da porazgovaramo…

Jer je lakše kliknuti na dugme nego reći – žao mi je.

A zaista, jeste mi žao. Žao mi je što neki odnos dođe dotle da ne želimo više ništa s tim nekim. Kažu tanka je linija od ljubavi do mržnje, međutim ovde nije reč ni o ljubavi ni o mržnji. Mislim da negde svi mnogo toga činimo iz pukog ega. Nekad je taj block izraz moći, želimo da smo u kontroli, želimo da imamo poslednju reč. Priznajte sebi, ne morate meni, nama.

Pa dobro, šta god da je u pitanju, može se popričati.

Moje situacije su recimo uključivale sledeće slučajeve:

  • Drugarica je varala mog druga, meni pričala o tome, ja ćutala dok ga nije treći put prevarila. Sada imaju i decu i u braku su – pa OK.
  • Dečko koji mi se sviđao je izostavio da spomene da ima devojku. Nikada mu to nisam oprostila. Jer to je za mene, ako ništa, iz ženske solidarnosti ogromni NE – NE!
  • Bivši dečko je želeo da se pomirimo do te mere da me je kada smo se videli (upravo želevši da raščistimo odnose i neke stvari) na silu poljubio bukvalno silujući se na mene, totalno nesvestan toga šta radi. Ima malo toga da neki muškarci smatraju da je odlazak na piće ili večeru nekakva potvrda ili šta već. Kada je nakon toga krenuo da spopada moju drugaricu (screenshotovi su pljuštali, a nas dve smo umirale bukvalno), blokirala sam ga. Bože, leči komplekse negde drugde, Jesus.
  • Jedan saradnik je jednostavno preterao. Niko ne voli boleštine u svom inboxu.
  • Još jedan bivši dečko je umeo da se javi svaki put kad popije, pa nekad i u 4am. Ja nemam naviku da gasim telefon, na pozive nisam odgovarala, na poruke sam odgovarala, a onda samo seenovala, jer tome kraja ne bi bilo. Onda je slao mejlove, pa sms. Na kraju mi je pisao na jedan moj page. Nismo zajedno od 2013, a poslednji put mi je pisao u junu, julu ove godine… Zaista… Odluke donosimo samo jednom i poslušajte moj savet – ne vraćajte se unazad, ne gledajte unazad. OK, pogreši čovek, ali ako je razlog rastanka bio jasan, verujte mi – nije se i nikada se neće promeniti.
  • Ničim izazvani pacijenti umeju povremeno da se pojave, a o njima ne treba ni lomiti glavu, odmah ukloniti to iz svog virtuelnog sveta.

Još uvek nisam ni za koga stavila status da ga/je se javno odričem, mislim da to nikada ni ne bih. Negde verujem da je privatnost i dalja važna. Ne treba je eksponirati previše, potencirati.

Jedno je poslovni svet i stvari koje radimo, ljudi koje privatno volimo. Ali ne dozvolite drugima da likuju nad vašom situacijom.

Ne kažem da nesreći ili onim manje srećnim stvarima nije mesto na mrežama, čak iskreno mislim i da ih mnooogo fali… barem da se izniveliše lažna slika idealnog sa onim realnim.

Ali nemojte… pokajaćete se, možda i pomiriti.

Zahvalite se svakoj osobi u vašem životu na vremenu koje ste imali, i samo – produži dalje…

PS: Molim vas, prestanite sa strategijom follow/unfollow, toliko je idiotska da nemam reči. Ovo važi za sve. Jednostavno – not cool.

Komentari