Rak je realan. Uzima prerano. Uzima iznenada. Uzima sporo. Uzima nepovratno. Uzima greškom lekara. Uzima greškom prirode. Uzima nezaustavljivo i bez pravila. Uzima dobre i loše, ako se uopšte ljudi mogu tako deliti. Uzima. Ako ne život, onda vreme, zdravlje, kvalitet života, snagu, novac, dostojanstvo, a i ko zna šta sve još o čemu se nikada ne govori. Telo nije savršeni aparat, niti uređaj da se pošalje na servis mobilnih telefona ili kod mehaničara i gotovo. Ono je misterija, ono je individualno, ono je promenljivo.

Uzima najmilije. Tvoje. Moje. Nečije. Svačije.

Rak i maligna oboljenja u Srbiji

Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po broju obolelih od karcinoma pluća, a broj obolelih raste svake godine. Samo u periodu od 1999. do 2009. godine u Srbiji je zabeležen značajan porast broja obolelih od raka pluća za 27 odsto. Od raka pluća u proseku godišnje u Srbiji oboli gotovo 6.000, a umre 4.600 osoba.

Najčešći maligni tumori u Srbiji su rak pluća, zatim rak dojke, rak debelog creva, rak grlića materice i rak prostate.

Šanse za izlečenje su, kako se navodi, decenijama imali samo pacijenti kojima se bolest otkrije u ranoj fazi i koji su operisani. Ovo potpada pod domen redovnih kontrola, mogućnosti savetovanja sa lekarom koji vas zna, prati vašu anamnezu i može da vas posavetuje u skladu sa tim, ali se dosta toga svede i na ličnu odgovornost i angažovanje. Neophodno je redovno osluškivati svoje telo, pratiti i kontrolisati simptome. Ni cene pregleda nisu više izgovor s obzirom da mnogi dispanzeri i ambulante makar jednom godišnje imaju i nude besplatne preventivne preglede za razne potencijalno smrtonosne bolesti, od pregleda dojki i mladeža do ginekoloških pregleda i ultrazvuka. Ono što ostaje kao problem jesu galopirajući i potmuli oblici raka koje najčešće pacijenti ne osete dok ne bude kasno.

Moj čika Života

Radan, svestran, znatiželjan, human, elokventan, obrazovan, samo su neke od osobina kojima je sve svoje studente, poslovne partnere, bankarske znalce, saradnike i prijatelje plenio i zbog čega je bio cenjen i uvažavan, doktor ekonomskih nauka, profesor Života Ristić. Svojom bogatom, ne samo radnom, biografijom učinio je da i danas kada nije među nama osećamo njegovu blizinu, čujemo njegov smeh, nesebične savete i podršku. Njegov nesebičan rad, entuzijazam i profesionalnost pamtiće preko 7.000 bankarskih početnika i stručnjaka kojima je svih ovih godina prenosio znanje i iskustvo. Doktor Ristić je napisao i više knjiga koje je štampalo Udruženje banaka, a bio je i autor mnogobrojnih stručnih članaka u časopisu Udruženja banaka i više godina član redakcije časopisa Bankarstvo koji ove redove i piše u svom IN memoriam tekstu.

In memoriam…

Tu ostaju oni kojih više nema. Nikada ne umiru.

Miris duvana pomešan sa parfemima, obavezni zlatni sat i kašmirski kaput, beskrajna velikodušnost i nalog mog oca da nas čuva kada njega samog ne bude. A onda je nestalo i njega. Figure veće od života. Čoveka većeg od bilo kakvog izazova. Osim ovog. On nije bio ni slab, ni tunjav, niti skromnih sredstava. Ali rak ne bira.

Uzima.

Uzima sve.

Uzeo je čoveka koji je u meni kao porodični prijatelj formirao toliko toga… ambiciju i svest o važnosti akademizma, etiketu i bonton i ljubav prema ljutom i kafani, žal što nikada nisam naučila da igram njemu i tati omiljeni preferans.

To sve i još mnogo uspomena uzeo je njegov rak njegovim najbližima, svima koji su ga voleli, meni, akademskoj zajednici Srbije i Balkana, sveta.

To takođe uzima.

Sve. Postojeće i nikad buduće.

Photo by Florian Klauer on Unsplash

Zašto si se našminkala, a imaš rak?!

Prenosimo u celosti priču koja kruži mrežama:

“Prije sedam dana sam zakazala pregled kod onkologa za danas u 10h. Kako imam taj pregled u 10h, a skener u 13:30, zamijenila sam smjenu na poslu, djecu poslala na čuvanje i bila u bolnici u 9:45. Predala knjižicu, sve uredno. Kada sam u 10:30 vidjela da još nikoga ne prozivaju, prišla sam teti na šalteru i ljubazno pitala kada ću doći na red, jer zakazana sam u 10h, a moram da stignem još i na skener. Gospoja sa one strane šaltera se izbečila na mene: “Nemoj ti da gledaš na to što si zakazana u 10, vas ŠESNAEST je zakazano u 10, kad vam podijelim brojeve onda ćete ulaziti kako je ko došao”.

Ja u šoku, iznenadivši samu sebe da sam ostala pribrana, vratim se u red. U 11h nam gospoja podijeli brojeve i meni dade broj 10.

Ja opet odem do šaltera i opet mirnim tonom kažem: “Mogu li dobiti moju knjižicu nazad, jer ne mogu stići na skener ako budem čekala ovde naredna 3 sata, imam djecu, posao, život van ove čekaonice”.

Ona poče da viče: “Pa šta, imam i ja djecu”.

– U redu gospođo, Vi ste na poslu i Vi ste mene zakazili u 10, kao i sve ostale pacijenate, ne razumijem zašto zakazujete uopšte?

– Ja samo radim kako su mi naredili, sem toga neki su došli u 7 jutros da zauzmu mjesto – kaže ona.

– Ženo draga, čujes li se, zašto da zauzimam mjesto u 7 ako sam zakazana u 10, ne dijelite nam humanitarnu pomoć ovde, došli smo onkologu, zna se zbog čega ljudi ovde dođu, nisam došla od bijesa, niti zato što nemam gdje drugo da ubijem vrijeme. Imam rak i došla sam na zakazan pregled.

Uzela sam knjižicu i otišla da napišem žalbu koju sam ubacila u sanduče. Galamila je za mnom: “NEMAŠ VREMENA DA ČEKAŠ A IMAŠ DA PIŠEŠ ŽALBU. I NEK SI SE TI NAŠMINKALA A IMAŠ RAK”.

Bravo gospođo sa šaltera.

Svakako ću pisati ministarstvu i svim televizijama, jer me od svega samo zanima, ako je tačno da ona samo radi svoj posao kao što kaže, ko je njoj naredio da tako radi. Ko je naredio da se šesnaest onkoloških pacijenata zakaže u isto vrijeme? Doktor? Direktor? Ministar? Žena na šalteru sama donosi takve odluke?

Svi mi plaćamo da nam zdravstvo ovako funkcioniše, jer smo ovce glupe, koje ćute i puste da nas namjerno tjeraju da jos plaćamo i privatno liječenje.“

(Preuzeto sa: Minin Svijet / https://www.facebook.com/andrea.slomovicdjukic)

Srce za Sonju

Sonja je jedna od mnogih, rekao bi neko. Jedna mlada, ničim za svoje stanje zaslužna osoba. Ona je veteran bitki i borbi i jedna topla osoba, supruga i majka. Ali i da nije. Lečenje nije takmičenje. Nije izbor za najpogodnijeg kandidata. Nije sud karaktera ili ličnosti. Lečenje nije pravo nekih, a drugih ne.

Ali Sonja je neko kome u ovom trenutku hitno treba pomoć, za sve uspomene koje je čekaju i koje tek treba da stvori, koje treba da nastanu, koje rastu i nastaju i grade se u tom nekom, dostižnom, sutra.

Sonji je sa 12 godina, 1999. godine ustanovljen Non Hočkin limfom. Uspešno je izlečena hemioterapijom. Nakon tri godine dobila je stečenu epilepsiju, izazvanu prethodnim lečenjem. I danas je na postepileptičnoj terapiji, a sada se bori sa upornim rakom koji je metastazirao na brojne organe.

Sa samo 28 godina i samo nekoliko meseci nakon porođaja, 2015. godine, dijagnostifikovan joj je rak dojke. Nakon operacije, hemioterapije i zračne terapije, situacija je bila mirna dve godine. U leto 2018. godine rak dojke je metastazirao na pluća, jetru, rep pankreasa, kosti i mozak. Ovog puta lečenje nije moglo da se sprovede u okviru državnog fonda, jer se lekovi koji su mogli da joj pomognu ne nalaze na listi fonda. Od tada, sve terapije i propratne troškove Sonja plaća privatno.

Za nastavak lečenja je potrebno da se pošalju kalupi sa tumorom u Ameriku na ispitivanje, kako bi dobila informaciju da li za nju postoji neka vrsta imunoterapije, a svakako sledi i nastavak hemioterapije za koji je Sonji potreban novac.

Ukoliko želite da pomognete Sonji upišite 684 i pošaljite SMS na 3030, ili uplatom na dinarski ili devizni račun.

Dinarski: 160-547476-52

Devizni: 00-540-0002939.7

IBAN: RS35160005400002939779

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete na neki od humanitarnih događaja, možete poslati SMS 684 na 3030 ili uplatom na račun. Više informacija možete pronaći na linku: https://www.budihuman.rs/sr/korisnik/684/sonja-bogdanovic