Piše: Mišomor

Ne zna se zašto i iz kog tačno razloga muškarci ignorišu, jer, pobogu, poznato je da je to  žensko osnovno, isključivo i neotuđivo pravo, imamo PMS, imamo menstruaciju, imamo sposobnost da kroz svoj polni organ donesemo živo biće na svet, i to ne jednom nego više puta, mi imamo pravo da ignorišemo! Zbog svega toga mi nikako, nikada i ni po kojem osnovu neće biti jasno zašto se mi tako prokleto, jebeno, odvratno ložimo upravo na one koji nas ignorišu?!

Dobrodošli u svet paradoksa. Paradoks je da je sve više gojaznih dok je sa druge strane sve više gladnih, paradoks je da naši roditelji ne mogu nas da zamisle da imamo seks, dok nedoBog mi njih da uhvatimo, a kamoli zamislimo u sličnoj situaciji. Najveći paradoks, prokleti kralj paradoksa, što bi Srbende rekle “Bravo Nole paradoks”, je da žene uvek svoje intimne želje, seksualne frustracije, neobuzdanu požudu i ničim izazvano loženje usmere isključivo na one osobe koje ih ignorišu i kuliraju, dok istovremeno, sa druge strane stoji nekoliko muških primeraka u ozloglašenoj frend zoni spremnih da im svet bace pod noge sa sve naftom iz Libije i zlatom iz negde tamo nekih zlatnih rudnika.

Istina, žene vole loše momke, zašto, ne znaju ni one same (čak ni autorka prim. ur.), ali se gotovo uvek na kraju udaju za dobrog. Činjenica dokazana u praksi. Problem je “jedino” u tome što do udaje mora proći dosta vremena, dosta ignorisanja, treba preživeti sve te izrode muškog roda koji nisu ni za puknuti kondom, ali ipak ne možemo bez njih. Niti sa njima.

Od primitivnih vremena i praistorijskog doba ostalo je poznato da će mlada ženka u celini svog početnog pećinsko-polno-neolitskog života, radije balaviti za homo-erektusom iliti najvećim šabanom u pećinskom dobu, koji izlazi na najfenserskije pećinske žurke i osemenjuje čitav ženski rod i koji svoj plen neće da podeli sa njom, već će ga dati drugoj ženki koja šeta gola po šumi i ima probušenu sisu, nego za onim koji strpljivo i čežnjivo čeka da se lešina ohladi i pojede uz romantičnu vatru kraj pećine uz afrodizijake kao što su pečeni puževi i preparirane ljubičice. Od tih perioda prošlo je dovoljno vremena da se svet basnoslovno promeni, preživi gomile ratova, kontraverzi i katastrofa, ali je misterija i dalje ostala. Zašto? Odgovor nisu našli ni brojni istraživači, naučne studije ostale su bez primene u praksi, muškarci su ostajali kratkih rukava, neopeglanih pantalona i suvih penisa.

U međuvremenu, uporedo sa razvojem sveta, razvijali su se i mehanizmi i metodi ignorisanja. U modernom dobu, dobu u kojem mi živimo (oh, gle ironije) isto je postalo sasvim raširena i krajnje prilagodljiva stvar. Npr, jedno je kada te iskulira na nekoj od društvenih mreža, ali kada ti pored toga ne odgovori na poziv, ili nedoBog na poruku, stvar izmiče kontroli i zahteva pokretanje složene moždane ženske motorike preteći da uznemiri deo za šoping i depilaciju.

Žene su, priznaćete, složena, divna, jebena i krajnje zajebana stvar. Bilo da si žena ili nisi, znaš da je to privilegija, ali i prokletstvo. Žena je sposobna da te ne gotivi, ali ukoliko kreneš sa ignorisanjem, krenuće da razmišlja o tebi, o tome u čemu je, i da li je u nečemu pogrešila, vrednost ti raste, čak iako ništa drugo na tebi ne može (ali ona to još ne zna), enormne količine grickalica i Milki sa keksom se jedu, drugarice se konsultuju, “Sex i grad” se gleda sa posebnim osvrtom na Samantu i njen diskurs “muškarci su za seks”. Svi oni koji su do tog momenta slali, bili tu, bili ljubazni, ponizni i dobri, padaju u vodu punu mulja gde se dave dozivajući svoje učiteljice iz osnovne škole. Ti postaješ glavni glumac, opsesija, pitanje i odgovor. Ti si gospodin Ignore. Gospodin koji se ne može imati onda kada se želi, gospodin koji nije tu onda kada treba, gospodin koji je stoka koja ima muda da ignoriše.

Brojna istraživanja na temu “Kako izgleda prosečan muškarac koji ignoriše, čime se hrani i da li brije pazuh” su pokazala da se uglavnom radi ili o povređenom malom pacijentu koji je “jednom voleo” i sada svojim ponašanjem “boli me kurac za devojke, jednom sam bio romantičan i više nikad” pokušava da povrati svoju muškost koju je neka bičarka ispljunula i bacila na stakleni pod dvorca koji ne postoji (btw, bravo kraljice:*). Istraživanje je pokazalo takođe da je pun grad nabeđenih i napucanih frajera koji veruju da svojim izgledom i ničim opravdanom harizmom mame uzdahe pa im je osnovna parola “nema poente truditi se” (uglavnom sami čekaju da im devojka padne pod noge, ili na nešto drugo, u zavisnosti od afinitieta ili voznog parka, naravno). Uvek postoji i onaj najgori mogući scenario da ga jednostavno ne zanimaš, ali pošto je to opcija o kojoj mi devojke ne razmišljamo o tome neće biti reči, kako ne bi došlo do nepredviđenih psihičkih reakcija, da ne kažem, hrane.

Kako se boriti protiv takvog muškarca? Lako. Kada se javi, neka bude zaveden, jeban i izignorisan. Lepo zvuči, ali i nemoguće da se slično uradi u situaciji kada se na istog tog smrada i ložiš. Univerzalnog odgovora nema. Svaki ignore pacijent je primer za sebe. Neki kulira dan, neki kulira dva dana, neki kulira mesecima. Kako ćeš na to reagovati zavisi od trenutne ponude, psihičkog i emotivnog stanja i stanja na njujorškoj berzi. Nažalost, ubistvo muškaraca koji ignorišu još uvek nije legalizovano niti zakonski prihvatljivo stoga je najbolje da se za sada primirimo, izdržimo ove napade kuliranja i vratimo se u većem broju spremne na povratni udarac, kao ona bičarka gore.

A do tada, odgovori mi, imbecilu.