Odmerila sam ga krišom – zgodan tip i ako nije moj tip. Razvoj situacije je bio na pomolu. Naklonost je bila na ivici da izvrišti iz mene. Postojala je i mogućnost da ga zamislim kako spava u mom krevetu. I onda se desilo nešto što je stvar totalno izbacilo iz koloseka, bez mogućnosti vraćanja u bližoj budućnosti. Pozvonio mu je mobilni, i nažalost sam čula melodiju. U tom momentu sam prvi put u životu poželela da sam gluva.

Od tog trenutka, pa na svakih 5-10 minuta ja tripujem da umesto njegovog glasa čujem onaj isti ringtone. Pokušavam da se koncentrišem jer sam svesna da se na momente mrštim, što u datoj situaciji deluje šizofreno. Vratih se kući i zapitah, da li je to bitno? Koliko možemo saznati o ljudima na osnovu muzike koju slušaju?

I eto, priznajem, grešila sam i grešim. Imam predrasude i pravim procene. Imam i svoje kategorije i fioke,  sve na osnovu muzike.

Čekaj, nikako ne možes ne slušati ništa? Šta ti se vrti u kolima, u liftu, teretani, kafiću? Znači slušaš. I nešto ti se od toga sviđa pa ostaviš, a neka te pesma ispižđuje pa promeniš stanicu. Eto, to je za mene odraz neodlučnosti i nedostatka ukusa. Ako znaš za koji tim navijaš i za koga ćeš da glasaš na izborima, jednostavno moraš znati koju muziku slušaš i tačka. Ovakve u startu otpišem, nemam živaca da se ganjam i nabeđujem. U svakom slučaju će me gledati bledo kad vide moje liste na jutjubu. A i nećemo moći danonoćno da raspravljamo ko da li su izrazitiji predstavnici grungea Nirvana ili Perl Jam i zašto su se raspali Bitlsi? A o čemu onda da razgovaramo?

Bolje da me ubije nego ovo da mi kaže. Šta je to zabavna muzika?! Pa nije ti to igraonica za decu ili luna-park? Ej bre, zabavna?! Sledeća misao u glavi mi je Nata Šmrkavac i Jebalina. A koji razuman čovek to može ozbiljno da sluša i da ga dirne?  A ako može, taj ima golem problem u glavi.

Moje naredno pitanje, šta od elektronike? Kao obavezan odgovor dobijem “elekro” (?). OK, koje di džejeve? Volim da doteram stvari do kraja, pa to ti je. “Ma nemam pojma, skinem neki set pa pustim da ide?” – Ma da ideš ti lepo u pizdu materinu.

Kakav god da je tip koji ovo sluša, meni je posebno zanimljiv. Rokeri imaju šmek, i nosili su duge kose i visili u KST-u u tinejdžerskim danima. Svirali su gitaru i pisali pesme. Raspilave me ove romantične duše i ako je realno sve jedna debela predrasuda. Zamišljam kako mi pušta ploče Cepelina i Floida dok napolju pada kiša.

Zmišljam kako zajedno pevamo “Hello I love you” (njihovo veličanstvo Doorsi) dok se besciljno vozimo kolima. Zamišljam kako me budi uz Satisfaction (Rolingstonsi, ne Beni Benasi) i uspavljuje uz Stairway to heaven. Lako se zaljubljujem u rokere, oni su mi slaba tačka.

Kad raskinemo zove me pijan i pušta “You could be mine” ili “Poison. Čista poezija.

Sve vezano za rokera se teško zaboravlja.

Volim buntovništvo kojim odišu. Super mi je što ulaze u šutke i posle dvaes’ pete. Sviđa mi se agresija u njihovom pogledu i dodiru. I kada me plaše, uživam u tom strahu. Ponosni su na svoje martinke, čak i onda kad ih više ne nose. Oni ekstremni imaju tetovaže iz mlađih dana koje rado pokazuju. Namirišem ih i kad nose odelo i rade “dosadan” kancelarijski posao. Vatra u njima se nikad ne gasi.

Usporeni,da ne kažem uspavani večiti konzumenti i borci za legalizaciju zna se već čega. Opušteni su i vedri. Većinom neozbiljni i često neodgovorni. Ne rade kad ne moraju. Razvili su umetnost dokolice do savršenstva. Leto je njihovo godišnje doba. Zamišljam ih kako ispijaju pivo u hladovini nekog splava na Savi, ili sede na čamcu i pecaju satima. Umeju da brzo da dosade, ali uvek su vam dragi. Za srce vam prirastu brže od plišanog mede. Mana im je što se ne vezuju se za stvari i ljude, jer ih ništa preterano ne zanima.

Vozili su skejt i nosili dredove. Hapsili ih zbog crtanja grafita. Bili su prepoznatljivi po izubijanim rukama i nogama i skejterskim, dva broja većim patikama. Među njima je mnogo gejmera i wannabe hakera. Često su introvertni. Zbog njih sam bezuspešno učila da vozim skejt, oblačila se u gang boy i nosila kačkete.

Sada ih prepoznajem po patikama, kojih se retko odriču, zanimljivim pričama i vedrom stavu. Oni se ne trude se da ti se svide i ne očekuju previše. Sa njima ne možeš da taktiziraš i foliraš. Gnušaju se romantike, metalaca i martinki. Nikada te neće uhvatiti za ruku ali ćete zato najzaljubljenije gledati.

Totalno su moderni i u skladu sa svime. Stari klaberi, koji znaju svakog iole poznatog domaćeg didžeja lično. Umeju da budu isfolirani i teški za saradnju. Na lageru imaju uvek više riba i opcija. Teško se zaljubljuju i još teže odljubljuju. Eksperimentišu sa drogama,a neki su i vikend konzumenti sa stažom.

Vrlo su informisani i u toku svega. Sa njima nikada nije dosadno. Pre bi ih za ortaka nego za dečka, jer imaju problem da se vežu zbog emocionalne zatupljenosti.

Kada odu na žurku, za njih više ne postojiš. U stanju su da te celo veče ne pogledaju jer su zauzeti razmatranjem kako je didžej odradio “prelaz” i zašto je pustio remiks.

Daj mani me toga, leba ti. O tome nemam inspiraciju ni da pišem. Šta god da mi na pamet padne u glavi se vrti “Kiše jesenje OoOOo”. I da napomenem nije “bolje biti pijan nego star”, niti je “sve lako kad si mlad” i imam pametnija posla nego da “plešem celi dan i noć”. A kad telefon pozvoni na Bijelo dugme na isto mi dođe kao da si pitao šta sam u podznaku. Konobar, račun!

Ima i ovih što slušaju narodnjake. O tome ne želim da razmišljam i zagađujem mozak. Ingnore and block forever ili add to hatelist.

I za kraj, nije toliko bitno šta slušaš već da li te to ispunjava i diže. Ako vas radi Šaban trk u Sava Centar dok se nije rasprodalo, ali nemoj posle da foliraš da si taj dan bio kod zubara, pa se odužilo. Budite ponosni na vaš izbor. Šta vas boli uvo šta će neko da misli. A ako ne slušate ništa ipak naučite par pesmica napamet, čisto da možete da ih pevate ispod tuša. Oslobađa i puni pozitivom. Ukućani će možda da vas možda mrze ali ćete sami sebe da volite.

A evo i kako sam ja preživela ovaj grozni dan: