Roditelji, šta vam deca rade?!
Poslednjih par dana puno sam čitao i slušao o proslavama malih i velikih matura naših osnovaca i srednjoškolaca.
Bio sam i svedok (nemi posmatrač) jedne od tih proslava. Kažem, nemi posmatrač, jer sam u najmanju ruku bio zatečen onim što vidim. I onim što čujem.
Dopunjeno: 31. 10. 2023.
Čoveče, rekoh sebi, da li je moguće da se mentalni sklop ljudi tako brzo menja?! Pre samo tri, odnosno sedam godina veliku i malu maturu proslavljali smo moja generacija i ja. Proslavljali jesmo, ali divljali nismo. Nismo zaista. Bilo je tu i opijanja, i grupne šetnje gradom, i trubača, ali svega ovoga o čemu su mediji o ovim proslavama pisali proteklih dana – nije bilo ni u najavi.
Dok su ispred škola sa ozvučenja treštali oni najteži narodnjaci (pri tom ne mislim na one zaista dobre i kvalitetne narodnjake), mladi maturanti su se svlačili, polivali pivom, klicali Ratku Mladiću i iz sve snage horski pevali refren čuvenog Sinanovog hita “Pijem na ex od dna do dna jer tu na dnu zbog nje sam ja”. Kada su propisno ispili na ex, usledila je šetnja gradom, tradicionalno kupanje u gradskim fontanama koje su, takođe propisno, lomili i uništavali. Iako nije uništen, spomenik Knezu Mihailu Obrenoviću na Beogradskom Trgu Republike nije bio pošteđen pentranja razuzdanih maturanata.
Ni malo pozitivna i lepa slika mladog srpskog naraštaja.
Postavlja se pitanje: Ko je kriv zbog toga?! Sociolozi, psiholozi, psihijatri i društveni analitičari ovakvo ponašanje ove dece tumače na različite načine. U Srbiji je i u raspravi oko ove teme teško postići konsenzus. Ja ne bih okrivio decu za ovakvo ponašanje. Mislim da je ono posledica neodgovornosti, nesposobnosti ili nesnalažljivosti roditelja i profesora, odnosno nastavnika.
Neki mudriji i od mene školovaniji stručnjaci kažu da je krivo društvo u kom živimo. I ja se slažem sa tim.
Za neodgovornost, nesposobnost i nesnalažljivost roditelja i pedagoga krivo je društvo. Pa zar ti roditelji i pedagozi nisu deo tog društva?! Zar društvo takvo kakvo je nije proizvod ponašanja, razmišljanja i delanja svih nas?!
Zašto uvek na svaki problem gledamo kao na nešto što su izazvali drugi ljudi a ne mi sami?!
Potpuno razumem letargiju koja je itekako zavladala Srbijom, jer političko-ekonomska situacija u kojoj se nalazimo psihički uništava naš zdrav razum, ali mislim da je to što se neuspeh svakog segmenta u našem društvu pravda lošom politikom ljudi koji vode ovu zemlju, pogubno po sve nas.
Zar ti roditelji nisu imali vremena da se posvete vaspitanju svoje dece?! Zar su osamnaest godina mirno gledali kao im deca izrastaju u nešto što nikako ne može biti dobro za njihovu sopstvenu budućnost?!
Sad će se naći neki “pametnjakovići” koji će reći: “Kako da gledaju i vaspitavaju decu kad se društvo i zemlja raspada, kad nemamo posla, kad nam državu vode lopovi…”, a ja ću svima vama koji tako razmišljate reći:
Ma bravo! Super ste. Mnogo ste pametni. Upravo zbog takvog stanja u zemlji vi nećete gledati šta vam deca rade i truditi se da ih vaspitate, već ćete gledati Farmu, Dvor, Velikog Brata, a zašto ne i po koju tursku seriju. Mnogo je bolje 24h između dve epizode motati po glavi da li će Hurem ubiti Ibrahima, nego to vreme posvetiti deci. Jel tako, o vi savesni srpski roditelji i nastavnici?!
Šta vam je to preče od vaspitanja vaše dece?! Tadić i Nikolić?! Ko će formirati vladu?! Da li nas u decembru zaista očekuje smak sveta?!
Nije mi cilj da ovim rečenicama ikog ponizim, da ocrnim ili etiketiram, niti da ikom solim pamet, ali složićete se da svi mi iz svoje kuće sa sobom u svet nosimo svoju kulturu, vaspitanje i karakter.
Složićete se da smo nekada mnogo više cenili i poštovali reči svojih roditelja, nastavnika i profesora. Da smo tada bili daleko primereniji i normalniji. Da smo bili bolji ljudi.
Nemojmo baš za sve kriviti društvo i sistem, i čekati da i ono što sami možemo i moramo, rešava neko drugi.
Nije nam ništa preče i bitnije od budućnosti naše dece i omladine, od toga u kakve ljude izrastaju, jer njihova budućnost je budućnost svih nas. Budućnost Srbije. Ako se ovako nastavi, i ako se i buduće generacije maturanata budu isto ponašale, mislim da nam ta budućnost neće biti baš najsvetlija.
Zato pamet u glavu.
Svi mi.
Vratimo se nekim starim dobrim vrednostima. Tradicionalnim.
Nisu one bile loše.
Zabranjeno je preuzimanje dela ili celog sadržaja bez navođenja i linkovanja izvora u skladu s Moodiranje Uslovima korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Leave a Reply
Дијана says:
Добар текст! И ја се понекад питам да ли сам пре само 3 године заиста прославила велику матуру?! Пре 7 малу?! Актуелне су приче о матури и екскурзијама, па се сетих да смо ми у првој години гимназије, као прва генерација после распада Југославије, путовали на екскурзију у Словенију! Било је дивно! И нико се није напио, заправо нико није ни пио! Путовали смо у иностранство и касније у 3. и 4. разреду- е, тад је већ било алкохола, али нисмо правили неке проблеме… Покушавам да разумем ове нове клинце… И не могу да кривим државу па била оличена у Тадићу, Николићу или њиховим претходницима, ја мислим да је крива та најмања јединица- породица! Често чујем- тешка су времена, родитељи раде по цео дан да би деци обезбедили СВЕ! Е, то је проблем! Данас бити добар родитељ не значи познавати своје дете, помагати му, саветовати га, усмеравати, па по потреби и кажњавати (наравно не мислим на батине..), него бити добар родитељ данас значи потхрањивати паразитизам детета (омогућити му све- летовања, најскупљу гардеробу , технику- при том та техника се своди на могућност праћења друштвених мрежа, остављање националистичких коментара на Јутјубу…). Деца заиста не знају шта ће са собом! Па, погледајте само ко све данас и какве факултете уписује! Зашто- па да не би морао да ради!Знам, рећи ће неко- нема посла, није тачно- многима је испод части да волонтирају, раде у пекари, кафићу… Кажу нећу ни да устајем из кревета ако треба да радим за 20000 динара! Није ствар у новцу, него у стицању радних навика! Онда, колико тих младих људи троши џепарац на неки курс језика, неке вештине- не, они би да се кладе на Нолета! А ко је крив- родитељи! Покушавајући да заштите своје дете, да му обезбеде све они су му створили један лажни свет безбрижности и изобиља! Што је најчудније то не чине само најимућнији родитељи него готово сви, а посебно је онима сиромашнијима битно да њихово дете има добар телефон или компјутер- да не одудара од друштва! Нешто се питам- да ли је иједно дете у последњих пет година од родитеља добило неку књигу?! А лаптоп?!