Naime, dok je putem masovnih medija servirana ta slika, naporedo sa prvim sponzorušama, žutim tablicama i famoznim 100 maraka, dešavala se čitava supkultura – koja je zapravo jedina kultura tog vremena, a deo toga je i Instant karma.. Zahvaljujući kojoj smo sačuvali iole zdravog razuma.

Razgovaramo sa Aleksandrom Sašom Jankovićem, frontmenom zrenjaninskog sastava Instant karma.

Kako je izgledalo biti opozit uragana koji je rušio i proždirao sve pred sobom, takozvane dens i folk muzike?

– Jako puno bendova i žanrova je uticalo na na moje odrastanje i sazrevanje. Naravno, kad sam bio klinac bio je to punk, pre svega Clash i Jam plus domaći bendovi. Prvi album Partibrejkersa nas je sve oborio… Znaš, to su bile 80-te sa dosadnim Duran Duran, Whitesnakom i drugim zašećerenim glupostima… kasnije je u moj život ušao blues, Stonesi i naravno Beatles, uz njih otkriješ sve… soul, rhythm n blues i psihodeliju, a ja volim da putujem kroz žanrove jer me to uzbuđuje.

Da li ste bili solidarni?

– Devedesete su bile posebne i verovatno najbolja dekada srpskog rock n rolla. Postojala je nada, imali smo bunt, bes i gorčinu u sebi, a sve to daje dobar rocknroll, plus, verovali smo u sebe. Bili smo pravi heroji radničke klase i iskreni u svemu.

Tadašnja scena bila je izraz bunta – protiv rata, vlasti, izopačenog sistema vrednosti. Šta je današnji bunt?

– Internet je ok u ovom medijskom mraku, mogu čak reći da je Instant Karmi doneo revival…povratak i mnogo veće interesovanje kod mladih ljudi. Na žalast, to je uništilo diskografsku industriju, no ploče vinil se ipak vraćaju na mala vrata, što me raduje jer volim ploče. Koncertni klubovi su u katastrofalnoj situaciji, novca nema a sve je manje i mesta za svirke, lično mislim da je klincima mnogo teže danas i žao mi je zbog toga jer ima pregršt talentovanih, jednostavno ljudi nemaju gde da ih čuju uživo.

Mnogi bendovi iz tog vremena su naprosto nestali. Kako ste uspeli da preživite poslednje dve, prilično burne dekade?

– Važno je da se bend menja. Karma je imala razne faze, u početku smo svirali rock n roll, a kad bi uradili cover, uradili bismo to na naš način, a ne da skinemo pesmu, jer to je poenta obrade, kasnije smo uplovili u rhythm n blues fazu i snimili jedan od najboljih srpskih live albuma “Kako ubiti oktopoda”.

Zatim je došlo vreme za promene, “Dan za danom” je bio potpuno drugačiji sa mešavinom country rocka, bluesa i pop zvuka. Na sledećem “Blumu” uhvatilo nas je ludilo britpopa, ali na naš način, mi smo ga pretvoorili u vojvođanski pop zvuk. Sledeći albumi, “Metamorfoza” i “Guru”, verovatno najbolji Karmini albumi su bili velika promena i novi zvuk, naš pogled na psihodelični rock n roll, eksperiment u beatle stilu ali na naš način.

Posle je došao “Sve je u redu samo krvarim”, povratak korenima i levičarskim idejama. Poslednji “Prljava super prevara” iz 2016. je povratak bluesu i dokaz da smo uživo čist pakao, rhythm n blues-eksplozija. Naravno, bilo je tu i singlova, psihodelični “Prijatelj” iz 2014. i beatle hit “Pre možda dan ili dva” iz 2015.

Kako bi ocenio današnju scenu?

– Današnja muzička scena je jeziva. Poslednja velika stvar u rock n rollu je bio White Stripes, a to je bilo 2007. Tužno je da danas čekamo novi album Stonesa ili Neil Younga da bi se radovali, što znači da je rock n roll kao ideja slobode mrtav. Nestao je zajedno sa levicom, ali nade još ima, dok ima nas.

Planovi?

– Uskoro idemo u Hrvatsku da snimimo novi album, to će biti realizivano do kraja godine. Satisfakcija je kad radiš ono što voliš u svojoj zemlji. Znam da nećemo zaraditi neki veći novac od muzike, ali barem me žene vole (smeh).