Ne mogu o imenima. Nije lepo, a ni drugarski. Ne mogu o detaljima, pa ću nešto i dodati. Iskreno se nadam da će svaki čitalac koji ima dovoljno mozga izvući suštinu. Ako vas ovaj tekst zbuni, u bilo kom trenutku, ili pomislite da je glup i suvoparan, odustanite, nije za vas. Odmah uključite Pink ili Happy i vratite se u svoje carstvo snova. Brzo će Kristijan, Dalila i Krlo.

Deo prvi: ANAMNEZA

Šminker je mlad momak, moj drug iz osnovne škole. Stariji je od mene nekoliko godina. Rasli smo u istom, malom gradu. Ja sam pre 20 došao u prestonicu na studije, on nije. Imao je pametnog oca koji je, iako razveden od mame, vodio računa o bratu i njemu. Držao je porodicu na okupu, školovao ih je ubrzano i bez mnogo muke, zaposlio i zauzvrat dobio baš ništa, makar od ovog starijeg. U provinciji se i dalje neguje taj kult da je roditelj zadužen za dete sve dok ne navrši 40 dana od smrti. Tada se, na groblju tokom obeležavanja 40 dana roditelju, dogodi poslednji obrok o trošku roditelja pa deca shvate da su sama. Ne gleda se puno ni na “povratnu ljubav”. Kasaba koja tripuje metropolu je tu puno surovija. Dete je dete dok ne može da kaže da je gladno. Nakon toga, ide redom – tablet, telefon, vrtić, škola, srednja škola, fakultet, ženidba. Paralelno sa tim ide psiholog + psihijatar koji ga leči od anksioznosti, strahova i savremenih bolesti sa Youtube. Bitno je da se ispoštuje odvoženje i dovoženje iz škole, kao i dress-code. Ostalo ćemo lako.

Drug je sportista, ozbiljan, sa završenim fakultetom. Siguran posao, sigurna plata, osnovna škola u rodnom gradu, mamina supa svakog dana u 30 godina, i plata ostaje za šminku. Uvek lepo obučen, šmeker na tatu, sve u svemu dobra silueta. Zimi je, naravno, instruktor skijanja u leglu kompleksa, okružen izazovima kojih u njegovom rodnom kraju nema. Upoznaje devojku, ozbiljnu menadžerku, školovanu i ne tako lepu. I kako ovo ne bi poprimilo obrise ljubavne priče, njih dvoje su se prepoznali.

Deo drugi: #OnoKaoLjubav

Njoj je trebala figura, donator sperme koji zna sva slova. Savršeno se uklapao u stan u elitnom bloku. Ništa ga nije mrzelo i uvek je bio tu. Lepo je izgledao i na korporativnim zabavama, a nosio je u sebi i prećutnu garanciju da je ona ispunila sve sociološke norme da je normalna osoba. Udala se pre 40. ostala trudna i važi za porodičnu osobu. Kad prođu bolovanja ide novi nivo u korporaciji. Svi srećni.

On je sa druge strane oduvek želeo metropolu, dobar auto i gomilu novca za koji ne mora puno da gine. Pored toga da je lep, bitno mu je da je i besposlen, jer uživa u sitnim zadovoljstvima. Dobio je njen službeni automobil, pošto je ona trudna, karticu za gorivo, karticu za nabavku i uselio se u elitno naselje. Ona je kupila stan sa garažom, neposredno pre braka. On je dokupio još jednu garažu, da ostane detetu. Poslao joj je pare da ona kupi, pošto je radio sezonu, tada, na planini.

Njoj ne smeta njegov sezonski posao. Ona voli što veruju jedno drugom. Upoznaju se i dalje, druže se sa njegovim prijateljima i njenim roditeljima. Dobijaju dete i sve se menja. Ona je u depresiji, on nije kod kuće. Pije kafe i priprema se za sezonu. On gostuje u Beogradu vikendom, jer u provinciji ima sigurnu platu i zimi tezgari na planini. I to je tako, oduvek bilo i nije bilo problema. Par puta se u tih par godina ona osetila samom, ali je preživela. Ali sada ne želi da bude sama.

Razgovor o problemu koji je nastao, a zapravo postoji oduvek, pretvorio se u gadan razvod. Sva imovina je već na nju, stečena pre braka. Garažu je u braku dokupila ona. On je trošio novce sa njenih kartica i onda joj je umesto za garažu, taj novac vratio. Provincija štetno utiče na dete. On je viknuo jednom na nju u tržnom centru. Prijavila ga je za verbalno nasilje. Dobio je zabranu prilaska 30 dana. Uz sve ovo sudiji nije teško da donese presudu da otac viđa sina samo jednom mesečno u danu u kom to majka odredi i to ispred zgrade. Ovo sam malo parafrazirao, ali je situacija jako slična toj.

Ona nastavlja dalje. Radi, stvara, putuje. On potpisuje saglasnosti da dete putuje samo sa majkom. One ga jako bole. Srećan je što će dete videti sveta, ali je nesrećan što ga on neće videti. Tuguje. Utehu nalazi u sledećoj sezoni, praznim ljudima, pričama koje ničemu ne vode i praznim čašama, iako ne pije. Nikada nije bio niti boem niti kafanski čovek.

Deo treći: #DrugaŠansa

Jednog dana sreće nju. Lepšu, obrazovaniju, stabilniju ali ne toliko uspešnu. Plata je 2-3 puta manja. Automobil je malo stariji i njen je. Nema kartice za gorivo, ali ima stan u Beogradu. Nije elitno naselje, ali je bolja destinacija. Reč, dve i stvar kreće u pravcu nove šanse. Ono što se događa je gejm-čejndžer. Ona ima dete iz prvog braka. Prošla je lagani razvod. Muž našao mlađu i pitao je “koliko košta moja sloboda nazad”. Metropola za sve ima cenu, tako i za slobodu. Videli smo po Ceci na kraju krajeva. Eto nje, sa detetom, koje je otrovano protiv biološkog oca koji je otišao sa mlađom “kurvom” ali dovoljno instruirano da se tati uvek nasmeje jer tata tutne stotku, dve uz potvrdan odgovor na pitanje koga mala više voli.

Šminker je video novu šansu. Uz sramotno malu alimentaciju za prvi brak, i štek koji je dopunjavao bez trošenja, osetio je zov metropole, ponovo. Ništa se ne ceni u provinciji nego kad se preseliš u glavni grad. To je jedini uspeh. Posegao je za onim što najbolje zna. Napravio je još jedno dete. Nova žena, poreklom iz ekološke države, nije imala razumevanja kao ona prva. Bila je decidna. Otkaz i raskid sa planinom su bili preduslov. Može da radi, ali u metropoli. Mora da bude na oku. Ipak ona ima obaveza, i neće se deca sama čuvati. Dobro ste pročitali – deca. Šminker nije znao da kada ženiš ženu sa detetom, sva ljubav mora da ode na dete, prvenstveno.

Većini žena drugi brak nije izbor partnera za stvaranje kvalitetnog potomstva i zajednice, već izbor boljeg oca za “grešku iz prethodnog spoja”. Ovo nisam izmislio, citirao sam kliničkog psihologa.

Šminker je bez izlaza. Dete se rodilo, nema više pregovora. Prodaje dušu đavolu. Učlanjuje se u stranku. Napušta posao, tj. rredaje ga nekom novom iz stranke u provinciji. Nosi kovertu kome treba i dobija odmah “Ugovor za stalno” u prestonici. Firma je dobra i stabilna. Nalazi se nedaleko od mesta gde živi, i posla naravno nema puno. Šminker razmišlja iz dana u dan. Zarobljen je osam sati dnevno. Nema šetnji i kafa, a što je najgore nema ni planine. Kompleksi ne miruju. Fali mu luksuz.

Počinje zima. Na planini nema snega. Lakše mu je, loša je sezona. Njegov stil života nosi i troškove. Nije mu lako, a plata ih ne pokriva. Informaciju da počinje Advent u Zagrebu, i da je sramota ne otići tamo saznaje usput, za ručkom. Gleda hotele, razmatra troškove. Nelogično mu je, ali on nema pravo glasa. Prolazi Advent, i supruga je srećna. Vratili su se nazad, ona je uživala. On je bio šmeker i sve je pokrio. Redovno kupuje za kuću, i poručuje Wolt i Glovo. Čuva i decu dok ona ima obaveze.

Približava se Nova godina. Njoj nedostaje Hrvatska. Kompromis je Portorož. Nije baš mesto gde “beogradska elita” dočekuje Novu godinu, ali lepo zvuči: “Ma nismo znali gde ćemo, a i beba je mala, pa smo skoknuli do Portoroža!”

Opravdanje društvu je uvek bitnije od lične sreće.

Ko god da je video Portorož, shvatio je da ako nisi kockar, to nije mesto za tebe. Izgleda kao Monte Karlo sa Ali Ekspresa, a tako se i ponaša. Šminker je već u problemu. Štek je sve manji, a Portorož nije jeftin. Spas nalazi u last-minute ponudi u Opatiji. Luksuzan hotel, ne baš poznat, ali ima bazen. To je bitno, zbog slike na instagramu, a blizu je i Trst. On pati za Italijom. Ceo život živi u ubeđenju da je Italija njegova zemlja. Prolazi i taj put. Njegov instagram je bogatiji za par slika, fazon: “Živi se!” ili još bolje: “Kako li je tek Bogu kada je meni ovako?” Ona nema instagram. Ona ima grupe svojih koleginica i kolega koji su rođeni u krugu dvojke. Ona tu deli utiske. Ne voli da se javno eksponira.

Šminker je zadovoljan. Ima lepšu ženu i dvoje, odnosno troje dece. Gradi odnos sa njenim detetom u pravom smeru. Kao nagradu, ponekad dobije njen auto da vozi, umesto svog. Kada je baš dobar daju mu džipa koji inače stoji, a pripada njenom bratu. Baš tada, on bira da popije piće sa nama. Džip ga pomalo i nervira. Seća ga na prvu ženu, a taj period je ostavio iza sebe i ne želi da ga se seća. Da li je?

Prolaze praznici. Šteka više nema. Plata je jako mala i nedovoljna. Nasleđeno dete treba da putuje u Habzburšku monarhiju. Ima takmičenje u sportu kojim se bavi. Šminker dobija obaveštenje – poziv. Nema opciju da kaže da nema više novca jer neće biti dovoljno muškarac. Nova gospođa to shvata sama i objašnjava mu da će ipak ona ipak ići sama sa detetom, jer to nije mesto za muškarce. Ipak mu ostavlja zajedničko dete. Da mu ne padne napamet da ode nekud sam. Šminker prihvata odluku, ali je nama saopštava u zavijenoj formi – zapravo, on ne želi da ide tamo. Dosadan je taj grad. Bio je.

Deo četvrti: #NepristojnaPonuda

Pao je sneg. Sezona je dobila smisao. Šminkeru se javljaju redovne mušterije. Jedna od najbogatijih srpskih porodica. Idu na planinu za Dan državnosti, kao i svake godine, pa bi želeli da ga iznajme za tih 7 dana. On ih tužan obaveštava da nije više instruktor, ali da će doći. Ponuda postaje još nepristojnija – oni će mu platiti i put i smeštaj i ski pas. Kada se to stavi na papir sa novcem koji će zaraditi, dolazimo do dve njegove plate. Logično je da prihvati, ali se susreće sa dva problema. Mlad je u firmi, problematično je da li će dobiti odmor, što se prevazilazi lagano. Svakako su neradni dani, pa je moguće iskombinovati se. Drugi problem je esencijalan – kako saopštiti gospođi? Ona živi u iluziji da je štek mnogo veći nego što je videla. Preračunavanje ona nije doživela kao pražnjenje, nego kao mudrost. Hrabro i odvažno šminker postavlja pitanje o odlasku i dobija odgovor, da se njoj dopada to što je vredan i što hoće da zaradi, ali da povede računa kako se ponaša, jer od toga zavisi da li će imati gde da se vrati.

Ponovo je šminker u dilemi. Zov planine je jak, ali nije ni metropola za potcenjivanje. Razmišlja i odlučuje da prihvati nepristojnu ponudu. Za 7 dana će nahraniti svoju dušu, i biće dobar, pa će se vratiti kući i sve će biti u redu. A da li će?

Deo peti: #OtpusnaLista

Paralelno sa ovim, šminker potražuje svoju nekretninu iz prvog braka po tužbi koju je podneo. Advokati koštaju i to ga opterećuje. On je potegao dva procesa – jedan za viđanje deteta koji opravdava drugi, glavniji, imovinski. Prva gospođa ga zove na dogovor. Može dete vikendom, ali ne sme kod njegovih. Ne sme u provinciju pošto ga ona sprema za stanovnika sveta, a seljaci iz provincije će ga pokvariti. On to prihvata i dobija još jednu nepristojnu ponudu – 30% vrednosti nekretnine u kešu. Šminker razmišlja, a to mu nije jača strana. Priča danima sa našim zajedničkim drugom, sa kojim je blizak, ali ne dobija odgovor koji želi. Dobija realno stanje stvari kao odgovor koji njegova duša ne prihvata. Zato smo se i videli. Ja sam mu rekao baš ono što će i uraditi, samo mu je bilo potrebno da to čuje od nekoga, zato što šminker nema odgovornost. Možda je i ima ali je ne želi, lakše je uvek drugog kriviti.

Šminker je za manje od godinu dana stigao od “metropola je zakon” do “ovde je, bre sve, mnogo skupo”. Pomislili bi da je postao inteligentniji, ali nije. Srbin primećuje skupoću samo kada ostane bez para. I ne odriče se ničega. Ne shvata da “očajna vremena povlače očajne mere”. Ušao je u kliše 1c “Prevoz smrdi i nema ga!”, “Jednostavnije je autom!” i ne prihvata da je moguć život bez automobila. Boli ga gubljenje “statusnog simbola” koji odavno to i nije. Pravda se drugom klasikom “To sam ja zaradio i odvajao sam od usta!” i boli ga iskren odgovor: “Jesi druže, ali nisi sačuvao!”

Nova žena ga savetuje da ništa ne potražuje i ne uzima od stare. Govori mu da će sve to ostati detetu. Šminker je ponosan jer shvata da njoj nije sve u novcu. Ono što šminker ne razume je da nova žena ne želi da on ima više novca. On je deo njenog projekta, najjeftinijeg kućnog pomoćnika koji postoji. On nema dovoljno svesti da se meša u njenu akademsku karijeru, a sasekla mu je krila, tako da nema opciju da ode negde.

Ja se u razgovoru ne slažem sa njenom idejom, iako ona nije tu. Govorim mu da mora da istera nekretninu do kraja i da je ona njegova. Savetujem ga da je odmah prepiše na dete, ali da postoji trag da mu je on to dao, a ne ona, jer se prokletstva sa korporativcima ne završavaju nikada i sve što nije pismeno, kao da ne postoji. On se manje-više slaže sa mnom, ali će ipak pristati na polovinu vrednosti, jer mu je ipak keš potrebniji. Svakako će to ostati detetu. Razgovor se privodi kraju. Bez nekih zaključaka, i sa nagoveštajem nastavka.

Šminker je popio kafu i otišao od mene sa velikim osmehom. Dobio je onu čašicu tekile koja ti omogući da uživaš u još jednoj pesmi, ali ćeš sutra zbog nje povratiti dušu. No, nema veze. Ko sam ja ili bilo ko da ljude skreće sa puta? Kada kažeš istinu, ljute se. Kada kažeš laž, smeju se.

Deo šesti: #ŠtaJePisacHteoDaKaže

Nije Šminker sam po sebi problem našeg društva. On je proizvod. Jedno biće u milion koje luta bez pravca i cilja. Ono što možemo da zaključimo iz njegovog primera je pretužno: Izgubili smo dušu. Svako od nas kao pojedinac, i nacija kao skup svih nas. Ne cenimo ništa što imamo. Lepo je napisao Duško Radović, svojevremeno: “Koliko miliona dolara vredi vaše oko?” Odgovorite na to i imaćete rešenje za sve. Odgovora, sa druge strane, nema.

Težimo nečemu što će drugi ceniti, a što nas možda i ne čini sretnim. Bitna nam je ambalaža dok nas za proizvod boli kurac. Kasaba koja tripuje metropolu nam je dala dupe i mi smo u nju zaljubljeni. Mislimo da je kontrolišemo, a zapravo ona svojim vrckanjem kontroliše nas. Otišli smo od svojih porodica i domova, tražeći nešto bolje, ali bez ideje da se vratimo. Ako se i dočepamo malo putera, ne delimo ga sa onima koji su nam pomogli da se od njih otisnemo, u potrazi za istim. Njih zaboravljamo, polako ali sigurno. Imamo i objašnjenje za to – tamo je vreme stalo. Što je, zapravo, istina – i jeste, ali to nas ne abolira od odgovornosti.

U kom momentu nismo dovoljno gledali u svoje roditelje i u ideju “zajedničkog cilja” nego smo postali parovi u kom svako ima svoj novčanik, i u kom druga strana ne sme da zna našu platu? Pljujemo gastarbajtere, a oni će na kraju dana ispasti još i pošteni. Odu, šljakaju, kurče se, sačuvaju nešto love i vrate se da umru na svom ognjištu.

Šta smo to postali? Kako smo zaboravili na porodicu koja je bila naš najveći ponos? Zašto smo jeftine a preskupe kafe sa poznanicima trampili za šetnju i razgovor sa prijateljima?

Kako je to limunada u tegli u kafiću gde sediš na panju iskrenija od čaše domaćeg soka u kući osobe sa kojima si porastao?

Kako se brakovi započinju tako lako, bez ljubavi i iz interesa, a još brže završavaju? Kako se leže pored osobe koja ti je interesantna, ali je tuđa? Kako je felacio zamenio intervju za posao, a gengbeng postao put ka unapređenju? Kako mogu hijaluron, botoks i trepavice biti deo higijene, a kvarni zubi društveno prihvatljivi jer se ne vide od sisa? Kako je to jebanje sa drugom osobom u redu, ako ti partner za to ne zna ili ne oseća to?

Na kraju balade, zašto je bitno ko šta radi, čime se bavi, šta mu piše na vizit-karti a ne ono što govori i način na koji govori?

Zašto težimo pogrešnim vrednostima i zašto mislimo da smo pametniji nego što jesmo, ostaće samo tužno pitanje zapisano pred sam kraj ovog teksta.

U ovom polu-gosip lamentu nad Srbijom i svima nama, velikom narodu koji je uspeo sebe da ukalja i unazadi do tačke iz koje nema nazad, zaključio bih samo: Bežite u tri pičke lepe materine iz ove nesreće od grada. Setite se Matrixa i bifteka.

Bavite se suštinom, a ne formom i nađite sreću sa osobama kojima niste bankomat ili donator sperme. Svaka osoba koja traži jedno od to dvoje je već dovoljno poremećena i odsutna iz života, a verujte mi, sa stranputice je nećete vratiti – nikada i nikako.

Odjavljujem se, kao i uvek, pametnim rečima, zapisanim u vremenima dok su po ovoj svetoj zemlji hodali ljudi dostojni nje:

“Imade vas mnogo – ta ko bi vas mogô izbrojati, svijeh znati?!
Imade vas mnogo bogatih gospara, sa srebrom i zlatom, milionim’ para.

Dvori vam se velji u visinu dižu, ali nikad, znajte, do neba ne stižu,
U nebu je vječnost, u njima je nije, vrijeme će da ih sve s prašinom skrije.”

Laku noć, ili dobro jutro – u zavisnosti od toga, kako ste sve ovo shvatili.

P.S.
Pišem ove redove u sebičnom motivu da će ga urednica, kao i obično bez kraćenja, objaviti pa da mogu da ga pošaljem svojoj mami i da je upitam, da li će mi i dalje prebacivati što se nisam oženio i što živim sam? A ako mi ne bude odgovorila, kao što neće, upitaću je samo, kome je bolje, Šminkeru ili meni?

The post “Sada si pao najniže, Nikola”: Dokazivanje društvu je uvek bitnije od lične sreće appeared first on Moodiranje.

U osnovi kada govorimo o konceptu porodice, obično su u pitanju dva roditelja u braku sa decom. Međutim, ovo je postala manje uobičajena situacija u poslednjih nekoliko decenija. Veliki broj novih porodičnih sistema doveo je do novih paradigmi i toga da je porodica postala znatno raznolikija, jedan zamršeni set mnogostrukih porodičnih tipova. Mnoge od ovih novih porodičnih struktura nose nove mogućnosti i izazove koji su prisutni, stvarni i o kojima priču ne treba izbegavati zbog tradicionalnih uverenja, a to se negde i dešava. Ova tema je značajno zapostavljena, a pogađa mnoge ljude širom sveta danas. Nekako deluje da je Zapad malo bolje regulisao odnose na ovom polju, dok je kod nas situacija na više načina teška, nerealno uređena, zaostala i izazovna kako na emotivnom, tako i pravnom polju.

Kada se odlučite na ponovni brak to uključuje neretko decu iz prethodnih brakova ili odnosa, mešanje porodica i vaše dece, ali i širih krugova prijatelja, rodbine i slično. Svi uključeni se nalaze pred izazovom toga da novoj situaciji mogu da se prilagode, ili ne.

Ulozi su visoki kada je u pitanju opstanak brakova koji su za bračne partnere drugi, odnosno kasniji. treba vremena dok se ponovo ojačaju posledice rana nastalih nakon razvoda i iako energija i svežina koncepta spojene porodice mogu pružiti preko potrebnu nadu i optimizam, nedavna statistika pokazuje da preko 60% drugih brakova zapravo ne uspe. Iako ovo zvuči prilično zloslutno, postoje ključni koraci koje vas i vaš partner može preduzeti da bi se održalo blagostanje, ljubav i zadovoljstvo u novom odnosu koji se gradi na ruševinama teškog prethodnog života.

Parovima koji se po drugi put odlučuju na brak potrebni su jaki temelj poverenja i komunikacije da bi ispunili izazove koji proističu od okrnjenog prethodnog života i veliko razumevanje da zadovoljstvo braka biva određeno kroz očuvanje stabilnosti, ljubavi, poverenja.

Kao što je potrebna priprema za renoviranje doma, prostora, za odabir novog nameštaja, boje zidova, krečenje, karton za zaštitu podova, folije, četke za čišćenje, sredstva za poliranje i drugo, tako i pre i tokom ulaska u novi brak, a i svaki brak ako ćemo tako, izuzetno je važno biti spreman na sve one dogovore i razgovore koji “kuću grade”. To se pre svega odnosi na odgoj dece, suživot, finansije, kućne poslove, pa i sitna uvažavanja različitosti karaktera ili potreba.

4 tehničke kategorije drugih brakova

Postoje različite situacije u kojima dolazi do spajanja porodica i shodno tim različitostima ni izazovi nisu isti.

Osoba sa decom ulazi u brak sa supružnikom bez dece.

Ova vrsta mešovite porodice može naići na prepreke ako roditelj-supružnik preuzme to da će novi partner automatski preuzeti uloge i odgovornosti kao “mama” ili “tata”. U međuvremenu, partner bez dece može se osećati preplavljeno ili nesnađeno zbog novih porodičnih obaveza.

Da bi uspeli u ovakvim okolnostima, par bi trebalo da uspostavi jasna pravila u vezi sa brigom i disciplinom dece kao i to i kako ispunjavati porodične obaveze i baratati troškovima. Nastojte da pokažete ujedinjeni i jedinstveni stav deci. Dozvolite da se novi odnosi organski razvijaju. Povremeno preispitujte pravila porodice, kao i inače u skladu s time kako deca rastu i kako se veza razvija.

Razvedeni roditelj sa decom i drugi razvedenog roditelj sa decom u novom braku.

Ova kombinacija mešovite porodice može biti prilično složena, s obzirom na čist broj odnosa i sve permutacije koje se uzajamno stvaraju. Prednost ovde je to što su u pitanju iskusni supružnici, izverzirani roditelji, a deca (kada su dobro vaspitana) mogu da se organizuju zajedno i da pomognu jedni drugima i / ili pomažu kod poslova oko kuće. Opet, organizacija je ključna za harmoniju. Razmislite o uspostavljanju nedeljnog sastanka, gde svi mogu slobodno da iskažu svoja mišljenja, prilože pritužbe ili ponude kreativne ideje (ako ih ima) i uradite uvek nešto zabavno kao jedinstvena grupa.

Udovica ili udovica sa decom i novi brak.

Ove očuvane porodice mogu dovesti ili do isceljenja ili neke destruktivne dinamike, u zavisnosti od prirode novih odnosa roditelja-deteta. Odsustvo pokojnika supružnika / roditelja razumljivo može snažno uticati na porodičnu dinamiku. Komunikacija i empatija mogu produbiti sve odnose. Izbegavajte sve pokušaje da požurujete intimnost ili psihološko lečenje i procese za prevazilaženje trauma i suočenje sa bolom.

Razvedeni ili udovica roditelja odrasle dece u novom braku.

U ovakvim situacijama važan je rad na adresiranju pitanja vezanih za nasledstvo, medicinsku negu i penziju da se ublažila svaka eventualna zabrinutost među decom. Ako je novonastala porodica geografski udaljena od svih ili nekih dece, treba stvarati mogućnosti za povezivanje novih članova nove porodice, kao što su zajednički praznici, proslave ili odmori.

Realna očekivanja za novi bračni i porodični odnos

Uz ljubav i razumevanje sve je lako

Imajte realna očekivanja

Parovi se mogu brzo razočarati kada ne uspeju da predvide broj poteškoća jedinstvenih za novi zajednički život. Zaljubljenost, ponovni osećaj imanja porodice, uzbuđenje i entuzijazam dosta utiču na to da se i zaboravi na to da nove porodice nisu obnova onoga što je nekada postojalo, već potpuno nova izgradnja porodičnog života te nove društvene jedinice odnosno porodice.

Jednom kada se mešovite porodice suoče sa izazovima i imaju odgovore na glavna pitanja kao što su pitanje finansija, dinamike odnosa dece i maćehe ili očuha i kreiranje odnosa sa bivšim supružnicima, tada mogu stvoriti pravu atmosferu i osigurati to da nova porodica raste i na zdrav način cveta.

Komunikacija je ključna

Od izuzete je važnosti da parovi znaju kako da efikasno komuniciraju i ne plaše se da razgovaraju o osetljivim temama kako se pojave. Sukob je neizbežan, a bez osnova efikasnog slušanja i razumevanja, asertivne komunikacije koja se uči, par može povodom raznih bračnih pitanja ući u problem.

Vremenom, loša komunikacija može da se prelije i na samu osnovu koja je dovela do osnivanja odnosa – temelj koji drži očuvanje netaknutim može se tako poljuljati. Parovi treba da pre svega žele da ako i dođe do sukoba, istom pristupaju sa empatijom, saosećanjem i razumevanjem.

John Mordekaj Gotman je američki psiholog, profesor Emeritus psihologije na Univerzitetu u Vašingtonu. Njegov rad se fokusira na predviđanje razvoda i bračnu stabilnost kroz analize odnosa. Gotman recimo upozorava parove da ne ulaze u ono što smatra za četiri najveće ubice odnosa, poznatih kao četiri konjanika apokalipse braka, tokom neslaganja (kritika, prezir, odbrambenost i ignorisanje).

Koristeći “JA” izjave da izrazite vaša osećanja i potrebe, prihvatajući odgovornost, negujete poštovanje. Zahvaljujući pozitivnim osobinama i radnji vašeg partnera i tome da možete da napravite pauzu kada stvari postaju teške, sve su korisni načini da se negativni argumenti deeskaliraju i da se izbegnu destruktivna ponašanja.

Zdrav odnos partnera pak osnova je zdravlja i u novoj porodičnoj dinamici, i kolike god traume da deca u pitanju nose iz prethodnih brakova i odnosa, dobar primer pun ljubavi, dozvole za nesavršenošću. prijemčivosti za otvorenu komunikaciju, ali i nežnosti i razumevanje biće lekovite. Koliki god toksični upliv da postoji sa drugih strana, ono izvorno vaše što je dovelo do novog braka može da prevlada, bez teškoća upravo uz zdravu i otvorenu komunikaciju. Kao kad se sređuje kuća, kao što sam rekla već-i kad neko na zid baca fleke-snaga zdravog odnosa bez problema to prekreči. Na kraju dana, vreme pokaže sve, a prava vrednost svega toga jesu uspomene i život koji se gradi našim odlukama i brižljivim postupcima.

Više o ovoj temi čitajte jer ćemo se njome baviti iz različitih uglova.

I volite se. Komunicirajte. A za veštine asertivne komunikacije nam se možete obratiti za konsultacije ili neki od seminara uskoro.

The post Krah tradicionalne porodice – nove verzije braka i kako ga preživeti appeared first on Moodiranje.

Prvi izazovi bračnog odnosa i pitanja sa kojima se partneri suočavaju

Parovi se danas suočavaju sa odlukama koje dolaze veoma brzo nakon onih lepih izbora kao što su veridba, venčanje, sale za venčanja, medeni mesec, mesto za život. Ubrzo, kreću pitanja o brizi o deci, promenama u karijeri, gubitku posla, finansijskim teškoćama, preseljavanju, roditeljskoj brizi, rađanju dece, zajedničkom useljavanju na neodređene rokove i prisiljavanju na razne druge velike i važne razgovore od životnog značaja. Ove odluke su već teške, pa i u najboljim i idealnim okolnostima. Dodajmo tome bilo koji od otežavajućih faktora-i svaka od ovih odluka može postati tle za konflikt ili probleme u odnosu.

Koje vrste parova postoje [istraživanje]?

Istraživači sa Univerziteta Ilinois identifikovali su četiri različita tipa parova i otkrili da će jedan tip veze najverovatnije dovesti do braka i sreće.

Univerzitet je anketirao 376 parova, tražeći od njih da vode detaljnu evidenciju o tome koliko su se posvećeni (ili ne toliko posvećeni) osećali prema svom partneru tokom perioda od devet meseci. Zaključili su da postoje četiri različite kategorije parova.

Brajan Ogolski, docent za ljudski razvoj i porodične studije izneo je rezultat istraživanja po kojem su pronađene četiri vrste parova za zabavljanje uključivale:

• dramatični par,
• par koji je opterećen sukobima,
• par koji je uključen u društvo i
• par koji je fokusiran na partnera

Nije iznenađujuće da je veća verovatnoća da će dramatični parovi spontano promeniti nivo posvećenosti.

„Ovi parovi imaju mnogo uspona i padova, a njihova posvećenost divlje varira“, rekao je Ogolski. “Oni imaju tendenciju da donose odluke na osnovu negativnih događaja koji se dešavaju u vezi ili na obeshrabrujućim stvarima o kojima razmišljaju o vezi, a te stvari će verovatno uništiti njihovu posvećenost.”

Slično tome, parovi u čestim sukobima takođe variraju u nivou prisnosti u velikoj meri. Međutim, Ogolski napominje da to ne znači da idu ka raskidu. “Ovi parovi deluju u napetosti između sukoba koji ih razdvaja i strastvene privlačnosti koja ih ponovo spaja.” Mada, dodaje, „Ova vrsta ljubavi možda neće biti održiva na duži rok“.

S druge strane, činilo se da su društveno uključeni parovi mnogo bolje ocenjeni kada je u pitanju nivo posvećenosti. „Ovi parovi dele društvenu mrežu i oslanjaju se na tu mrežu da bi doneli odluke o svojoj posvećenosti“, rekao je Ogolski. „U idealnom slučaju, dugoročne veze treba da budu zasnovane na ljubavi zasnovanoj na prijateljstvu, a zajednički prijatelji čine da se ljudi u ovim parovima osećaju bliži i posvećeniji.”

I parovi koji su prošli najbolje: parovi fokusirani na partnera. „Ovi partneri su veoma povezani jedni sa drugima i zavise jedan od drugog, i koriste ono što se dešava u njihovoj vezi da unaprede svoju posvećenost na dublje nivoe“, rekao je Ogolski. “Ovi parovi imaju najveće šanse da ostanu zajedno i budu srećni tokom vremena.”

Tri najvažnije stvari koje treba da uradite za srećan i dugotrajan odnos, vezu ili brak

Dodir je jednako važan kao i dobra komunikacija ili intimni život.

1. Održavajte otvorenu liniju komunikacije. Kao što je rečeno u istraživanju, komunikacija je ključna za održavanje svake veze i odnosa.
2. Znanje (o sebi i jedni o drugima). Morate biti slobodni da pokažete i svoje snage i svoju ranjivost.
3. Privrženost. Bez želje za srećom onog drugog, kao i podrške, nema osnova za zdrav i dugotrajan odnos. 

Bračni odnosi – problemi, izazovi i faze

Bračni terapeuti DeMaria i Harrar predstavljaju sedam faza braka. Te faze braka su: strast, ostvarenje, pobuna, saradnja, ponovno okupljanje, eksplozija i završetak – zajedno sa tehnikama za postizanje „osećaja srećne, sigurnosti i zadovoljstva““ u bilo kojoj od njih.

7 najčešćih bračnih problema

1. Novac.
2. Intima.
3. Nepoželjno društvo/okruženje.
4. Podela rada u domaćinstvu.
5. Roditeljske razlike.
6. Zavisnost.
7. Komunikacija.

Tri najčešće rasprave bračnih parova su oko seksa, novca i dece.

1. Seks: Ovo je verovatno najčešći izvor sukoba između parova.
2. Novac: Pitanja vezana za novac oko kojih se parovi svađaju su brojna i mnoga.
3. Deca: Poslednja tema kojom se parovi posebno bave su deca.

U svakom procesu komunikacije i svakom odnosu, neminovno ćete se suočiti sa svojim ograničenjima — to je neizbežno. I ovo je razlog zašto je pokazivanje vaših ograničenja jedan od najtežih delova braka. Jedno je suočiti se sa svojim ograničenjima sam, a drugo je to raditi u prisustvu nekog drugog svakog dana.

Stoga, nakon 5 do 7 godina braka, ljudi se toliko naviknu jedni na druge da im se čini da je brak dosadan. Često se to izražava kroz nedostatak interesovanja za seks, osećaj da više niste zaljubljeni u ovu osobu i/ili u želji za ljubavnom aferom i razvodom.

2 glavna kamena spoticanja za svaku vezu ili brak

Nije svaki izazov isti, postoji kamen spoticanja, ali i način da se on preskoči ili zaobiđe.

Vrhunac problema koji prethodi krahu svakog odnosa jeste onaj u kojem komunikacija jednostrano biva prekinuta. Termin stonewalling je sam sebi pojašnjenje. U diskusiji ili svađi, slušalac se povlači iz interakcije, isključujući se i zatvarajući od govornika jer se oseća preopterećeno ili fiziološki preplavljeno. Metaforički rečeno, oni grade zid između sebe i partnera.

Drugi vid problematične komunikacije jeste takozvani gaslighting. Gaslighting je oblik emocionalnog zlostavljanja u vezama. To se dešava kada jedna osoba ubedi svoju metu da se pogrešno seća stvari ili da pogrešno tumači događaje. Gaslighter pokušava da manipuliše drugom osobom i predstavlja svoje misli i osećanja kao istinu. Gaslighting je taktika u kojoj osoba manipuliše drugom osobom u nadi da će steći moć nad njom. Često ova manipulacija dovodi do toga da žrtva preispituje sopstvenu stvarnost, a pritom ne dovodi u pitanje motive i postupke osobe kojanjima manipuliše.

Ima li onda brak kao institucija budućnost?

Iako je stopa razvoda visoka, ima mnogo parova koji izgledaju otporni i prebrode sve oluje koje dolaze sa brakom. Jedna stvar je zabavljati se, činiti bračni život zabavnim. Druga je biti iskren i jasan i transparentan sa partnerom. Možete da kidate brak i da istovremeno neke stereotipne domaćinske stvari ne volite, ali tek ako je to iskomunicirano sa partnerom i jasno i njemu odnosno njoj, zapravo je korektno.

Koje su neke od strategija koje uspešni brakovi koriste za održavanje zdravlja svoje veze?

Postoji veliki broj strategija koje su predložene.

Kao prvo, važno je razgovarati o svakodnevnim događajima čak i jednog sasvim prosečnog dana i pažljivo slušati šta vaš partner govori. Uvođenje humora i razigranosti u razgovor je takođe korisno i čini razgovor zabavnijim. Pored toga, slušanje pomaže da se potvrdi ono što je rečeno. Na kraju krajeva, glupi događaji su oni koji ispunjavaju prosečan dan života. Važno je da parovi svaki dan odvoje vreme za ovakav razgovor.

Razgovor ponekad podrazumeva da jedan supružnik saopštava dobre vesti drugom. bilo da se radi o unapređenju, povećanju plate ili dobijanju zaista dobrog bonusa, ovo je prilika da zajedno proslavimo i potvrdimo. Ako ništa drugo, takođe je važno da supružnik pomogne svom partneru da postigne ciljeve koje su postavili.

Brak je kooperativni poduhvat.

Podjednako je važno da parovi pomažu jedni drugima da se izbore sa stresnim i traumatskim događajima. Kome se onda bolje obratiti svom mužu ili ženi u teškim vremenima.

Dodajte svemu ovome važnost dodira. Neverovatno je kako dodir može biti umirujući i topao dodatak odnosu i koliko je jednostavan alat za umirenje. Važno je da ne zaboravite da se dodirnete. Inače, ovde nije u pitanju seksualno dodirivanje, već samo spontan način izražavanja interesovanja i davanja topline svom partneru.

Ove i druge aktivnosti važne su za izgradnju i održavanje vitalnog braka. Parovi mogu planirati zajednički odmor, dogovoriti sastanke jedno sa drugim da izađu na romantičnu večeru bez dece. Raditi neočekivane stvari kao što je kupovina cveća iako se to retko radi, pisanje romantičnih beleški vašem supružniku i davanje toplog poljupca kada dolazite i odlazite, sve to može doprineti izgradnji trajnih brakova.

Opraštanje je takođe sastojak koji je neophodan. Život ponekad može biti težak i parovi mogu reći i učiniti stvari koje su okrutne i gadne. Razgovor o ovim stvarima i opraštanje mogu mnogo doprineti da se obezbedi netaknut brak.

(izvor: mentalhealth)

Da li ste se prepoznali u nekom od navedenih odnosa?

The post Kakav ste par i ima li budućnost vaš brak? [+tajne za dobar odnos] appeared first on Moodiranje.

Arijel je drsko i nevaspitano biće koje prkosi ocu na svaki moguć način, što je milenijalski sloboda, a ranije bi bio poziv na kaiš i kaznu, al jelte fomo i ne dao Bog da se ne propusti nešto, pa kad je zvekne svet odraslih, odnosno činjenica da ugovorne obaveze (potpisane krvlju, olovkom ili zlatnim podvodnim perom) moraju da se poštuju, drami do te mere da na kraju rođeni otac nema izbora nego da se uzda u to da će joj sreću doneti drugo muško, odnosno princ, a čudnog li čuda. Možda da je više prinčeva, i žene bi lakše bivale princeze.

Malo je primera u kojima su odnosi među junacima zdravi, realni, bazirani na poštovanju a ne statusu, na iskrenoj komunikaciji, a ne na magijama, na unutrašnjoj lepoti, a ne na haljinama i odelima plemstva.

Tek u poslednje vreme su tu knjige o snažnim devojčicama, ženama, samostalnim, sposobnim, razumnim, koje ne potpadaju pod tipove bilo histeričnih ludača, bilo jadnih slabića koje život provode čeznući za spašavanjem.

Ono što je svima zajedničko i dan danas jeste feel-good momenat koji neminovno mora doći na kraju svakog filma, unoseći optimizam i nadu u duše i živote gledalaca i posmatrača. Ipak, happy end je, suprotno uvreženim porukama industrije zabave, samo početak, a nikako kraj.

Kakve veze to ima sa temom?

Happy end je deo puta koji se sasvim pogrešno postavlja kao cilj, kao ultimativni uspeh ili ono ka čemu treba težiti kako bismo dokazali da smo jedan od najvećih izbora i zadataka u životu obavili, a možda i to da smo nekome nekako nekad bili taj izbor. To zauvek.

Makar se predomislili, rastali, neko je nekada bio spreman zbog nas da sve stavi na kocku i kaže -hoću s tobom sve.

Realnost nije uopšte takva.

U društvu u kojem smo beskrajno nezreli, indoktrinirani bajkama bez realnog temelja, poruke istih su skrajnute, a borba dobra i zla postala je nešto eksterno, a ne ono sa čime svako od nas mora da se pozabavi najpre interno, iznutra, a onda oko sebe tek. Tužno je ono što mnogima ni sudski tumac ne bi pomogao da razmrse sopstvene šeme koje u njima rade, pa se tako ljudi ponašaju nesvesni sasvim mehanizama koji ih bukvalno onesposobljavaju za lepe i mirne stvari i trenutke.

A ta zrelost jeste ono što kasnije doprinosi stabilnosti i sreći. Suština je u tome da je mir zapravo ono čemu se teži, a ne neki nemir ili pak haos. On je toliko atraktivniji postao jer bez njega mnogi misle da im je život dosadan, nebitan i učmao. Ali mir je suština. Mir je to što kad ponesemo u sebi, delimo i oko sebe. On se da narušiti i nemoguće je da nikad ne uđete u situaciju u kojoj će vam neko testirati strpljenje, osećanja ili mišljenje i stavove.

A tu dolazim upravo do toga koja je važnost te osobe sa kojom ste, sa ili bez papira.

Happy end je zapravo zaista samo početak, početak gradnje nečeg suštinskog, nastavak možda bolje rečeno, jedna investicija vremena, ljubavi i požrtvovanja, jedno istinsko bavljenje drugom osobom, njenim potrebama i uzajamnim poštovanjem.

To su dani u kojima nismo dobro, a imamo oslonac, to je vreme u kojem imamo osećaj da nas svet ili neko u njemu ne razume ili nam čini nepravdu i zlo, a u kojem je ta osoba kraj nas ogledalo u kojem se vidimo u svom pravom svetlu, podrška bez rezerve, glas razuma, druga svetiljka i ugao gledanja. To je par očiju koji gleda u istom smeru i glas koji se čuje zajedno sa nama.

To je veš i prašina i spremanje stana i domaći i doručak i ručak i večera i izlasci i putovanja i pakovanja i raspakivanja i izgorela ramena i ušinuta leđa i šmrktanje i lečenje i antibiotici i pokoja suvišna čašica i nalet tuge i depresije i egzaltirana radost, ushićenje, premor, akcija, to je vreme u kojem nam se radi sve ili pak ništa, to su ljudi oko nas, poštovanje i to je činjenica da vaš partner mora da za vas bude vaš najbolji prijatelj. I vi njemu.
To je odsustvo ega, inata, laži i agresije. To je odsustvo obmana, prevara, uvreda, nepoštovanja i vređanja kojem su mnogi skloni upravo zato da bi sebe izdigli. Ali u partnerstvu u tom smislu nema tog “ja“ više, ne na taj način. Individualnost je nešto drugačija i integrisana je u zajednicu u kojoj su prioriteti drugačiji.

Čin venčanja je simbolično prelaženje preko praga, ali ne možda toliko u zajedništvo, jer na primer u mom slučaju – zajedništvo je počelo dosta pre tog čina. Taj čin je dakle prelaženje preko jednog ličnog praga, jedan rast i razvoj u pravcu u kojem niste ni znali da je moguće, u kojem se sve menja. Pogledi na svet, prioriteti i fokus. Ovo je upravo ono što mnogi pomalo neozbiljno shvataju, zaneseni, nezreli, brzopleti, a najgore – iz potrebe ili obaveze.

Imajte u vidu da su rezultat tih nedozrelih ponašanja uvek žrtve oni koji su najmanje krivi – deca.

Kako bismo stvorili jedan zdraviji svet i jedno stabilno društvo, moramo se vratiti kolektivno na početak i početi da ulažemo u vreme porodice, u strukturu porodice, u međuljudske odnose, poštovanje i ljubav suštinsku, iskrenu i čistu.

Happy end je samo obećanje za happy life, mada-znate kako kažu: happy wife, happy life.

The post Nakon što se bajka završi srećnim krajem počinje realan život appeared first on Moodiranje.

U njihovom odnosu i prijateljstvu koje je raslo, kako su i oni rasli i bivali sve uspešniji, sve se menja početkom ove godine. U tom trenutku Boris je već neko vreme slobodan, a ni Marija nije u vezi.

Zašto su baš tada prepoznali jedno drugo za ljubav, po prvi put posle toliko godina prijateljstva, a ne onda kad su se upoznali, spada u one životne misterije “šta bi bilo da je bilo” s zaključkom da je tako bilo suđeno.

Uglavnom, već na samom početku veze i od prvog momenta, njih dvoje su znali da će stati pred matičara. A kada se taj dan desio, ni mladoženja, a ni niko od prisutnih gostiju nije mogao da pretpostavi šta će Marija da uradi.

– Da li Vi, Borise T, uzimate za svoju zakonsku suprugu ovde prisutnu Mariju G. – upitala je matičarka, na šta je mladoženja izgovorio glasno i odlučno “da”.

– Da li Vi, Marija G, uzimate za zakonskog supruga ovde prisutnog Borisa T?

Tišina. Mlada se prvo okrenula ka okupljenima, zatim ka matičarki i uzela joj mikrofon.

– Pre nego što odgovorim na ovo pitanje, ja moram da kažem da ne ulazim u ovaj brak samo sa mojim Borisom, i zbog toga prvo moram da postavim jedno pitanje njegovoj deci. Pozvala bih Bojana i Tijanu da nam se pridruže na trenutak.

U roku od nekoliko sekundi, pred matičarem su se stvorila nasmejana Borisova deca.

– Ja moram ovako da uradim, jer ne može drugačije – rekla je mlada drhtavim glasom, a zatim klekla pred decu.

– Da li ti mene, Tijana, uzimaš za svoju Mama Maju?

Čulo se jedno glasno i zvonko “Da!”

– Da li ti, Boki, mene uzimaš za svoju Mama Maju?

Dečak je pričekao nekoliko trenutaka, a zatim uzviknuo “da!” još glasnije od njegove sestre, nakon čega su joj se bacili u zagrljaj. Inače “Mama Maja” je nadimak koji je Marija dobila od dece.

Par trenutaka pre gromoglasnog aplauza koji se orio levom beogradskom obalom, čuli su se zvuci šmrcanja onih koje je ova situacija duboko raznežila.

Ali ova mlada nije završila sa iznenađenjima koje je priredila deci na svoj najdivniji dan, s očiglednom namerom da i njima ostane zauvek u najlepšem sećanju.

Ako možemo da izdvojimo šta je vrhunac neke svadbe pored samog čina venčanja, to je svakako iznošenje torte i svadbeno kolo, zar ne? Ovde su se stvari odigrale malo drugačije.

Izneta je prelepa torta, mladenci su je isekli i dali prve zalogaje deci pa sebi, potom razdelili gostima, a onda je ponovo nastupio tajac.

Svetla su se prigušila, muzika utišala. Opet nešto smeraju, gosti su mogli da zaključe.

U sledećem trenutku, u salu je ušao konobar gurajući sto sa specijalnom dečijom tortom, balonima, vatrometom, a sa zvučnika se čulo “srećan rođendan, Tijana!” uz njenu omiljenu pesmu.

Dan koji su Marija i Boris odabrali za venčanje, dešava se dan pre rođendana njegove ćerkice, a s obzirom na to koliko Marija voli tu decu, nije bilo druge nego da se napravi dupla žurka.

Time je jedna devojčica “ukrala mladi šou”, u čemu je novopečena gospođa Marija T. iskreno uživala. Žurka se nastavila istim tempom u još većem veselju, te su deca, poneta atmosferom, u nekom trenutku zamolila bend da otpevaju gostima “We will you rock you”.

O čemu razmišljate dok čitate ove redove?

Pri dogovaranju crkvenog venčanja, neki sveštenici budućim mladencima govore jednu jako bitnu stvar, koje u ovoj dekadi sebičnog individualizma mnogi nisu svesni.

Stupanjem u brak, ne uzimate samo muža/ženu u punoj snazi i zdravlju, dobre strane te osobe, njene uspehe i postignuća.

Uzimate i njegove mane, činjenicu da će možda doći do teških dana i naposletku, “uzimate” i njegovu/njenu porodicu.

Da prihvatite, poštujete i volite tu novu porodicu, kao neodvojiv deo osobe koju volite. Kad čujete da neka svekrva ili tašta kaže da je “dobila još jedno dete”, to je zato što je vrlo svesna ovoga.

A voleći decu svog partnera time ga volite još više. Time se količina ljubavi u kojoj uživate umnožava, a što je najvažnije, deca (ili dete) rastu u srećnoj sredini.

Stoga, ako vas život stavi u ovakvu situaciju, nemojte se voditi predrasudama ili sebičlukom.

“Ako prihvatite nekog, onda prihvatate njegovu prošlost i poštujete sve ljude i okolnosti u životu svog izabranika. Ako volite njegove roditelje, braću, sestre, prijatelje, onda njegovu decu (ako ih ima) treba da volite najviše od svih njih i vratiće vam se višestruko”, kaže gospođa Marija za Moodiranje.

Ljubav je jedino što se računa.

The post Kad je trebalo da kaže DA, ova mlada iz Srbije je uradila nešto što nikada nijedna nije! appeared first on Moodiranje.

Naša, Srpska pravoslavna, crkva nije se preterano trudila da razbije ove predrasude (koje neretko eskaliraju fatalnim ishodom), te nije ni čudo otkud stavovi tipa “žena je napravljena od muškarčevog rebra i zato treba da mu služi”.

Stoga smo za naše čitaoce pripremili prevod teksta iz 2014. Limasolskog mitropolita Atanasija, objavljen od strane Sretensky manastira u Moskvi. Tekst prenosimo u celosti.

pravoslavie.ru

Veliki je značaj ženskog načela u stvaranju. To se ispoljava na svim nivoima ljudskog postojanja, kako ličnog, tako i društvenog. Žena deluje na sasvim poseban način: ona čisti od zla kao neki filter. Ženska priroda je Božija tvorevina.

Кad čovek proučava svet Božiji vidi kako je Bog sve premudro uredio. Isto se u još većoj meri odnosi na samog čoveka: i u biološkom, i u psihičkom, i u duhovnom smislu, i sa bilo koje tačke gledišta. Кako na muškarca, tako i na ženu.

Velika je stvar da čovek nauči da razume svoju ženu: da zna kako da je obraduje, kako da postupa da ona bude zadovoljna i srećna. Jer, žene imaju svoj, poseban jezik, i čovek treba da uči da sluša i da razume svoju ženu. Ovde se ne radi o rečima, nego o tome da čovek treba da razume više nego što reči mogu da kažu – mnoštvo neprimetnih, ali važnih sitnica.

Treba veoma dobro poznavati duševno ustrojstvo svoje supruge – ne samo konkretne žene, već ženske prirode uopšte, isto kao što i žena treba da razume osobenosti ustrojstva muške duše. Muž često ne može da shvati da je ženska duša složena kao lavirint i zbog toga mu biva teško. Nije lako pronaći pravi put u lavirintu! Čoveku nije lako da uhvati nevidljivo i neizrečeno u onome što vidi ili čuje, da shvati ono što se samo podrazumevalo.

Žene uvek deluju različito od muškaraca. Tako je uredio Sam Bog, jer je žena – majka. Ona se odlikuje tananošću, uređenje njene duše je beskrajno složeno, zato što joj je priroda poverila takav zadatak. Žensko prisustvo predstavlja drugu notu u samoj prirodi. Кad čovek stupa u brak treba vrlo dobro da razume da se ne ženi da bi imao decu. Žena nije aparat za rađanje dece koji se kasnije stavlja na policu uz divljenje deci koju je proizvela na svet. To je greška koja razara ljudske odnose supružnika.

Milena Pavlović Barili

Кad se u Novom Zavetu kaže da žena treba da se povinuje svom mužu, smisao nije taj da žena treba da postane muževljeva robinja. To znači da žena treba da se odnosi prema mužu s ljubavlju, da treba svom dušom da prihvati svog supruga. Apostol Pavle uči da žena treba da se povinuje mužu, a da muž treba da voli svoju ženu kao što je Hristos zavoleo Crkvu; onaj ko voli svoju ženu, voli sebe. Apostol Pavle ima u vidu specifičnosti oba pola.

Mužu je potrebno, u skladu s njegovom muškom prirodom i ustrojstvom, da ga žena voli, da ga ne odbacuje, da ne sumnja u njega.

Ne zato što je bezgrešan, već zato što mu je potrebno da čuje lepu reč, da čuje ono što će mu dati snagu za dalji život. I ako greši to mu treba reći s velikom dobrotom i blagošću. Isto kao što je ženi po njenoj prirodi i ustrojstvu potrebna ljubav supruga i to da s njegove strane oseća toplinu i nežnost: tako je stvorena po svojoj ženskoj prirodi. Muž treba da voli ženu i da se odnosi prema njoj s nežnošću, a žena treba svom dušom da ga prihvati i da mu se povinuje – ne iz ropskog osećanja, već iz odanosti.

Povinovanje u braku znači da čovek prevazilazi granice svog ja: usavršava se odsecajući sopstvenu volju. Uvek deluje iz ljubavi prema Hristu. U čoveku ne treba videti tiranina, gospodara i vlastelina; u svakom treba videti Boga: “Blago čoveku koji svakog čoveka poštuje kao boga, posle Boga.”

Povinujem se suprugu iz ljubavi prema njemu, kao što se povinujem Hristu, zato što Ga volim. Moje povinovanje je nit koja me povezuje sa Hristom i s večnim životom. Povinujući se suprugu, žena nalazi svoju slobodu, svoje lice, svoje ispunjenje.

Muž je glava žena kao što je Hristos Glava Crkve i Spasitelj tela Crkve. To ne znači da je muž iznad žene, ili da je žena gora od muža, već, kao što je rečeno u knjizi Postanja: i Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu (1 Mojs. 2: 22). On je to učinio upravo zato da bi žena osećala da s mužem čini jednu celinu. Bog je to učinio još i zbog toga da muž ne bi rekao sebi: “Tuđa mi je, nemam nikakve veze s njom: ona je jedno, a ja sam drugo.”

Bog je uzeo rebro od muža, i Adam je ugledavši Evu, rekao: “To je kost od kostiju mojih i telo od mog tela, zvaće se žena.” Odnosno, ona nije tuđa, već je moja, ona je isto što i ja sam! Evo odakle potiče težnja jednog prema drugom: jer dvoje je nastalo od jednog.
“Ot rebra jego vossozdavij ženu, i sprjagij jemu pomoščnika.” (“Onaj koji je od rebra njegovog stvorio ženu i upario s njim pomoćnicu.”)

Zaprega je par upregnutih. Odnosno, Bog je uzeo ženu i muža i upregao ih je zajedno u bračnu zapregu kako bi ovi ljudi zajedno nosili krst i teret svog braka. To nije kazna, već put; idući njim supružnici treba da ostvare vezu s Bogom. Hristos je Glava Crkve i Glava je trebalo da služi Svojoj Crkvi, da je spasava, a ne da je ugnjetava. I On je spasava, prinoseći Sebe na žrtvu, za nju je razapet i za nju je vaskrsao. Tako je i muž postavljen da bude glava žene da bi je štitio, da bi joj služio, da bi je čuvao žrtvujući se, i ako je potrebno, da bi umro za nju i za svoju porodicu. Apostol Pavle kaže da je muž glava žene (Ef. 5: 23). A jedan mudri starac dodaje: “Da, ali je žena srce muža.” Isto kao što telo bez glave nije telo, tako je i bez srca mrtvo, ukočeno i hladno.

Ako je muž glava žene, žena je srce muža. Zato ih Gospod i nije učinio jednakima: upravo zbog toga da bi se dopunjavali. Ne muškarac i žena, već dvoje zajedno.

Dakle, ženino povinovanje mužu znači da ona prihvata njegovu žrtvu, zaštitu i služenje, njegovu težnju da je čuva, i ako bude potrebno, da umre za nju.
A muževi treba da vole svoje žene kao što Hristos voli Svoju Crkvu. On je nije zavoleo zbog toga da bi Mu ona služila, već da bi je osvetio i očistio – da bi nas priveo Sebi proslavljene Njegovom slavom, kao one koji su bez greha, poroka i nečistote; da bismo bili sveti i neporočni pred Njim.

Zato i muževi treba da vole svoje žene kao sopstveno telo: onaj koji voli svoju ženu, voli sebe.
Nema ničeg čudnog u tome da voliš i poštuješ, a ne da gušiš svoju ženu, jer je tvoja žena – ti sam. Da li voliš svoje telo, brineš se za njega, pružaš mu odmor i neguješ ga? Isto tako, kaže apostol Pavle, treba da voliš i braniš svoju ženu, da se brineš za nju i da joj služiš, jer ona nije nešto tuđe, već tvoje sopstveno telo, ti sam.

Milena Pavlović Barili

U supružničkom životu se muž i žena duhovno srastaju, i u ovom jedinstvu nema i ne može biti nikakve podele. Ne može se duša odvojiti od tela. Isto tako i supružnici, kao duša i telo, treba da budu tako povezani da ih ništa ne deli.

Кad Crkva kaže da žena u svemu treba da sluša muža i da je muž glava žene, ovde se ne radi o tome da je žena muževljeva robinja koja nema razum i volju, već naprotiv, o saglasnosti bračnih drugova. Jer čovek u poslušanju stiče svoju najveću slobodu. Potčinivši se drugom dobrovoljno i svesno, postaćeš svesilan i zaista slobodan. Poslušanje je velika stvar! Onaj ko se sam potčini zbog ljubavi prema Bogu, shvatiće šta je život, šta je sloboda, šta je radost!

Dakle, dvoje se ujedinjuju i uče ovoj velikoj tajni: žena da podržava svog muža, a muž – ženu. Muž treba da shvati da će kod kuće, u ženinoj blizini, naći mir. To mu je neophodno po prirodi. A žena treba da nauči da bude radost i uteha svog muža.

Žena treba da oseća da je glava, odnosno muž, tankoćutan i pažljiv prema njoj, da se brine za nju, da je poštuje i ceni. Кao što se mozak brine za telo, tako muž treba da se stara da njegova žena ne bude sama.

Sve to se ne uklapa u obične ljudske predstave, jer ima drugu dimenziju: Hrista i Crkve. Кad se u temelju bračnih odnosa nalaze Hristos i Crkva, ovi odnosi se produbljuju i osvećuju, u njima se otkriva onostrana perspektiva, koja seže u večnost. Njihov cilj je da dovedu muža i ženu do Hrista, do sjedinjenja s Njim.

The post Mitropolit Atanasije: Žena nije aparat za rađanje dece! Ženu treba voleti ko Boga! appeared first on Moodiranje.

Evo šta treba da znaš o muško – ženskim odnosima

Jedno predavanje, potpuno nesvakidašnje, smatram obaveznim štivom za bilo koga ko traži svoju sreću u današnjim vremenima. Ko želi da shvati da lažove, egomanijake i psihopate ne treba opravdavati, da sreću ne treba tražiti po sistemima “videćemo”, “daj polako” i “hajde da se dokaže suprotno”, već po sistemima vrednosti, interesovanja i ideja, želja i na kraju – podeljene vizije života, pa sad šta god ona to možda bila.

Važno je da je vizija ista za to dvoje ljudi koji biraju jedno drugo. Ljudi kojima je bitno da dele ljubav prema putovanju, ili hrani, prema poslu ili prema nekim tradicijama, prema ekologiji, prema tome da su svesni da ni najbolji mitsubishi servis ne može da sredi odnos koji nije na dobrim temeljima, koji se ne bazira na istinitoj činjenici, a to je da je neko muž, a neko žena, da je prava hemija stanje opuštenosti i istinitosti, stabilnost bez konstantnih uslovljavanja, procena i ucena.

Brak je mir, a nikakve veze nema sa zabavljanjem koje kao zavisnost postaje navika. A u toj navici sve može, a ne mora, i malo po malo ništa nije vredno, početak je ushićenje, iza kojeg brzo dolazi do zasićenja ili rušenja iluzija, kao i onog suštinskog straha od vezivanja. Zašto? Jer je intimnost drugačija, ona je ogoljenje, a danas su svi sve više previše maski navukli i pred samima sobom, a kamo li pred drugima. I tu je vrzino kolo.

Intimnost kao krajnje ishodište

Ovo predavanje je snimio Rabin Manis Fridman.

On govori ovako:

Uvek smo znali da postoje problemi (u mnogim brakovima) – tehnički problemi, finansijski problemi, emocionalni problemi – i izgleda da im je potrebno drugačije rešenje. Ali ono što danas vidimo je da će u dobrim brakovima – funkcionalni, sretni brakovi – muž ili žena priznati da se u trenucima osećaju potpuno sami na svetu. U stvari, samoća je postala ozbiljna opasnost po zdravlje, jer kada ste potpuno sami, ceo vaš imuni sistem se ruši, a onda dobijate sve vrste zdravstvenih problema.

Dakle, činjenica da se čak i u dobrom braku ljudi još uvek osećaju usamljenima – što stvarno ne bi trebalo da se desi kada ste u braku – govori mi da nešto nedostaje, nešto vitalno, čak i u dobrom, funkcionalnom i sretnom. Brak, a to bi mogao biti element intimnosti. Pa gde je to sve otšlo, šta to u stvari znači, i kako da ga vratimo?

Ako se ne trudite da se venčate, možda ćete imati dobre odnose jedan za drugim, ali ćete uvek biti sami zato što se zaista ne vezujete za osobu sa kojom ste. Sada, može biti da ste za sve praktične svrhe u braku, upravo ste vi odlučili da preskočite sve ceremonije, a ako se ikada razdvojite, moraćete da se razvedete, jer ćete se osećati kao amputirani. I ako je to slučaj, možda ste se i udali. Bez trajnosti braka, imate cimera, imate najboljeg prijatelja, ali to vas ipak ostavlja samima.

Prava intimnost znači predavanje nečemu većem od sebe. Intimnost se ne odnosi na uzimanje ili dobijanje nečega od druge osobe. Mi ne koristimo ljude, čak i ako je to obostrano prihvatljivo. Uzajamno korišćenje je uvredljivo. Dakle, ako nekoga koristim za seksualno zadovoljstvo ili za druženje, to nije lepo. Za to ne treba brak.

Da bi se zaista predali, rastvorili jedni u druge, morate biti veoma sigurni u vezi. Ako nismo u braku, u osnovi govorimo: “Nemojmo se previše uplitati, jer možda neće uspeti. Dakle, neka bude malo opušteno, malo bezlično.”

Pa, ako je malo bezlično, ne mogu se potpuno predati. Mogu da uživam u vašem društvu. Mogu dobiti neke koristi od tebe. Ali ja se neću predati tebi, a onda ćemo se odvojiti, tako da ja zadržavam neki deo sebe, jer nisam dovoljno siguran u ovoj vezi da bih sve dao. Moramo biti u stanju da se prepustimo i to ne samo za seksualni trenutak, već i za dugogodišnji odnos.

Brak treba da obezbedi tu sigurnost – da kada dođeš kući kod supružnika, treba da se osećaš kao da si tamo gde pripadaš i sa osobom kojoj pripadaš. Taj savršeni trenutak, to je ono što čini brak, i to stvara sigurnost.

Da biste ojačali brak, prestanite tražiti ljubav i prestanite tražiti dobar seks. Fokusirajte se na osobu sa kojom ste. Nema boljeg od toga da budeš sa osobom s kojom si oženjen. To nije predstava ili olimpijski događaj.

Ono što vam je potrebno od vaše supruge je njena ljubav, a ne generička ljubav. Ne nedostaje vam ljubav, vi samo želite više bliskosti sa suprugom. Dakle, ovde je prava definicija: Intimnost znači povezivanje sa drugim ljudskim bićem uklanjanjem svih stvari koje stoje između vas. A ljubav može biti ta stvar. Intimnost je da se povežemo jedni s drugima iznad svih stvari, uključujući tu stvar koja se zove ljubav, uključujući tu stvar koja se zove dobar seks.

Iznenađujuće, dve stvari koje uništavaju brak su ljubav i seks. Završili ste u braku sa seksom i ljubavlju, a osoba sa kojom ste vi je izgubljena u tom procesu. Dakle, ako biste pitali svoju baku šta će se desiti u spavaćoj sobi, vaša bi baka verovatno rekla: “ništa“, i to bi bio savršen odgovor. Spavaća soba je “Zona bez stvari”. Šta se dešava u spavaćoj sobi? Ne postoji šta, samo ko. Predstavljanje onoga što će samo ometati intimnost.

Zato, ako želite da upropastite nečiji brak, samo sedite i kažite ženi ili mužu: “Dakle, da li je stvarno volite? Da li te ona stvarno voli? “Samo postavi malu sumnju, predstavi ovu malu stvar, i uništila si ovu vezu.” Posadite malo sumnje u umu osobe. “Imate li stvarno dobar seks sa vašom ženom ili ne baš dobro?” I to je to. Predstavili ste nešto što će doći između njih.

Intimnost znači imati jedno drugo iznad svih stvari. Praktično govoreći, nema televizije u spavaćoj sobi. Ne želite da neko drugi priča, nešto što vas zabavlja kako bi vas odvratilo od drugih, čak i ako je to romantična muzika. Ne bi trebalo da postoji računar; ne bi trebalo da bude stola. U spavaćoj sobi ima samo vas. I nema ničeg boljeg od toga da imamo jedni druge. Nema zabrinutosti, frustracije, i ne završavate pitati jedni druge: “Kako je bilo?” Zato što ne postoji “to”. Samo smo mi, i mi smo uvek veliki.

Zvuči jednostavno, ali apsolutno nije.

Pogledajte celo predavanje:

The post Zašto smo slepi pored očiju i pristajemo na kompromise appeared first on Moodiranje.

Ono što te najviše fascinira je kad vidiš parove koji su došli sa svojim potomcima u tu istu igraonicu. Jedna varijanta je ona kojoj je to retka prilika za izlazak i koja se prepucala sa oblačenjem, kao da je krenula na svadbu, i on koji pokušava da flertuje sa svakom mogućom ženskom osobom, koja na naravno nije njegova žena.

Potajno se mrze, vidi im se u očima. Druga varijanta je oboma se pogled gubi u daljini, na dete ne obraća pažnju niko, a boga mi ni jedno na drugo. Kad bi se našli u stripu iznad glave bi im se pojavio oblačić sa rečenicom: “Kako sam se ja u ovo zaglavio/la, kad sam imao/la tako lep život pre nego što sam upoznao ovog kretena pored mene!”

Neosporno je da te majke i očevi vole svoju decu, ali izgleda da oni međusobno imaju o čemu da popričaju.

Pitanje koje bi se pojavilo u mom balončiću u istom onom stripu je kada i kako, od ribe koja mu se dopala i koju je jurio, postane žena koju mrzi i koju jedva čeka da prevari? Možda je pravo pitanje i to koliko smo postali sebični pa nećemo sebi da priznamo da svi vidimo ružičastog slona u prostoriji? Koji su to motivi koji drže nekoga u takvom kljakavom braku? Dete, lova, seks… šta?

Cenim da će i to dete bolje da odraste ako ne bude gledao majku i oca kako se ujedaju svaki dan. Razvod jeste trauma, ali zašto ga učiti od malih nogu da ne treba da kaže istinu. Sa druge strane, šta kažu jedno drugome taj muž i ta žena kad ostanu sami, a dete je u vrtiću ili je kod rodbine na čuvanju? Kako glupo izgleda ta tišina?

Ne kažem da sam ja najvelikodušnija osoba na svetu. Možda sam i ja pomalo sebičan jer ne puštam nikoga da uđe u moj mali svet i remeti ga kremicama, karminima, parfemima, sitnim nežnostima i zvocanjem kad se zaboravi neki bitan datum. Bar sam otvoren da probam i da kažem posle: ok, ova veza je vredna mnogih kompromisa i odricanja. Sapleteš se i padneš pa ideš dalje. Malo se ugruvaš, ali nastaviš dalje.

Kod mnogih dečaka se posle nekog broja pokušaja javi momenat u glavi ja hoću da se ženim i da imam potomstvo. To je super. Onda jako brzo krene da se izlazi, nađe se kandidatkinja odgovarajućih predispozicija, najčešće to je ona koja ne kaže ne, i hop cup devet meseci kasnije kmeee, a ceo život prebacivanja, svađanja, nervoze… ne razlikuju se ni devojčice puno. Imao sam situaciju da je posle mesec dana veze htela da se venčava, a kad ja nisam odreagovao kako treba, prstenom i matičarem, osula je paljbu po meni kako ja samo mislim na seks i kako kod mene devojke ne napreduju.

Ono što sam siguran je da ću učiniti sve da svoju suprugu gledam onim istim očima kao i kad smo se zabavljali. Izazićemo u lude provode i vraćati se kući zorom, dok ona drži cipele u rukama. Putovaćemo svaki put kad se ukaže prilika, makar do Avale. Ohrabrivaću je da se oblači lepo i atraktivno. Stavićemo decu u privatni vrtić, pošto oni imaju čuvanja dece tokom celog dana. Učićemo svoju decu da je život učenje, avantura, izazov, a ne muka i odricanje.

Gledam ponovo sve te lažno srećne parove i opet se pitam: kad su to odustali od ljubavi? Zašto su se predali i postali to što jesu? Zašto se nisu rastali na vreme, jer očigledno nisu jedno za drugo?

Mnogo je lakše preboleti neku ljubav, napiti se kvalitetno nekoliko puta i terati dalje, nego upropastiti nekoliko života… ko je tu posle sebičan?

The post Kako da brak opstane – nastavite da se zabavljate! appeared first on Moodiranje.