Zašto baš žena?

Ono što najviše para nerve jeste implicitna obaveza da upravo žena bude ta koja će se „žrtvovati“. Naravno, patrijarhalno društvo će to lepo upakovati u mašnu sa natpisom: „Majčinska ljubav je najvažnija“, „Niko ne može da zameni mamu“, ili ona legendarna: „Karijera može da čeka, deca su mala samo jednom.“

Naravno, deca jesu mala samo jednom – ali, čekaj malo. Zar nije i žena jedna? Zar njene ambicije, snovi i talenti ne zaslužuju da žive u punom kapacitetu? Zašto bi se uspešna karijera nužno kosila sa brigom o porodici? Da li tata ne zna da skuva ručak, preuzme bolesno dete iz vrtića ili zakuca ekser za ram slika? Ili smo još uvek zaglavljeni u vremenu kada je jedini alat u njegovim rukama bio daljinski?

Mega uspešne žene koje ruše stereotipe

Svet je pun žena koje su pokazale da je moguće imati i porodicu i uspešnu karijeru – i to na najvišem nivou. Pogledajte Jacindu Ardern, bivšu premijerku Novog Zelanda, koja je tokom mandata rodila dete i javnosti pokazala kako izgledaju liderstvo i roditeljstvo u praksi. Ili Serenu Williams, jednu od najboljih teniserki svih vremena, koja je nakon rođenja ćerke Olimpije nastavila da dominira na terenu, dok balansira između sporta, preduzetništva i majčinstva.

Tu je i Indra Nooyi, bivša direktorka PepsiCo-a, koja je postavila temelje za moderni korporativni svet, dok je istovremeno gajila dve ćerke. Da, nije bilo lako. Da, sve one su imale izazove, ali su uspele. Njihovi primeri nas podsećaju da svet nije binaran, crno-beli sistem gde moraš birati između porodice i karijere.

Je li ovo represivno?

Kada pričamo o žrtvovanju karijere zbog porodice, retko čujemo pitanje: „A šta muž?“ Niko ne pita zašto on nije ostavio posao da bi bio posvećen porodici. Kada se žena povuče s posla, to je ljubav. Kada se muškarac povuče, to je često viđeno kao neuspeh. Eto gde je problem. Represija se često ne vidi jer je normalizovana.

Da li to može biti pozitivno?

U određenim društvima, gde je život sporiji, gde je zajednica oslonac, a ekonomski pritisci manji, možda takva odluka i može biti pozitivna. Ako je žena sama odlučila da se povuče, bez pritiska porodice, muža ili društva, to je njen izbor i treba ga poštovati. Ali budimo realni – koliko često je to zaista njen izbor?

Izbor, a ne obaveza

Ključna reč je izbor. Nije poenta da svi jure vrhunsku karijeru ili da svi postanu super roditelji. Poenta je da žena ne treba da oseća krivicu ni ako ostane kod kuće, ni ako odluči da izgradi karijeru. Ako supružnici dele obaveze, ako muškarac može jednako da se posveti deci, ne bi trebalo da bude dileme – sve može, kada postoji ravnoteža i podrška.

Na kraju, pre nego što nekome sledeći put izgovorite onu frazu „odrekla se karijere zbog porodice“, zapitajte se: Da li je morala? Da li je želela? I da li ste spremni da to isto kažete za muškarca?

The post “Odrekla se karijere zbog porodice”: Da li to tako treba i mora? appeared first on Moodiranje.

Pomislimo zajedno sada šta se sve smatra onim što je “žensko”, “ženstveno”, “biti žena”, “biti PRAVA žena” i slično.

Komentari kakve ne očekujemo pojave se kada se najmanje nadamo, kada ih ne očekujemo, a neretko i od onih od kojih nikada ne bismo očekivali.

Evo jednog pitanja:

Šta po vama čini osnovnu razliku između muškaraca i žena?

Mnoge žene koje sebe smatraju feministkinjama i borcima za ženska prava napraviće ovde jednu naizgled nevinu, ali fundamentalnu grešku i ženskom moći istaći pre svega mogućnost rađanja.

Istorijski, da, uloga žena jeste suštinski vezana za reprodukciju, dom, kuću.

Ali, reći da je GLAVNA razlika muškaraca i žena u kapacitetu datom prirodom, anuliranje je svih žena koje nisu, neće ili ne mogu da rađaju, svojim izborom ili ne. Negiranje je svih prava koja su postignuta i ostvarena u borbi za ravnopravnost, u borbi za to da se rodne uloge prilagode vremenima, kapacitetima koje žene imaju mimo biologije, ali i, a sasvim ironično, upravo žena samih i njihove suštine.

Da li je idealna domaćica idealna žena?

Sad kad sam napravila pitu, samo da je smažem, pa se vraćam poslu!

U međuvremenu, počeo je da se potencira i novi kult radne žene, žene koja je okrenuta isključivo karijeri i poslu, ambicijama i sebi. Ona živi u restoranima, ne zna šta je kuvanje, ali odlično zna koji je puder najbolji za konturing. Ne oduševljava se modlama za mafine, nema pojma šta je strec folija, a kamoli se posekla na kutiju kojom se seku, i ne pada joj na pamet da se bavi prazničnim dekorom doma.

Uz ovu ženu, tu su i žene iz bajke, one čije instagrame krase slike kao iz magazina, sa egzotičnih putovanja, uvek same, uvek punih, napunjenih usta, nekome lepe lutke, nekome dostižne, nekome nedostižne. Niko ne zna čime se bave, svuda su i svugde stignu, uzor mladim devojkama, idilična slika trulog iznutra.

I onda neki balans u vidu savršenstva koje opet pak opterećuje – savršene majke uvek doterane, divne frizure, sređenih noktiju, fit, bez celulita, sa stanom ili kućom udešenom do tančina, one i kuvaju, one spremaju, one dekorišu. U kući uvek imaju sveže ceđene sokove, sa doručkom kao iz magazina, nasmejanom decom koja nikada ne plaču, mužem koji je retko prisutan, a kad jeste, on je smrtno zaljubljen, uglađen, opušten i doteran. Stižu sve i mogu sve.

Gde je istina lične sreće?

Bilo šta od ovoga ako vam je napravilo neprijatan osećaj u stomaku – dobro je.

Pre svega, jer bilo koji stereotip NIJE PRODUKTIVAN. Ne možemo ništa postići sudeći drugima, živeći tako da se uvek preispitujemo i pitamo da li će i šta neko drugi reći. Moć kojom se dolazi do sreće jeste biti usmeren na sebe, na svoj potencijal, svoje izbore, i svoje odluke. Možda su nam društvene mreže donele poplave nekih lažnih ili insceniranih života. Najverovatnije. Ali to šta se nalazi iza toga, koliko je istine u tome ili nije, NIJE TVOJA STVAR. Ne gubite vreme na to kako i zašto neko drugi radi nešto. I ovo se ne odnosi samo na to koliko sudimo drugim ženama, u čemu smo, nažalost, zapravo, mi druge žene daleko gore od muškaraca, neretko.

Suština lične sreće jeste u tome da u svakom trenutku budemo u kontaktu sami sa sobom.

Dakle…

Šta je uopšte lična sreća i ko je srećniji, domaćica ili preduzetnica, majka ili starleta? 

NEMA PRAVILA! Ovo pitanje samo po sebi pogrešno je postavljeno. Sreću ili imamo ili nemamo, ona se ne može meriti po intenzitetu i odlikama.

Još jedna bitna stvar jeste to da se sam koncept sreće i menja tokom života, pored toga što jednostavno nije isti za svakoga. Niko od nas ne nosi sasvim identična iskustva, doživljaje, formativne godine svakoga od nas, koliko god imale sličnosti, nisu iste. Naše ličnosti prošle su transformacije i promene u najrazličitijim smerovima, i bore se svakodnevno sa najrazličitijim izazovima koje nameću sredina i unutrašnji život koji nosimo.

Prema psihologiji, sreća je više od pukog iskustva pozitivnog raspoloženja. Da bi opisali sreću, psiholozi se obično pozivaju na subjektivno blagostanje (Kesebir & Diener, 2008). Drugim rečima, sreća je “procena ljudi o njihovom životu i obuhvata kognitivne sudove zadovoljstva i afektivne procene raspoloženja i osećanja” (Kesebir & Diener, 2008, str. 118).

Psihološko ispitivanje sreće je važno jer sreća nije povezana samo sa poboljšanjem fizičkog zdravlja, pa čak i dugovečnosti, već je i prioritet za ljude – širom sveta sreća je ocenjena kao važnija od ostalih poželjnih ishoda, uključujući život smisleno život ili zaraditi puno novca (Psychology Today, 2019).

Ako želimo da postignemo ličnu sreću, moramo prestati da osuđujemo, da sudimo, da ispravljamo krive Drine i uzaludno se pitamo zašto i kako neko drugi živi, već da tragamo za ličnim istinama i suštinom.

Da se vratimo na temu.

Pusti druge da prave svoje izbore

Photo by Magnet.me on Unsplash

Kao društvo moramo da prestanemo da namećemo svoja merila stvari i ponašanja drugima, kao što ona, ne baš prazna floskula “Živi i pusti druge da žive”, lepo kaže. Ne možemo nametati svoj lični snishodljivi stav prema onima čiji su izbori drugačiji od naših ili koji možda imaju prepreke na putu samoaktualizacije.

Ja sam živela godinama kao neko ko je bio posvećen poslu, imao velike prepreke u pronalaženju idealnog partnera, strah od vezivanja, kao i recimo banalne strahove tipa strah od spremanja testa.

Bila sam prototip ambiciozne i preduzimljive žene koja je radila od jutra do prekosutra.

Danas, sa velikim zadovoljstvom delim svoje vreme između ambicije i rada koji me ispunjava, ali i posvećenosti porodici, kao i kuvanju i onom istom testu. Sa zadovoljstvom smatram sebe, kao i brojne žene koje znam, pratim na mrežama ili putem raznih kanala, fantastičnim domaćicama i ženama kojima se divim. Njihovo umeće me inspiriše i motiviše. Kao nekada dok sam bila sama i imala veliku prazninu u domenu emotivnog života, ljudi oko mene koji su imali ono što ja želim, davali su mi snagu da istrajem i sačuvam nadu, a nikako suprotno, neku zavist ili ljubomoru. Prosto, ideja o tome da je sve dostupno i moguće, da je sve na svetu u našem dometu, da možemo stići do toga što želimo, za mene je bila utešna i davala mi mir i spokoj.

Živi svoj život

Tako da, da zaključimo.

Nemojte suditi drugima, nemojte vi da brinete o tome da li je neko domaćica, da li je neko posvećen više ili manje porodici ili poslu, da li je neko stavio tonu silikona ili ne deli vrednosti koje smatrate validnim.

Nemojte napadati druge žene.

Nemojte dovoditi u pitanje to da li je neka žena zaista to što tvrdi.

Na kraju dana, budite u svom životu ono što svaka žena treba da bude: žena, majka, kraljica u svom svetu, u svom sopstvenom životu i u svojoj priči koju pišemo svakom odlukom i svakoga dana.

Za sebe i one zaista bitne oko nas. Tu je moć. Svet se menja takvim koracima koje pravimo sami, sebi, od sebe i za sebe.

“Budi promena koju želiš da vidiš u svetu.”

Ali zaista.

The post Budi dobra žena, majka, kraljica, domaćica, ali nikako drugoj ženi VUČICA appeared first on Moodiranje.

Njihov glas je bio protiv toga da se na žene gleda kao na objekte: vrednovanje po fizičkom izgledu, podređivanje i igranje po pravilima koja nameću muškarci. Jako je simptomatičan uvid da i žene iz Južne Afrike, koja je tada bila pod aparthejdom (represivna vladavina “belih” nad tamošnjim stanovništvom) i žene iz Evrope, koja se uzima za kolevku civilizacije i demokratije, bore sa diskriminacijom.

Elem, 50 godina nakon ovog izbora, slobodno mogu da zaključim da nismo puno evolutivno odmakli. Zapravo, još smo više zatupljeni i zatucani! Tehnologija napreduje neumitnom brzinom, imamo svo znanje i informacije ovog sveta gotovo na klik, a šta mi radimo? Umesto da radimo na širenju svog duha, svađamo se po internetu. Stvaramo neki neoaparthejd, društvene rascepe, polarizaciju, osuđivanje svega što se može osuditi. “Provokativno oblačenje poziva na silovanje”, “Dužnost žene je da rađa”, “Obaveza žene je da brine o kući”.

Diskriminacija po poslednjoj modi

Pet decenija nakon pomenutog izbora za mis, desila se ozbiljna zamena teza. Danas se žene lepo oblače, mogu da rade poslove od pilota do predsednika države, i čini se da je svaki poziv na ravnopravnost neosnovan i akt “ludih feministkinja”.

Ali!

Koliko puta ste prisustvovali u ismevanju nečijeg fizičkog izgleda (najčešće kilograma), životnih izbora (udaja, rađanje), diskriminaciji pri zapošljavanju?

Lično sam čuo neke veoma ugledne muškarce kako tvrde da žena ima “ulogu”, da je predodređena da rađa i brine o kući, a sve van toga su “budalarije modernih vremena”.

Takoreći, biti žena je uslužna delatnost

Koliko ovo smatram pogrešnim, ne mogu vam opisati! Pre svega, žena je ljudsko biće! Bez žena ovaj svet ne bi postojao. Njihov uticaj je nemerljiv. I još nešto da vam kažem, žene treba da imaju izbor! Jer tek u punoj, pravoj slobodi odlučivanja, one bivaju najbolje moguće verzije sebe, a samim time je bolje svima nama.

Zato kažem da svaki pametan muškarac treba da bude feminista

Ohrabrite svoje majke, supruge, sestre, ćerke, drugarice, da budu samostalne, sposobne, jake. Podržite ih u njihovim izborima, dajte im vetar u leđa za njihove snove! Šta bi vam bilo draže, da vaša ćerka postane žrtva sudbine, da kvalitet njenog života zavisi od milosti i dobre volje čoveka za kog se udala, ili, da izraste u sjajnu i kvalitetnu osobu, koja ima i karijeru i porodicu, ali zato što je tako odabrala, a ne što joj ne neko nametnuo?! Ili još gore, zato što društvo tako očekuje?

Možda vam ove moje reči zvuče čudno ako se uzme u obzir da sam oženjen, s troje dece, i da sam, što bi se reklo, tradicionalan tip muškarca. E pa vidite, biti tradicionalan i osvešćen, ne isključuje jedno drugo!

Moja Dragana je predivna supruga, brižna i nežna majka, a isto tako, moj partner u poslu. Moja kći Olga je jedna bistra tinejdžerka s kojom uživam da razgovaram i koju ću podržati u svim njenim izborima. Moju firmu vode žene. Svima njima sam beskrajno zahvalan.

A na čemu bih imao da im budem zahvalan kada bi ih gledao iz pozicije nadmoći, diskriminušuće, kao stvorenja koja ne valjaju “ako ne ispunjavaju svoju svrhu”?

“Živiš u svetu koji si odabrao i za koji si se izborio”, jedna je od najmoćnijih rečenica iz pomenutog filma. Vršiti nad nekim represiju i diskriminaciju samo zato što nije prema tvojim standardima, stavlja te u poziciju da i sam budeš žrtva toga, a pametan čovek to ne radi, složićemo se.

p.s. reč feminizam sam iskoristio u njenom izvornom kontekstu (ravnopravnost i poštovanje prema ženama), od svih naknadnih zloupotreba i pogrešno tumečenih definicija se ograđujem.

Nebojša Grnčarski, vlasnik modne agencije Select

The post Nebojša Grnčarski: Zašto svaki pametan muškarac treba da bude feminista appeared first on Moodiranje.

Iako nekada i istorija smatra da su odluke donosili moćni muškarci, iza njih su stajale još moćnije žene, kao majke, supruge, kćerke ili ljubavnice. Takav njihov uticaj uglavnom uočavamo kao potomci ali retko i kao savremenici. Najbolji primer uticaja žene na državne poslove imamo u domaćoj istoriji, na primeru braka između Kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Lunjevica Mašin. Ona ne samo da je uticala na državne odluke svog supruga, koristeći svoju seksualnost i inteligenciju zarad statusne moći, već je uticala i na potpunu promenu kursa istorije srpskog naroda. Aleksandar VI, poznatiji kao Papa Bordžija, upamćen je kao veliki razvratnik. Njegova kćerka Lukrecija Bordžija bila je njegova marioneta i moneta za kupovinu uticaja i položaja, jer ju je iz tog razloga tri puta udavao.

Žene su, osvrćući se nazad kroz istoriju oduvek bile sredstvo “trgovine” zarad vlasti, ali su i one same i potpuno svesno skoristile svoju seksualnost baveći se obaveštajnim i kontra obaveštajnim radom. Mata Hari je bilo umetničko ime holandske egzotične igračice i kurtizane koja je za vreme Prvog Svetskog rata putovala između Engleske, Francuske, Holandije i Španije. Bila je kurtizana mnogih visokih funkcionera. Francuska obaveštajna služba je špijuna N-21 koji se pominjao u nemačkim tajnim porukama identifikovao kao Matu Hari, uhapsili su je i streljali. Madam Pompadur bila je dobro poznata kurtizana i čuvena ljubavnica Luja XV. Imala je ogroman uticaj na kralja, toliko da se mešala u veliki broj tema, od vojnih pitanja do spoljnih poslova. Smatrali su je odgovornom i zbog Sedmogodišnjeg rata.

Žene i njihov nemerljiv uticaj

Svi ovi primeri potvrđuju indirektan uticaj žena na važna državna i ratna pitanja ali i na razvoj istorije. Indirektan jer su svojom inteligencijom upotpunjenu svojom ženstvennšću i seksualnoću vršile uticaj na svoje na svoje muškarce, koji su u dobrom delu slučajeva bili samo figura i marioneta u rukama žene. Ipak, koliko god žene bili jake, stabilne i savršene u ulogama koje im život daje, na tu savršenost sujeta baca senke. Sujeta vezana za moć, lepotu, sposobnost zavođenja… Možda nam u dobrom delu sve to sjajno dočarava davno napisana misao našeg nobelovca, Iva Andrića: “Teško je gledati život očima bivše lepotice”. Iskorištavanje ženske lepote i seksualnosti u savremenom društvu dobilo je drugačiju dimenziju. Pa tako sada lepa ženska lica i tela reklamiraju i prodaju razne proizvode, od kupaćih kostima, kozmetičkih preparata, i alkoholnih pića, pa do prodavanja političkih ideja.

Dvadeset i prvi vek je bar sa pravnog aspekta vek muško-ženske ravnopravnosti. Ipak, delovi populacije su skloni preterivanju. Jedni teže ukidanju ženske seksualnosti i ženstvenosti (radikalne feministkinje) a drugi su zaostali u shvatanjima iz predhodnih vekova pa ženu posmatraju samo kao seksualni objekat i kao jedinu njenu ulogu smatraju reprodukciju (žena sedi kući, kuva ručak, čuva decu). Da li je žena nužno zlo, đavo bez kojeg nemožemo ili biće koje nepravedno kroz istoriju nije stajalo rame uz rame sa muškarcima, ostaje da razmislimo, i otkrijemo šta je opravdanje superiornosti nas muškaraca u odnosu na žene?!

The post Uticaj koji su pravile žene, kroz istoriju i danas appeared first on Moodiranje.

Prva epizoda se zove “June”, po glavnoj junakinji koju smo u poslednjoj sceni 01 sezone ostavili u mraku “marice” koja je odvozi u novu budućnost. Prva sezona je bila perfektno urađena i imala je ogromnu gledanost.

Kreatori nas uveravaju da nas neće razočarati. Bilo je mnogo pitanja i sva su polazila od toga da autorka uticajnog romana “The Handmaid’s Tale” Margaret Atvud nije napisala nastavak.

Roman je objavljen 1985. u svom bleštavilu progresa, kraja Hladnog rata, građanskih sloboda. Kritika je priču odmah prihvatila i nagrađivala. Čitaoci su se sa njom nosili. Privlačila ih je.

Kategorija u koju je stavljena je naučna fantastika i to je bilo odlično tle za njen razvoj među čitaocima i trajanje. Sledbenici žanra su joj dodeli potkategoriju distopija i ovde je obezbeđen njena aktuelnost.

Kod nas je roman preveden i objavljen tek 2006. Uglavnom se stavlja u feminističko štivo. Sa ovim se ne slažu mnogi pa, ni ja.

Priča jača feministička uporišta, ali ona je govor o slobodi i ljubavi i tome koliko je društvo u kome živimo tvorevina nas samih.

Priča o nametnutim društvenim kategorijama, oduzimanju sloboda i odlučivanju sićušne manjine podseća na fašizam ali nas tera i da se okrenemo oko sebe. Prva sezona je izašla u sjaju Trampove ponovovelike Amerike i odmah je vezana za sadašnjost.

Jer ako žene stavljamo u kategorije: supruga, roditeljka, kuvarica, upraviteljica, ljubavnica, to ne znači slobodu za muškarce, jer su oni onda gospodari, muževi, čuvari, vozači, ljubavnici. Pitanje koje nam Sluškinja postavlja jeste da li je nama to ok? Da li mi to želimo za nas i naše ćerke i naše sinove? U seriji glavni lik Džun Ozborn nosi fenomenalna Elizabet Mos.

Takođe se postavlja pitanje, gotovo samo od sebe, da li je današnja, moderna žena, samo naizgled nadrasla uloge koje je morala da nosi tokom prethodnih vekova.

Vredi odvojiti vreme za ovo.

The post Ovo nije više pitanje feminizma: Da li je u redu da žena postoji kroz uloge koje joj nameće društvo? appeared first on Moodiranje.