Zašto to tvrdim? Film, snimljen po istinitom događaju, prati izbor za Mis Sveta 1970. godine u Londonu. Prikazuje borbu aktivistkinja koje su upale na izbor i napravile skandal svetskih razmera.

Njihov glas je bio protiv toga da se na žene gleda kao na objekte: vrednovanje po fizičkom izgledu, podređivanje i igranje po pravilima koja nameću muškarci. Jako je simptomatičan uvid da i žene iz Južne Afrike, koja je tada bila pod aparthejdom (represivna vladavina “belih” nad tamošnjim stanovništvom) i žene iz Evrope, koja se uzima za kolevku civilizacije i demokratije, bore sa diskriminacijom.

Elem, 50 godina nakon ovog izbora, slobodno mogu da zaključim da nismo puno evolutivno odmakli. Zapravo, još smo više zatupljeni i zatucani! Tehnologija napreduje neumitnom brzinom, imamo svo znanje i informacije ovog sveta gotovo na klik, a šta mi radimo? Umesto da radimo na širenju svog duha, svađamo se po internetu. Stvaramo neki neoaparthejd, društvene rascepe, polarizaciju, osuđivanje svega što se može osuditi. “Provokativno oblačenje poziva na silovanje”, “Dužnost žene je da rađa”, “Obaveza žene je da brine o kući”.

Diskriminacija po poslednjoj modi

Pet decenija nakon pomenutog izbora za mis, desila se ozbiljna zamena teza. Danas se žene lepo oblače, mogu da rade poslove od pilota do predsednika države, i čini se da je svaki poziv na ravnopravnost neosnovan i akt “ludih feministkinja”.

Ali!

Koliko puta ste prisustvovali u ismevanju nečijeg fizičkog izgleda (najčešće kilograma), životnih izbora (udaja, rađanje), diskriminaciji pri zapošljavanju?

Lično sam čuo neke veoma ugledne muškarce kako tvrde da žena ima “ulogu”, da je predodređena da rađa i brine o kući, a sve van toga su “budalarije modernih vremena”.

Takoreći, biti žena je uslužna delatnost

Koliko ovo smatram pogrešnim, ne mogu vam opisati! Pre svega, žena je ljudsko biće! Bez žena ovaj svet ne bi postojao. Njihov uticaj je nemerljiv. I još nešto da vam kažem, žene treba da imaju izbor! Jer tek u punoj, pravoj slobodi odlučivanja, one bivaju najbolje moguće verzije sebe, a samim time je bolje svima nama.

Zato kažem da svaki pametan muškarac treba da bude feminista

Ohrabrite svoje majke, supruge, sestre, ćerke, drugarice, da budu samostalne, sposobne, jake. Podržite ih u njihovim izborima, dajte im vetar u leđa za njihove snove! Šta bi vam bilo draže, da vaša ćerka postane žrtva sudbine, da kvalitet njenog života zavisi od milosti i dobre volje čoveka za kog se udala, ili, da izraste u sjajnu i kvalitetnu osobu, koja ima i karijeru i porodicu, ali zato što je tako odabrala, a ne što joj ne neko nametnuo?! Ili još gore, zato što društvo tako očekuje?

Možda vam ove moje reči zvuče čudno ako se uzme u obzir da sam oženjen, s troje dece, i da sam, što bi se reklo, tradicionalan tip muškarca. E pa vidite, biti tradicionalan i osvešćen, ne isključuje jedno drugo!

Moja Dragana je predivna supruga, brižna i nežna majka, a isto tako, moj partner u poslu. Moja kći Olga je jedna bistra tinejdžerka s kojom uživam da razgovaram i koju ću podržati u svim njenim izborima. Moju firmu vode žene. Svima njima sam beskrajno zahvalan.

A na čemu bih imao da im budem zahvalan kada bi ih gledao iz pozicije nadmoći, diskriminušuće, kao stvorenja koja ne valjaju “ako ne ispunjavaju svoju svrhu”?

“Živiš u svetu koji si odabrao i za koji si se izborio”, jedna je od najmoćnijih rečenica iz pomenutog filma. Vršiti nad nekim represiju i diskriminaciju samo zato što nije prema tvojim standardima, stavlja te u poziciju da i sam budeš žrtva toga, a pametan čovek to ne radi, složićemo se.

p.s. reč feminizam sam iskoristio u njenom izvornom kontekstu (ravnopravnost i poštovanje prema ženama), od svih naknadnih zloupotreba i pogrešno tumečenih definicija se ograđujem.

Nebojša Grnčarski, vlasnik modne agencije Select