Šta su danas tradicionalne vrednosti?

Desničari se u njih zaklinju, levičari ih razapinju. Baš zato, da se ne bismo oslanjali na sudove profesionalnih ideologa i kroz kontekst sadašnjeg trenutka sagledavali nešto mnogo starije, veće i jače od nas, upitali smo naše ugledne i kulturne ličnosti šta za njih predstavlja pojam tradicionalnih vrednosti.

Dr Marko Selaković, predsednik Poslovnog saveta Srbije u Dubaiju

Tradicionalne vrednosti su sve one vrednosti koje su istinski utkane u generacijski i kulturni obrazac jednog naroda.

Tu pre svega spadaju vera, krsna slava, gostoprimstvo, spremnost na odbranu svoje teritorije.
Isto tako, tradicionalne vrednosti su i kolektivizam i posvećenost porodici, ali i odlazak u kafane, tradicionalna srpska muzika i folklor.

Brine me što vidim da se upravo ove vrednosti – kafana, porodica i muzika – ubrzano devastiraju i prepuštaju mesto nakaradnim i izvitoperenim interpretacijama istih. Lično, trudim se da živim tako da tradicionalne vrednosti upražnjavam i prenosim na svoju decu.

Tradicionalne vrednosti mogu se uklopiti u savremeni obrazac: njihovo negovanje čini nas boljim, a ne gorim, kao što to mnogi pogrešno predstavljaju.

Sa druge strane, neke pojave se pogrešno poistovećuju sa tradicionalnim vrednostima: poput prenaglašenih crkvenih simbola, turbo patriotskih pesama, pretvaranje kafana u klubove sa kariranim stolnjacima iz kojih zavija muzika koja zvuči kao da smo u Teheranu, slavljenje slava po restoranima, neskromnost i razmetljivost u različitim aspektima života, jurnjava za moći i profitom po svaku cenu. To nije i ne sme da postane naša kultura.

DOPAŠĆE VAM SE:
Srpske antologijske face: ko su bili Ludi Nasta, Radio Mileva, Glupi Avgust…?

Vjera Mujović, glumica

Kada se “potegne” pitanje tradicionalnih vrednosti, prvo vidim reči VJERA i MJERA, uz reč POŠTOVANJE. Zašto? Uz rizik da sam kontradiktorna za “poštovanje”, jer se često pozivam na Tolstoja i reči Ane Karenjine: “Tamo gde nema ljubavi, tamo gde je pusto, prazno mesto, izmislili su poštovanje.” Ali, to je u sasvim drugačijem kontekstu, i u drugačijem vektoru. Kada govorimo o tradicionalnim vrednostima, početak je MJERA vrednosti.

Mjera vrednovanja duha vremena, vrednovanja i poštovanja prošlosti, sadašnjosti, mjera straha od budućnosti. Mjera osećaja za duh i duhovne vrednosti u odnosu na materijalno i potrošno. A potrebita je VJERA u Boga, mir, ljubav, porodicu. Jednostavno, mirno, lako.

S poštovanjem i pokornošću ići kroz iskušenja.

Rodila sam se desetak godina pošto se moja baba po ocu upokojila. Ipak, kad naiđu neke teškoće, upitam se: “Kako je baba Marici bilo?” I bude mi lakše. To je ono tradicionalno u meni, ono što me štiti.

Iako sam urbana i potpuno u XXI veku, tradicionalne vrednosti nas štite kad pokleknemo i odlutamo.

DOPAŠĆE VAM SE:
Danas je veliki praznik – i neće vam se desiti ništa loše, jer Bog i sveci nisu sujetni osvetnici

Dule Nedeljković, književnik, kolumnista, autor podkasta

Ne psuj, ne pljuj, ne prljaj, ne bahati se. Saberi se, širi ljubav, čuvaj porodicu, svoj dom, grad, prijatelje, Srbiju.
Kreiraj sebe da te se po lepom sećaju.

Tradicionalno, ne radi ništa iracionalno. Budi jak i bistrog pogleda, govori razumljivo, ne mumlaj. Štiti slabije, nahrani gladne. Nema tu mnogo mudrosti. Mladost dopušta krivudanje, godine donose odgovornost. Svakim svojim dahom se zalažem za sve što sam rekao.

PROČITAJTE OBAVEZNO:
9 malograđanskih momenata s kojim se treba pozdraviti tokom 2024. (+BONUS)

Jelena Ćirić, pesnikinja

Ako tradiciju doživimo kao fenomen, ugrađen u osnovni kod našeg života, neizostavnu kariku u lancu našeg društvenog i kulturološkog bića, onda nije teško shvatiti koliko je važno čuvanje i prenošenje tradicije na našu decu.
Bez obzira na to što sa porodicom danas živim van Srbije, nastojimo da očuvamo i svojoj deci približimo našu srpsku tradiciju, njena divna obeležja, simbole i njihova značenja.

Tu, naravno, spada i naša kultura, oslonjena upravo na tradiciju, jezik, kao osnova svake kulture, i vera. Pravoslavna vera. Gradimo im osećaj prema nacionalnoj pripadnosti i tome odakle dolaze, prema srpskim svecima i slavama, prema našim intelektualcima, naučnicima, sportistima i njihovim uspesima.

Verovatno je vidan znak uspeha kad uđem u sobu svoje mlađe ćerke i vidim srpsku zastavu, razvijenu preko celog zida.

Možda imamo za nijansu teži zadatak, s obzirom na mnoštvo kvazi-vrednosti koje današnjica nudi, kao i na mesto življenja iza granica naše zemlje, okruženi nekom drugom kulturom i običajima, ali utoliko je to veći izazov, inkorporisan u deo naše životne misije. Svakako je taj zadatak olakšan i oplemenjen lepotom i toplinom naših običaja, koji i nas, odrasle, vraćaju u detinjstvo, u tople domove naših baka i deka, u bezbrigu onih dana, podsećajući nas koliko je važno da i mi svojoj deci stvorimo takve trenutke, koji će jednog dana postati uspomene. I zalog za budućnost.

Želim svima srećan Božić. Provedite ga u slozi i radosti, i neka cela godina bude takva.
Hristos se rodi.

DOPAŠĆE VAM SE:
Jedno obično parče kartona je neoboriv dokaz koliki je Srbija pobednik

Nikola Radanović, menadžer u medijima i publicista

Verujem da bez govora o prošlosti, nema blistave budućnosti. Veoma je važno da budemo svesni ko smo, šta smo, odakle potičemo.

U tome leže sva objašnjenja, svako domaće vaspitanje, lepe reči, navike, običaji, tradicionalna pesma, igra, nošnja i njeni motivi, štaviše i socijalno-psihološki napredak.

Nisam pomenuo hranu, piće i štošta što za mene predstavlja ključne tradicionalne vrednosti koje su utkane u naša bića. Ići u korak sa vremenom podrazumeva neminovnost, prihvatanje aktuelnih trendova sa svih strana sveta i koliko god je moguće, pragmatično preuzimanje onog što može da se približi domaćim tradicionalnim vrednostima ili delimično, nadoveže. Saglasan sam da treba sve videti, iskusiti, osetiti, kako bismo racionalno vagali između dobrih i loših vrednosti, ali isto tako saglasan da pretežno vrednosti sa kojima se susrećemo, jesu kratkog daha. Potom, opet ostajemo usmereni onome što nam je putem usmenog predanja ostavljeno u amanet od onih koji su nas stvorili ili onih koji su njih stvorili. Njima mnogo dugujemo, to je više od same prirode.

Pre samo nekoliko vekova ljudi su bili neuki, ali mudri zahvaljujući tome što su negovali vrednosti iz kojih su danas nastale čitave institucije.

Porodica, običaji, kult krsne slave, tradicionalna pesma vaše bake koju prenosi od bele pčele, prevashodno afirmacija kroz odrastanje od strane bliskog okruženja, doprinose da se očuva nacionalni identitet jednog naroda, tj. jedne zajednice. Na primer, obeležavanje krsne slave putem molitve Gospodu i svecima, podstiče da se ljudi ne otuđe, mole jedni za druge, za zdravlje, napredak, da se sačuva porod i poveća imovina, da se bolesnik izleči…

Srpski narod je održala ta duhovna tradicija i siguran sam da je nijedan uticaj ere globalizacije i tehnologije, neće iskoreniti, jer je ona duboko prisutna u našim genima. Štaviše, stičem utisak da mladi danas pokazuju interesovanje o očuvanju tih vrednosti, ali i podstiču patriotizam, donedavno zabranjivan, koji je u ovom domenu, usko povezan za svime navedenim. Možda ćemo vremenom savremenije pristupiti i nešto izmeniti kod običaja, ali ćemo se vazda držati suštine i one: „Da bi znao ko si, pamti odakle si“, a odgovor svakako leži u svim Srbima, ma gde god živeli i stvarali.

DOPAŠĆE VAM SE:
Kocka, rakija i lake ženske: Zbog ovih stvari Srbi i dalje zovu dnevne novine da se odreknu posrnulog člana porodice!

Sanja Ćulibrk, TV voditelj & PR menadžer

Ja sam neko ko je tradicionalista i moram priznati, za neke stvari pomalo i konzervativna. Kao da je to postalo sramota i nešto što nije “in”. Ne slažem se.

Za mene, tradicija je ljubav pre svega. Ljubav prema porodici, veri, domovini, pa čak i nekim običajima, u zavisnosti iz kog kraja su naši preci.

Negovanje tradicije naših predaka, opet za mene, predstavlja poštovanje svih njih. U ovo vreme posebno, vreme Božića, koje nam omogućava da zastanemo i promislimo o životu i njegovom značaju.
Smatram da bez tradicije kao narod izgubili bismo naše obeležje. I da zaključim, tradiciju čine ljubav i lepota življenja.

PROČITAJTE OBAVEZNO:
Zbog ovih džiberskih navika bi vas pre 100 godina proterali iz Beograda

Ljubomir Stefanović, voditelj

Tradicija je sastavni deo identiteta jednog naroda, nešto što bi svaka kuća trebalo da neguje i ljubomorno čuva u vremenu kada se to na ovim prostorima zatire pod najezdom modernog primitivizma i pećinskog nacionalizma. Tradicija nije nešto što treba nametati drugima, već ono čemu se kao dete naučiš od starijih i isto to preneseš svom potomstvu. Tako je bar u mojoj porodici do sada bilo. Nama je Sveti Nikola krsna slava i tu se način slavlja nije menjao, a deo tradicije je i poštovanje posta.

Trudim se koliko mogu vrednosti koje sam nasledio da očuvam, a naročito sam ponosan na naše vrednosti i običaje kad sam u inostranstvu. Poznavanje istorije je takođe deo naše tradicije, od porodične do istorije našeg naroda. Važnost ovoga shvatite tek kad dođete u susret sa strancima koji najčešće budu oduševljeni.

Ne smatram tradicijom interpretacuje istorije od “istoričara u civilu” koji to najčešće i nisu po struci, već to rade kako bi naivne zaluđivali i od toga lepo živeli.

Nacionalna svest i slobodarski duh su takođe deo tradicije, kao i vernost – od vernosti prema ženi do vernosti prema svom narodu i državi. Davno je u jednom domaćem filmu lepo rečeno “kad izdaje zemlju što ne bi i ženu”, iako u šaljivom tonu, zapravo je velika istina.

Deo tradicije je i domaćinsko ponašanje, ne samo prema svom domu, već i prema okolini. To je kućno vaspitanje koje su nažalost mnogi zaboravili ili ih nije imao ko naučiti, ali ako se pažljivo obrati pažnja, isti ljudi koji ne poštuju tradiciju nemaju ni odnos prema okolini. Ono što nikako ne smatram deo tradicije je “ura patriotizam” i “srbovanje na budžetu”, tojest, profesionalni patriotizam. To su reči bez dela, a sa ciljem da manipulacijom ljudima pojedinci se lakše okače na budžet. Nažalost, kod nas je to česta pojava pa se još češće pripadnici manjina u to kolo hvataju. Ono što mi je danas posebno drago je da dolaze mlađe generacije koje poštuju tradiciju na savremen način, od veličanja heroja preko murala i majica sa likovima istih, do sve punijih crkva i manastira na liturgijama. Kako radili, tako nam Bog pomogao.

POČITAJTE OBAVEZNO:
Šta tačno nije u redu sa srpskim desničarima, nacionalistima i patriotama

Tamara Kusovac, akademski slikar i dizajner

Tradicionalne vrednosti su pre svega nasleđe, koje se prenosi s generacije na generaciju. Tu spadaju zanati, običaji, moralna pravila, naučno znanje… Održava se usmenim prenošenjem i načinom života.

Danas su mnoge skupine koje se izdaju za ugrožene postale krajnje nepopularne za srpske vrednosti i srpske porodice, da ne kažem opasne po društvo. Ne treba odbaciti svoju tradiciju niti svoj identitet, samo treba osavremeniti, da bi bila podloga za modernu državu.

POČITAJTE OBAVEZNO:
Šta radiš na Božić, takva će ti biti cela godina

Momčilo Antonijević, narodni travar i kolumnista

Tradicionalne vrednosti su ono što bi vaša čukumbaba prepoznala kao vrednost. Ne zaboravite da je vaša čukumbaba mogla biti Čučuk Stana! Zalažem se za tradicionalne vrednosti, ali nisam tradicionalista. Otvoren sam i za vrlo sveže i moderne stavove, baš kao Miloš Obrenović koji je među prvima zabranio ropstvo.

The post Šta su TRADICIONALNE VREDNOSTI? Pitali smo naše ugledne i kulturne ličnosti appeared first on Moodiranje.

Vreme u kom je sramota reći da si patriota i desničar nastalo je upravo zbog “patriota” i “desničara”. Ako kažeš da mnogo voliš svoju zemlju i svoj narod, da nikada ne bi otišao iz nje, najednom si u istom košu sa profesionalnim nacionalistima koji potpiruju netrpeljivost ka neistomišljenicima i drugim narodima, mešaju se u pitanje homoseksualizma, braka, naposletku i abortusa, i generalno rečeno, čine štetu ama baš pri svakom svom delovanju.

No, da ne bi došlo do zabuna i pogrešnih interpretacija, hajde da pogledamo šta zapravo znače reči na koje je šačica profesionalnih ekstremista stavila šapu.

Patriotizam, nacionalizam i šovinizam: gde je granica?

Patriotizam je skup snažnih, iskrenih osećanja ljubavi i poštovanja prema sopstvenom narodu, državi, jeziku, istoriji, kulturi, tradiciji, umetnosti. Patriota poštuje nacionalne simbole i institucije, te “u sferi svog profesionalnog, društvenog i političkog delovanja, u granicama svojih mogućnosti aktivno doprinosi ostvarivanju nacionalnih interesa, očuvanju i afirmaciji nacionalne kulture i postizanju sveukupnog nacionalnog boljitka” (izvor).

Patriotizam je ono što su nas učili u školi i u kući, a to je da se prema svojoj okolini (državi, u širem smislu) ophodiš sa poštovanjem, ljubavlju i zahvalnošću.

Kako se u to uklapaju tetovirani manijaci? Ah, pa čekajte…

Nacionalizam je nešto kompleksniji pojam koji u obliku kakvom ga znamo danas, nastaje početkom 19. veka kada cveta romantizam kao pravac, a države/nacije su uveliko konstituisane prema pripadnosti istom jeziku, tradiciji i religiji. U osnovi, to je “snažna nacionalna svest koja podrazumeva ljubav prema svojoj naciji, dobro poznavanje nacionalne istorije i kulture, isticanje nacionalnih obeležja, nacionalni ponos i strasno zalaganje za nacionalni prosperitet” (izvor).

Rekao bi svako, ništa loše u ovome, slažem se. Međutim, vino je slatko kad se pije umereno, no ako se opijaš bez mere dolazi do preteranog i neumerenog ponašanja. Isto je s nacionalizmom kada u njega nedozirano naspeš romantičarski kult naciona sačinjen od mitova i legendi oko idealizovanog nacionalnog identiteta i karaktera, iskrivljenih interpretacija istorije, glorifikovanja zločinaca.

Isprva, tvoja ideologija je jačanje nacionalnog identiteta i svesti, homogenizacija nacije i učvršćivanje nacionalne države, no evo te opijenog ovim idejama kako na sebe stavljaš novu tetovažu nekog ratnog vojvode dok te zvuci Baje Malog Knindže ohrabruju u pozadini. Da si se barem uhvatio Branka Radičevića…

Boja se i nije osušila, ti si već zglajznuo u šovinizam, stanje koje poprima oblike dijagnoze i koje ama baš nikakve veze nema s patriotizmom, a evo i zašto. Šovinizam je verovanje u nacionalnu superiornost i dominaciju sopstvenog naroda, dok su ostali mizerni. Ako ćemo šovinistički, onda stanovnik Apatina “ima pravo” da misli kako je superioran i bogom dan u odnosu na nekog iz Osijeka, a gledajući iz kosmosa, jedina razlika između njih je 30 kilometara vazdušnom linijom.

Zašto tvrdim da šovinizam i patriotizam nikako ne mogu biti u istom košu, iako naizgled liče?

Zato što je u usnovi patriotizma ljubav, poštovanje, zahvalnost, dok se šovinizam zasniva na pretpostavci da si bolji, moćniji, superiorniji u odnosu na druge i još ti se može da ih ismevaš. Patriota voli ljude kojima je okružen; šovinista traži načine da bude bolji od njih, te prvo biva bolji od Hrvata, jer je rođen u Srbiji, zatim je superioran u odnosu na Srbe koji nisu rođeni u Beogradu za razliku od njega. Mada, ni ostali Beograđani, rođeni po zabitima Mirijeva ne mogu da se porede s njim koji je iz najužeg centra grada, te ih gleda s visine dok vetar produvava prozorska drvena okna ugrađena još za života njegovog pradede, jer ko još danas može da se pohvali da je četvrta generacija Beograđana? Njegova “superiornost”, ukoliko se ne zaleči na vreme, može otići dotle da se ponosi jer mu kosa nije opala posle četrdesete, što ga čini daleko moćnijim od nekog ko je oćelavio pre vremena. Gle li sličnosti s arijevcima i njihovom superiornošću zbog bledog tena i plavih očiju! No, da ga pitaš šta je on sam stekao i gde bi živeo da nije 011 dedovine, optužio bi te u najmanju ruku da si Hrvat!

No, ostavimo šovinistu da se krčka u sopstvenom sosu, vreme je za glavni začin ove priče, a to je desničarska politika! “Desnica” je nastala kao opozit levici, i to nije pojam koji smo mi izmislili, već je nastao tokom Francuske revolucije. U biti, odnos desnice i levice je sukob starog i novog, tradicije i pravila naspram slobode, duh kolektiva naspram autentičnosti pojedinca, dve paradigme u večnom i prirodnom stanju kolizije.

Čovečanstvo je okusilo oboje. U okrilju desnice osećali smo se sputano, zarobljeni nekim strogim pravilima i rigidnim očekivanjima okoline. Odlikuje je konzervativnost, otpor promenama i sklonost kapitalizmu. Sin bogatog desničara naišao bi na veliki otpor u kući ukoliko bi želeo da oženi “sirotu”. S druge strane, ni za levicu ne možemo reći da je sjajna. Strgli smo okove zatucanosti i patrijarhata, borimo se protiv prevaziđenih vrednosti i stavova, ali ni u toj svoj slobodi koja teži anarhiji, nismo zadovoljni, te svaki čas dižemo glas protiv diskriminacije i jurimo za novcem iz fondova.

Između desnice i levice, kapitalizma i socijalizma, monarhije i demokratije, ima toliko tačaka preplitanja (a ujedno i sukoba unutar jedne struje), da nipošto ne možemo gledati crno ili belo i biti pristrasno na jednoj strani, a da ne uvažimo principe, polazišta i stavove od one druge. Podele s jakim granicama postoje samo u vestern filmovima, sapunicama i bajkama, gde je neko (ili nešto) ili belo (dobro) ili crno (loše). U životu tako ne funkcioniše.

Šta je tačno problem s predstavnicima desnice?

U praksi to izgleda ovako:

• patriota desničar: Ja sam Srbin, pravoslavac, volim svoju zemlju i ljude u njoj.
• nacionalista (umereni) desničar: Ja sam Srbin, pravoslavac, obožavam svoju zemlju i ljude u njoj jer smo carevi i da smo pametni bili bismo svetska sila!
• nacionalista (radikalni) desničar: Ja sam Srbin pravoslavac ovoga mi krsta, ja sam za to da se proteraju pederi i lezbejke i da se ljudi pošalju na sela njive da kopaju i da žene moraju da rode do 25. godine!
• šovinista desničar: Ја сам Србин православац и намерно пишем ћирилицом, иако немам појма шта је Захарије Орфелин, да нервирам вас латине, аустроугаре, арбанасе, османлије и усташе који сте задојени мржњом према нама откако знате за себе.

Tačan problem s predstavnicima desnice i patriotskog bloka, bili to političari ili dojučerašnji istetovirani kriminalci je to što zloupotrebljavaju sentimente nacionalnog ponosa i ljubavi koji postoje u svakom od nas, koristeći ih za svoje lične ciljeve. Zato sam ih na početku teksta nazvala profesionalnim patriotama.

Jake ideologije i pokreti skloni idealizovanju (kao što su romantizam i nacionalizam) bujaju u doba određene krize. U krizi u kojoj smo danas, koja je najočiglednija po pitanju obrazovanja, kulture i finansijskih prilika pojedinaca, forsirati njihov nacionalni ponos je isto kao pojiti ih lošim vinom koje brzo hvata.

Jer sjaj vojvode Sinđelića, Kralja Petra Prvog, Živojina Mišića, nije tvoj lični sjaj, ne plaća ti račune, ne donosi hranu na sto, ne čini te obrazovanijim. Jer ako već zloupotrebljavaju ta velika i sveta imena, zašto ti ne prenesu njihov borbeni duh i nauče kako da izgradiš sam kuću u dedinom selu, umesto što se ostrvljuju na EPS i Infostan, recimo?

Zašto za idole i maskote stavljaju kriminalce, pevače s ratnohuškačkim repertoarom, namesto ljudi koji su svojim radom i znanjem postigli nešto i pritom pomagali državu?

Zašto svojim neumerenim izjavama vređaju druge nacije i religije, ograničavaju slobodu izbora i slobode?

Da li je sad jasno zašto je patriotu sramota da se izjasni kao patriota?

Iz sličnog razloga ljubitelji i poštovaoci nekog sportskog kluba ne mogu za sebe da kažu da su navijači, iako je sve počelo navijanjem.

Ipak, ćutanjem i povlačenjem činimo da se ova predivna i esencijalna reč dobija sasvim suprotno značenje i asocijaciju na istetovirane profesionalne manipulatore.

Domovina se brani rekom
I ribom u vodi
I visokom tankom smrekom
Što raste u slobodi
Domovina se brani cvetom
I pčelom na svetu
Makom i suncokretom
I pticom u letu

Stoga je bitno reći glasno i tačno: patriotizam nije zaluđivanje “Velikom Srbijom” i huškanje na rat, već elementarna pristojnost – ljubav i poštovanje prema zemlji, gradu, ulici i kući u kojoj si rođen.

Patriotizam je da ne bacaš pikavce i žvake po ulici, ne pljuješ na tlo po kom su naši preci ginuli.

Patriotizam je kad zasadiš drvo, odvajaš plastično od kartonskog đubreta, jer na ovoj zemlji treba da živi neko i posle nas.

Domovina se brani knjigom
I pesmom o nebu
Sestrinom suzom, majčinom brigom
I onim brašnom u hlebu

Patriotizam je kad poznaješ svoju kulturu, istoriju i umetnost. Kad kupuješ domaće, što podrazumeva i plaćanje karata za pozorište, jer i umetnost mora od nečeg da živi da bi preživela.

Patriotizam je kad ne gledaš šta ti možeš da uzmeš, već kako možeš da doprineseš.

Domovina se brani lepotom
I čašću i znanjem
Domovina se brani životom
I lepim vaspitanjem.

– Ljubivoje Ršumović

Ne dam vam tu reč da je skrnavite, jer onda nam možete uzeti i ljubav, nebo i prijateljstvo, unakaziti kroz turbo folk hitove, išarati tetovažama i prosuti na njih vino iz tetra paka. A ta reč, patriotizam, je iznad svih nas i u svima nama.

S poštovanjem,

ponosni patriota (koji ne voli trubače i pečenje, ali zato u kafani naručuje “Marširala Kralja Petra garda”).

The post Šta tačno nije u redu sa srpskim desničarima, nacionalistima i patriotama appeared first on Moodiranje.