fbpx
Naslovna » Reflektor » Šta su TRADICIONALNE VREDNOSTI? Pitali smo naše ugledne i kulturne ličnosti

Šta su TRADICIONALNE VREDNOSTI? Pitali smo naše ugledne i kulturne ličnosti

Svedočimo vremenu u kom je mnoštvo izraza izgubilo svoje prvobitno značenje. Sloboda govora se pretvorila u kakofoniju, sloboda izbora u bezumlje, tolerancija u pasivnu agresiju, a tradicionalne vrednosti u nešto nazadno i prevaziđeno.

Dopunjeno: 06. 01. 2024.

Iako je nekima prva asocijacija na tradicionalne vrednosti propagandna retorika profesionalnih patriota, ovaj pojam vuče poreklo iz latinskog jezika i reči traditio koja znači prenošenje prava i vrednosti. Pojam je evoluirao tokom prosvetiteljstva kao opozit modernom i napretku; pa je među mnogim narodima i kulturama uvrežen kao objedinjavanje uverenja, vrednosti i običaja s generacije na generaciju, sve do današnjih dana, a za buduće generacije.

Šta su danas tradicionalne vrednosti?

Desničari se u njih zaklinju, levičari ih razapinju. Baš zato, da se ne bismo oslanjali na sudove profesionalnih ideologa i kroz kontekst sadašnjeg trenutka sagledavali nešto mnogo starije, veće i jače od nas, upitali smo naše ugledne i kulturne ličnosti šta za njih predstavlja pojam tradicionalnih vrednosti.

Tradicionalne vrednosti su sve one vrednosti koje su istinski utkane u generacijski i kulturni obrazac jednog naroda.

Tu pre svega spadaju vera, krsna slava, gostoprimstvo, spremnost na odbranu svoje teritorije.
Isto tako, tradicionalne vrednosti su i kolektivizam i posvećenost porodici, ali i odlazak u kafane, tradicionalna srpska muzika i folklor.

Brine me što vidim da se upravo ove vrednosti – kafana, porodica i muzika – ubrzano devastiraju i prepuštaju mesto nakaradnim i izvitoperenim interpretacijama istih. Lično, trudim se da živim tako da tradicionalne vrednosti upražnjavam i prenosim na svoju decu.

Tradicionalne vrednosti mogu se uklopiti u savremeni obrazac: njihovo negovanje čini nas boljim, a ne gorim, kao što to mnogi pogrešno predstavljaju.

Sa druge strane, neke pojave se pogrešno poistovećuju sa tradicionalnim vrednostima: poput prenaglašenih crkvenih simbola, turbo patriotskih pesama, pretvaranje kafana u klubove sa kariranim stolnjacima iz kojih zavija muzika koja zvuči kao da smo u Teheranu, slavljenje slava po restoranima, neskromnost i razmetljivost u različitim aspektima života, jurnjava za moći i profitom po svaku cenu. To nije i ne sme da postane naša kultura.

Vjera Mujović, glumica

Kada se “potegne” pitanje tradicionalnih vrednosti, prvo vidim reči VJERA i MJERA, uz reč POŠTOVANJE. Zašto? Uz rizik da sam kontradiktorna za “poštovanje”, jer se često pozivam na Tolstoja i reči Ane Karenjine: “Tamo gde nema ljubavi, tamo gde je pusto, prazno mesto, izmislili su poštovanje.” Ali, to je u sasvim drugačijem kontekstu, i u drugačijem vektoru. Kada govorimo o tradicionalnim vrednostima, početak je MJERA vrednosti.

Mjera vrednovanja duha vremena, vrednovanja i poštovanja prošlosti, sadašnjosti, mjera straha od budućnosti. Mjera osećaja za duh i duhovne vrednosti u odnosu na materijalno i potrošno. A potrebita je VJERA u Boga, mir, ljubav, porodicu. Jednostavno, mirno, lako.

S poštovanjem i pokornošću ići kroz iskušenja.

Rodila sam se desetak godina pošto se moja baba po ocu upokojila. Ipak, kad naiđu neke teškoće, upitam se: “Kako je baba Marici bilo?” I bude mi lakše. To je ono tradicionalno u meni, ono što me štiti.

Iako sam urbana i potpuno u XXI veku, tradicionalne vrednosti nas štite kad pokleknemo i odlutamo.

Dule Nedeljković, književnik, kolumnista, autor podkasta

Ne psuj, ne pljuj, ne prljaj, ne bahati se. Saberi se, širi ljubav, čuvaj porodicu, svoj dom, grad, prijatelje, Srbiju. Kreiraj sebe da te se po lepom sećaju.

Tradicionalno, ne radi ništa iracionalno. Budi jak i bistrog pogleda, govori razumljivo, ne mumlaj. Štiti slabije, nahrani gladne. Nema tu mnogo mudrosti. Mladost dopušta krivudanje, godine donose odgovornost. Svakim svojim dahom se zalažem za sve što sam rekao.

Jelena Ćirić, pesnikinja

Ako tradiciju doživimo kao fenomen, ugrađen u osnovni kod našeg života, neizostavnu kariku u lancu našeg društvenog i kulturološkog bića, onda nije teško shvatiti koliko je važno čuvanje i prenošenje tradicije na našu decu.
Bez obzira na to što sa porodicom danas živim van Srbije, nastojimo da očuvamo i svojoj deci približimo našu srpsku tradiciju, njena divna obeležja, simbole i njihova značenja.

Tu, naravno, spada i naša kultura, oslonjena upravo na tradiciju, jezik, kao osnova svake kulture, i vera. Pravoslavna vera. Gradimo im osećaj prema nacionalnoj pripadnosti i tome odakle dolaze, prema srpskim svecima i slavama, prema našim intelektualcima, naučnicima, sportistima i njihovim uspesima.

Verovatno je vidan znak uspeha kad uđem u sobu svoje mlađe ćerke i vidim srpsku zastavu, razvijenu preko celog zida.

Možda imamo za nijansu teži zadatak, s obzirom na mnoštvo kvazi-vrednosti koje današnjica nudi, kao i na mesto življenja iza granica naše zemlje, okruženi nekom drugom kulturom i običajima, ali utoliko je to veći izazov, inkorporisan u deo naše životne misije. Svakako je taj zadatak olakšan i oplemenjen lepotom i toplinom naših običaja, koji i nas, odrasle, vraćaju u detinjstvo, u tople domove naših baka i deka, u bezbrigu onih dana, podsećajući nas koliko je važno da i mi svojoj deci stvorimo takve trenutke, koji će jednog dana postati uspomene. I zalog za budućnost.

Želim svima srećan Božić. Provedite ga u slozi i radosti, i neka cela godina bude takva.
Hristos se rodi.

Nikola Radanović, menadžer u medijima i publicista

Verujem da bez govora o prošlosti, nema blistave budućnosti. Veoma je važno da budemo svesni ko smo, šta smo, odakle potičemo.

U tome leže sva objašnjenja, svako domaće vaspitanje, lepe reči, navike, običaji, tradicionalna pesma, igra, nošnja i njeni motivi, štaviše i socijalno-psihološki napredak.

Nisam pomenuo hranu, piće i štošta što za mene predstavlja ključne tradicionalne vrednosti koje su utkane u naša bića. Ići u korak sa vremenom podrazumeva neminovnost, prihvatanje aktuelnih trendova sa svih strana sveta i koliko god je moguće, pragmatično preuzimanje onog što može da se približi domaćim tradicionalnim vrednostima ili delimično, nadoveže. Saglasan sam da treba sve videti, iskusiti, osetiti, kako bismo racionalno vagali između dobrih i loših vrednosti, ali isto tako saglasan da pretežno vrednosti sa kojima se susrećemo, jesu kratkog daha. Potom, opet ostajemo usmereni onome što nam je putem usmenog predanja ostavljeno u amanet od onih koji su nas stvorili ili onih koji su njih stvorili. Njima mnogo dugujemo, to je više od same prirode.

Pre samo nekoliko vekova ljudi su bili neuki, ali mudri zahvaljujući tome što su negovali vrednosti iz kojih su danas nastale čitave institucije.

Porodica, običaji, kult krsne slave, tradicionalna pesma vaše bake koju prenosi od bele pčele, prevashodno afirmacija kroz odrastanje od strane bliskog okruženja, doprinose da se očuva nacionalni identitet jednog naroda, tj. jedne zajednice. Na primer, obeležavanje krsne slave putem molitve Gospodu i svecima, podstiče da se ljudi ne otuđe, mole jedni za druge, za zdravlje, napredak, da se sačuva porod i poveća imovina, da se bolesnik izleči… Srpski narod je održala ta duhovna tradicija i siguran sam da je nijedan uticaj ere globalizacije i tehnologije, neće iskoreniti, jer je ona duboko prisutna u našim genima. Štaviše, stičem utisak da mladi danas pokazuju interesovanje o očuvanju tih vrednosti, ali i podstiču patriotizam, donedavno zabranjivan, koji je u ovom domenu, usko povezan za svime navedenim. Možda ćemo vremenom savremenije pristupiti i nešto izmeniti kod običaja, ali ćemo se vazda držati suštine i one: „Da bi znao ko si, pamti odakle si“, a odgovor svakako leži u svim Srbima, ma gde god živeli i stvarali.

Sanja Ćulibrk, TV voditelj & PR menadžer

Ja sam neko ko je tradicionalista i moram priznati, za neke stvari pomalo i konzervativna. Kao da je to postalo sramota i nešto što nije “in”. Ne slažem se.

Za mene, tradicija je ljubav pre svega. Ljubav prema porodici, veri, domovini, pa čak i nekim običajima, u zavisnosti iz kog kraja su naši preci.

Negovanje tradicije naših predaka, opet za mene, predstavlja poštovanje svih njih. U ovo vreme posebno, vreme Božića, koje nam omogućava da zastanemo i promislimo o životu i njegovom značaju.
Smatram da bez tradicije kao narod izgubili bismo naše obeležje. I da zaključim, tradiciju čine ljubav i lepota življenja.

Ljubomir Stefanović, voditelj

Tradicija je sastavni deo identiteta jednog naroda, nešto što bi svaka kuća trebalo da neguje i ljubomorno čuva u vremenu kada se to na ovim prostorima zatire pod najezdom modernog primitivizma i pećinskog nacionalizma. Tradicija nije nešto što treba nametati drugima, već ono čemu se kao dete naučiš od starijih i isto to preneseš svom potomstvu. Tako je bar u mojoj porodici do sada bilo. Nama je Sveti Nikola krsna slava i tu se način slavlja nije menjao, a deo tradicije je i poštovanje posta.

Trudim se koliko mogu vrednosti koje sam nasledio da očuvam, a naročito sam ponosan na naše vrednosti i običaje kad sam u inostranstvu. Poznavanje istorije je takođe deo naše tradicije, od porodične do istorije našeg naroda. Važnost ovoga shvatite tek kad dođete u susret sa strancima koji najčešće budu oduševljeni.

Ne smatram tradicijom interpretacuje istorije od “istoričara u civilu” koji to najčešće i nisu po struci, već to rade kako bi naivne zaluđivali i od toga lepo živeli.

Nacionalna svest i slobodarski duh su takođe deo tradicije, kao i vernost – od vernosti prema ženi do vernosti prema svom narodu i državi. Davno je u jednom domaćem filmu lepo rečeno “kad izdaje zemlju što ne bi i ženu”, iako u šaljivom tonu, zapravo je velika istina.

Deo tradicije je i domaćinsko ponašanje, ne samo prema svom domu, već i prema okolini. To je kućno vaspitanje koje su nažalost mnogi zaboravili ili ih nije imao ko naučiti, ali ako se pažljivo obrati pažnja, isti ljudi koji ne poštuju tradiciju nemaju ni odnos prema okolini. Ono što nikako ne smatram deo tradicije je “ura patriotizam” i “srbovanje na budžetu”, tojest, profesionalni patriotizam. To su reči bez dela, a sa ciljem da manipulacijom ljudima pojedinci se lakše okače na budžet. Nažalost, kod nas je to česta pojava pa se još češće pripadnici manjina u to kolo hvataju. Ono što mi je danas posebno drago je da dolaze mlađe generacije koje poštuju tradiciju na savremen način, od veličanja heroja preko murala i majica sa likovima istih, do sve punijih crkva i manastira na liturgijama. Kako radili, tako nam Bog pomogao.

Tamara Kusovac, akademski slikar i dizajner

Tradicionalne vrednosti su pre svega nasleđe, koje se prenosi s generacije na generaciju. Tu spadaju zanati, običaji, moralna pravila, naučno znanje… Održava se usmenim prenošenjem i načinom života.

Danas su mnoge skupine koje se izdaju za ugrožene postale krajnje nepopularne za srpske vrednosti i srpske porodice, da ne kažem opasne po društvo. Ne treba odbaciti svoju tradiciju niti svoj identitet, samo treba osavremeniti, da bi bila podloga za modernu državu.

Momčilo Antonijević, narodni travar i kolumnista

Tradicionalne vrednosti su ono što bi vaša čukumbaba prepoznala kao vrednost. Ne zaboravite da je vaša čukumbaba mogla biti Čučuk Stana! Zalažem se za tradicionalne vrednosti, ali nisam tradicionalista. Otvoren sam i za vrlo sveže i moderne stavove, baš kao Miloš Obrenović koji je među prvima zabranio ropstvo.

Verujemo da ste se, čitajući ovaj tekst, prepoznali u razmišljanjima naših sagovornika, preispitali i učvrstili svoje stavove i najzad, razmotrili sopstveno poimanje tradicionalnih vrednosti – i upravo mu je to bila namena! Želimo vam da mislite svojom glavom, samostalno razvijate mišljenje i stavove, koračate slobodno, neopterećeni društvenim uslovljavanjem, upravo i isključivo u skladu sa sopstvenim vrednostima.

Živeli!

Zabranjeno je preuzimanje dela ili celog sadržaja bez navođenja i linkovanja izvora u skladu s Moodiranje Uslovima korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Podeli tekst:
Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

  1. Ne zna se šta je promašenije viđenje od popisanih. Valjda u skladu sa autorima. Potpuno smo pogubljena nacija, i ovaj nesrećni članak to potvrđuje.

Moodiranje newsletter

nema spamovanja i gluposti. samo kul stvari. jednom sedmično.

Dopašće vam se još:

Najluđi srpski idiomi: Šta li nam je samo peršun skrivio?

Pogledajte najpoznatije srpske idiome i upoznajte njihovo značenje.

Srpske antologijske face: Ko su zapravo bili Ludi Nasta, Dragička, Radio Mileva…

Otkrivamo ko su zapravo Ludi Milojko, Radio Mileva, Dragička, Ludi Nasta...

“Intelektualac” – zapravo samo diplomirani primitivac

Slobodan Jovanović (1869-1958.) je bio naš cenjeni pravnik, istoričar, književnik i političar tadašnje Kraljevine Jugoslavije, čiji je značaj nemerljiv i [...]

7 razloga zbog kojih deluješ kao sirotinja, iako to nisi

Zamislimo situaciju da si bankar koji radi na odeljenju kredita. Dolazi ti čovek koji želi da podigne kredit za svoj [...]
MOODIRANJE

© 2011-2023. Moodiranje. Sva prava zadržana. Izrada sajta: ХАЈДУЦИ