fbpx

Vakcine: Teško je progurati istinu, a još teže opovrgnuti laž!

Kako kreće jesen i vrtići i škole su uveliko puni dece, ponovo u centar pažnje dolazi pitanje vakcinacije i problema sa obe strane do kojih može doći ukoliko se u kolektivima nađu deca koja nisu vakcinisana.

0

U ovom slučaju ne mislimo samo na drugu decu koja se oko njih nađu, već i samu tu decu koja zbog neodgovornosti roditelja ili strahova koji haraju nisu primila osnovnu zaštitu protiv nekada davno iskorenjenih bolesti.

U posebnom problemu nalaze se i državni i privatni vrtići u kojima se uprkos rigorozne kontrole, pa i državnog propisa po kojem se za drugo dete nemože primati dodatak ukoliko prvo dete nije vakcinisano, nađe poneko dete koje zapravo nije primilo zakonom propisane zaštite.

Pitanje jeste kako se zaštititi i ko tu ima primat, ko koga štiti i na koji način. Čija je odgovornost?

Iako možda zakon Srbije deluje ucenjivački, on možda ipak predstavlja samo incentivu kako bi se roditelji ohrabrili i motivisali da se raspitaju i izuče problem racionalno, pristupe vakcinaciji deteta sa osnova činjenica i konačno-kroz monetarnu motivaciju možda ipak prevagnu u smeru vakcinisanja deteta.

Steve Jobs Apple co-founder

Ali da vidimo šta kaže zakon, a šta eksperti.

Šta kaže zakon Srbije?

Zakonom Srbije je propisano davanje 10 vakcina. One su besplatne i dobijaju se po kalendaru vakcinacije u odabranom Domu Zdravlja.

Koje bolesti vakcine sprečavaju?

Deset zaraznih bolesti se sprečavaju rutinskom vakcinacijom dece a to su tuberkulozni meningitis, difterija, tetanus, veliki kašalj, dečja paraliza (polio), meningitis izazvan hemofilusom influence tip b, male boginje, zauške, rubeola i zarazna žutica B.

  1. BCG vakcina na rođenju ili tokom prve godine života: štiti od milijarne tuberkuloze i tuberkuloznog meningitisa.
  2. Hepatitis B vakcina  se daje u tri doze: na rođenjusa  1 mesec i sa 6 meseci.
  3. Vakcina protiv 5 dečjih bolesti (protiv difterije, tetanusa, pertusisa, dečje paralize i hemofilus influence tip B ) se daje sa  2 meseca, 3,5 meseca i 5 meseci.
    •  Prva revakcinacija protiv  4 bolesti ( difterije, tetanusa, pertusisa i dečje paralize) se daje 10-12 meseci nakon poslednje doze,
    •  druga revakcinacija protiv 4 bolesti (difterije, tetanusa, pertusisa i Polio) sa 6 godina, tj pred polazak u školu.
    • Treća revakcinacija protiv 3 bolesti ( difterije, tetanusa i dečje paralize) sa 14 godina
  4. Vakcina MMR (male boginje, zauške, rubeola) sa 12 meseci i sa 6 godina pred polazak u školu.

(izvor: gakfront.org)

Autizam kao glavna kontroverza

Stručnjaci celog sveta, uključujući i stručnjake Svetske Zdravstvene Organizacije, slažu se da ne postoji veza između MMR-a i autizma.

Medicina zasnovana na dokazima pouzdano tvrdi da vakcine ne prourokuju autizam, dijabetes, multiplu sklerozu, astmu, niti hiperaktivnost. Međutim, kada se nešto desi detetu, otprilike u isto vreme kada je ono vakcinisano, lako možemo da pomislimo da između te dve stvari postoji veza.

Na primer, znakovi autizma se najčešće ispoljavaju u uzrastu kad deca primaju MMR vakcinu, ali jedna stvar ne prouzrokuje drugu.

Steve Jobs Apple co-founder

Ispitivanje MMR vakcine sprovedeno u Velikoj Britaniji, Švedskoj i Finskoj obuhvatilo je više hiljada dece. Ovo istraživanje je pokazalo da ne postoji nikakva veza između MMR vakcine i autizma. Studija iz Danske je obuhvatila svu decu rođenu u Danskoj od 1991. do 1998. godine. U tom periodu 82% dece rođeno u Danskoj je primilo MMR vakcinu. Istraživači su pregledali zdravstvene kartone za više od pola miliona dece i utvrdili da je rizik za oboljevanje od autizma jednak kod vakcinisane dece i kod one koja nisu vakcinisana.

(Citat: Prim. dr Ljiljana Stanković)

Antivakseri se pak često pozivaju na istraživanje bivšeg lekara Endru Vejkfilda iz Britanije koji je 1998. godine navodno utvrdio vezu između MMR vakcina i autizma. Kasnije je dokazano da je istraživanje bilo potpuno namešteno, da su se u pozadini kao i obično nalazili finansijski interesi, a Vejkfild je ubrzo izgubio i licencu. Međutim, u današnje vreme, koliko je teško progurati istinu, toliko je još milion puta teže opovrgnuti laž. A strah je poput gladne životinje i hrani se paranojom, a u ovom slučajui beskrajnom ljubavlju roditelja koji,normalno, svojoj deci žele samo sve najbolje. To jeste negde koren problema. Kako znati?

Reč autizam se prvi put koristi 1908. godine da opiše podgrupu pacijenata šizofrenije koji su bili posebno povučeni i samozadovoljni. Tek 1943. američki dečiji psihijatar Leo Kaner objavljuje rad sa opisom 11 dece koja su bila vrlo inteligentna, ali su pokazivala jaku želju za samoćom. Kasnije je nazvao njihovo stanje “rani infantilni autizam”. Sledeće faze su donele mnoge teorije. 1944. je nemački naučnik po imenu Hans Asperger opisao blaži oblik autizma, sada poznat kao Aspergerov sindrom. Slučajevi koje je prijavio su bili svi mladići koji su bili vrlo inteligentni, ali su imali problema sa društvenim interakcijama i specifičnim opsesivnim interesima.

A onda, 1967. godine, psiholog Bruno Betelhajm popularizuje teoriju da su takozvane “majke frižidera”, kako ih je nazvao, prouzrokovale autizam, jer nisu dovoljno volele svoju decu. Jasno da je i tada ova teorija imala svoje glasnogovornike, a kako nam se danas čini?
Ono što je usledilo bile su studije za postavljanje autizma u spektru bolesti, čime je autizam smešten u spektar poremećaja, doduše nemaju sva deca veštine “Kišnog čoveka”, ali je dovoljno toga ustanovljeno kako bi se problem rešavao i škole opremile i osvestile po pitanju načina na koji se ovoj deci može pomoći.

Za pitanje vakcina važna je 1998. godina i studija objavljena u magazinu The Lancet koja sugeriše da vakcina MMR uzrokuje autizam. Ovaj nalaz je bio veoma brzo opovrgnut. Ali njegove posledice su uzele maha koji se oseća, očigledno, i danas.

Još 2000. godine proizvođači vakcine uklanjaju timerosal (konzervans na bazi molekula žive) iz svih rutinskih dečjih vakcina zbog straha javnosti vezanog za njegovu ulogu u autizmu – iako je – ponovićemo, veza vakcina-autizam sasvim opovrgnuta.

Dakle tek od 2000. godine i konačnih istraživanja i pronalaženja optimalnih načina lečenja, tipova i klasa ovog poremećaja bolje ga razumemo, a pre se desilo to, no brisanje straha izazvanog pogrešnim i loše sprovedenim istraživanjem. Taj strah je kao šumski požar i čak i danas, kada se posledice smanjenja vakcinacije javljaju u sve većem obimu i prete čitavom društvu, zdravoj i vakcinisanoj deci, ali i odraslima, teško ga je suzbiti.

Vakcina – ima li neželjenih efekata?

Naravno da čak i na kutijama raznih lekova možemo pročitati željene, ali i neželjene efekte. Tako i MMR vakcina može da dovede do dve grupe neželjenih efekata.

Standardni koje primetimo skoro odmah – otok i crvenilo na mestu davanja vakcine, kao i blaga temperatura prvih dan-dva od davanja.

Kasni efekti nastupaju nedelju-dve nakon vakcinacije. Ispoljavaju se kao blagi znaci upravo bolesti protiv koje jedata vakcina. To podrazumeva da može da se javi povišena temperatura, otok kapaka, crvenilo kože, ponekad i uvećanje limfnih čvorića na vratu. To traje nekoliko dana. (izvor: www.mobilnasestra.rs)

Steve Jobs Apple co-founder

Konačno, svaka odluka je na vama.

Ali uzmite sve faktore u obzir pre donošenja konačnog suda.
Zbog opšteg dobra svih.

Komentari