Piše: Tijana Zečević

Pripremili smo za vas detaljan vodič u kom dešifrujemo bankarske termine s kojima se fizička lica svakodnevno susreću. Ekonomska pismenost je danas veoma važna, a naročito da znamo koje sve mogućnosti imamo na raspolaganju.

Tekući ili žiro račun?

Namena ovih računa je gotovo ista, služe za uplate, isplate i prenos novčanih sredstava. Razlika se eventualno pravi u dinamici priliva po ovim računima.

Tako da ukoliko vam je račun potreban zbog redovnih priliva, kao što je plata ili penzija, otvarate tekući račun. Na njega vam ležu vaša neto primanja (po odbitku poreza i doprinosa koje plaća poslodavac), koja samim tim ne podležu daljem oporezivanju.

Ukoliko vam je račun potreban zbog priliva privremenog honorara ili generalno neke naknade od povremenog posla, otvara se žiro račun. Na njega vam leže bruto zarada koja kao takva podleže oporezivanju, po dalje određenom osnovu u zavisnosti od prirode priliva.

Danas je u praksi izjednačen ovaj termin, tekući/žiro račun. Kada dođete u banku uglavnom se izjašnjavate da želite tekući račun. Savetnik će vas uvek pitati da li ćete preneti zaradu ili ne, jer od toga zavise određene beneficije koje možete da imate (bolji uslovi pri kreditiranju, usluge osiguranja i slično), naravno u zavisnosti od banke do banke.

Prekoračenje računa ili dozvoljeni minus?

Mi bankari ovo često nazivamo “overdraft”. U pitanju je sinonim. U zavisnosti od vaše kreditne sposobnosti odobrava vam se određeni iznos po kom možete da se zadužite za tekuće potrebe (likvidnost).

Uglavnom se ovi iznosi odobravaju u odnosu na tekuću platu, na primer do visine 1 ili 2 mesečne plate. Komercijalni i ostali uslovi zavise od banke do banke (limit, kamatna stopa). Ukoliko ste po dozvoljenom minusu u korišćenju, po sledećem novom prilivu u zavisnosti od iznosa, isti se smanjuje za toliko. Kamatne stope po ovom proizvodu su obično nešto više u odnosu na druge, pre svega jer mu je osnovna namena da se premoste određeni GEP-ovi na par dana.

Sva fizička lica koja su u stalnom radnom odnosu (ili na neodređeno, u nekim bankama) mogu da apliciraju za overdraft. Što se pravnih lica i preduzetnika tiče, banke propisuju određene osnovne kriterijume kao što su dužina poslovanja (uglavnom je minimum 18 meseci), generisanje neto dobiti, gledaju se ranija eventualna kašnjenja i blokade (da li je postojalo), radi se finansijska analiza. Sve ovo zavisi od kreditne politike same banke.

Debitna vs kreditna kartica

Ovo je po mom mišljenju jedna od najčešćih zabuna kod klijenata.

Tijana Zečević, OTP banka

Debitna kartica je kartica koja je povezana sa vašim tekućim računom. Znači trošite novac koji zaista imate na raspolaganju. Praktično svako ko ima otvoren tekući račun, ima i pravo na debitnu karticu.

Kreditna kartica funkcioniše drugačije. Odobrava vam se određeni limit po kartici (u zavisnosti od vaše kreditne sposobnosti) i vi zapravo trošite pozajmljeni novac (ne onaj kojim raspolažete na tekućem računu) i za to plaćate određenu kamatu. Ove kartice često imaju opcije deljenja na rate, što je praktično kada kupujete stvari koje su skuplje kao što je na primer laptop, tehnika, telefon i slično.

Čekovi

Ček kao platežno sredstvo se pretežno izbacio iz upotrebe u EU, a ljudi masovno koriste debitne i kreditne kartice. U Srbiji je ček i dalje omiljeni način plaćanja. Zašto?

Pre svega, zbog niskih troškova izdavanja i realizovanja. Ovi troškovi opet zavise od banke do banke i podložni su promenama, kao i svi ostali troškovi. Jedan ček može maksimalno da glasi na iznos od 5 000,00 RSD. Broj čekova koji možete da dobijete zavisi od vašeg trenutnog opterećenja i visine zarade.

Tako da ukoliko, recimo, imate platu od 50.000 RSD i plaćate ratu po kreditu 10.000 RSD mesečno, možete maksimalno da dobijete 8 čekova (8 x 5000,00 RSD). Čekovi glase na određeni datum kada se “puštaju” i tada se vaš tekući račun zadužuje za naznačeni iznos na istom.

Odobrenje čekova je po praksi mnogo fleksibilnije u odnosu na odobrenje nekog kreditnog proizvoda i mogu da ih dobiju isključivo fizička lica.

“Ukoliko imam novac na tekućem računu, da li to znači da ga imam i na kartici?”

Kada govorimo o debitnoj kartici, apsolutno da. Kao što sam prethodno navela, debitna kartica je povezana direktno sa vašim tekućim računom.

Dina, Master, Visa ili American Express?

Ovo su 4 vrste kartica koje se pretežno koriste u našoj zemlji.

Visa, Master, American Express i Dina karticama možete vršiti plaćanja u zemlji ili inostranstvu. Isto važi i za podizanje sredstava na bankomatima. Sve kartice mogu biti debitne ili kreditne (sem American Express, ona je uglavnom kreditna).

U zavisnosti od banke i tipa kartice, neke daju dodatne benefite kao što su besplatna konzumacija hrane i pića na aerodromu, putno osiguranje, medicinsko savetovanje 24h, pomoć na putu, šlep služba, majstor u kući, popuste u određenim prodavnicama.

Sva fizička, pravna lica i preduzetnici mogu da budu nosioci ovih kartica.

E-banking, M-bankiing?

E-banking je skraćenica od elektronskog bankarstva. Svaka banka ima web portal na kom možete pristupiti preko desktop računara ili laptopa svom e-bankingu, koji vam u potpunosti zamenjuje šalter (sem isplate novca naravno). Na ovaj način možete da plaćate račune, stanarinu, vršite razne transfere, kupujete i prodajete devize.

M-banking je skraćenica za mobilno bankarstvo. Princip korišćenja je isti, samo što se sve odvija preko mobilnog telefona i aplikacije koju je banka prilagodila ovom vidu usluge.

Nadam se da sam bila od pomoći i razjasnila sve nedoumice koje se tiču bankarskih termina. Ukoliko postoji još nešto što vas zanima, pišite nam u komentarima, a mi ćemo se potruditi da informaciju dobijete u što kraćem roku.