Gajenje povrća i voća u plastenicima je sve potrebnija, posebno gledajući uslove i vremenske i klimatske. Za to su pre svega neophodne kvalitetne folije za plastenike, ali i malo umeća i nege zemljišta, vlage, kao i nutrijenata. Princip gajenja biljaka na organski način se fokusira nafaktore predostrožnosti, kako bi proizvedene povrtne i voćne kulture bile maksimalno kvalitetne. Treba se posvetiti i preventivi i etici, ali i stalnoj brizi o zdravlju čoveka, biljke, životinje i prirodne sredine.

U čemu je razlika organske i konvencionalne proizvodnje?

Postoje izražene razlike u ciljevima organske i konvencionalne proizvodnje. Pre svega, za razliku od konvencionalne proizvodnje u organskoj nije osnovni cilj produktivnost procesa i profit, već je cilj da se ne zagađuje životna sredina, da se poštuje prirodna ekološka ravnoteža i da se koriste održivi izvori energije.

Sprovoditi biološku proizvodnju povrća u plasteničkoj proizvodnji je donekle lakše nego proizvodnja na otvorenom. U plastenicima nema negativnog uticaja faktora spoljašnje sredine na gajene biljke, zatim pojava štetočina je svedena na minimum, a i može da se realizuje veći broj turnusa tokom godine. Svaka biljka iz različite grupe gajenja poseduje različitu osetljivost na bolesti i štetočine, a ovako se to predupređuje.

Koji plastenici su najbolji?

Klasifikacija staklenika je prema njegovom osnovnom obliku. Tipovi uključuju zabat, ravan luk, podignutu kupolu, sawtooth, Skillion, tunel.

Crop top je struktura sa krovom, ali koja nema zidove. Krovni pokrivač može biti materijal za pokrivanje staklenika kao što su plastika, folije za staklenike ili staklo, ili tkanina za senku ili zaštita od insekata. Ove strukture obezbeđuju izvesnu modifikaciju okruženja za uzgoj, kao što je zaštita useva od kiše ili smanjenje nivoa svetlosti.

Mnogi koriste manje takozvane niske plastenike. Odlično su se pokazali, a jedini problem mogu biti noseće cevi koje su dosta tanje nego kod većih plastenika i ukoliko su izložene udarima vetrova mogu da se sruše, a vetar može da pocepa foliju. Zato je važno napraviti pravi odabir folije i uskladiti je sa potrebama za plastenik.

Veličina plastenika

Slobodno možete da kupite najvećih dimenzija koji može da vam stane na predviđenu površinu. Preporuka je da lukovi budu do 1,5 metar visine, a dužina koja obezbeđuje dobru provetrenost je nekih 6 do 10 metara. Konstrukcije mogu ići u dužinu i do 20 metara ali tada morate računati sa džepovima „mrtvog“, neventiliranog vazduha u sredini.

Položaj

Pravac sever-jug je idealan kako bi sve visoke biljke tokom leta bile u podjednakoj senci i kako bi se sprečilo pregrevanje tokom letnjih vrućina.

Konstrukcija okrenuta u pravcu istok-zapad je izložena podnevnom suncu, a u toplim klimatskim zonama to nije preporučljivo tokom leta. To takođe podrazumeva zasenjivanje biljaka na severnoj strani kada one koje se nalaze u sredini izrastu tokom leta.

Ipak, iskustva ljudi kažu da možete uspešno odgajati biljke bilo koji položaj da odaberete. Drugo na šta treba da obratite pažnju je poravnatost terena na kojem plastenik stoji jer bilo kakvi nagibi otežavaju zalivanje i malčiranje useva.

Provetravanje

Biljke vole svež vazduh i treba im ga obezbediti pre nego stremiti tome da se postigne što veća temperatura. Vazduh struji sa jednog kraja na drugi te ako je to moguće, bilo bi poželjno ostaviti otvor od nekih 15 centimetara, između vrha vrata i njihovog okvira, kako bi male količine vazduha uvek ulazile unutra i povećavale nivo ugljen dioksida. Primenom ovog metoda, zimska salata, recimo, prezimi zdrava, bez pojave ikakve plesni na njoj, a da se vrata ne moraju stalno otvarati i zatvarati radi provetravanja.

Opcija ugradnje bočnih luftera nije neophodna niti pogodna za povrtarsku proizvodnju iz razloga što se tako previše snižava temperatura u tunelu tokom zime, a vrata već sama po sebi obezbeđuju protok dovoljne količine vazduha. Bočne luftere treba primenjivati za neke veće konstrukcije.

Polietilen pričvršćen do nivoa zemlje ili ukopan

Mnogi preporučuju ukopavanje folije u kanale sa obe strane kako bi se time napravila barijera koja će useve štititi od ulaza štetočina poput zečeva ili puževa, zatim sprečavati bujanje korova kao i upliv suvog i hladnog vazduha u zonu lišća biljaka.

Sa druge strane lakše je i brže pričvrstiti foliju na nivou zemlje za neko postolje. Ipak, da biste to uradili, prethodno je potrebno da iskopate rupe za noseće cevi, a uz to će vam trebati i nešto betona. Sve to povećava troškove izgradnje i ima smisla jedino ako nema mesta da se iskopa kanal oko plastenika.

Noseće cevi

Kada se folija ukopa u kanal, cevi je potrebno zabiti u zemlju na dubinu od 30-45 cm, kako bi konstrukciji davale potrebnu čvrstinu. Cevi u tom slučaju nisu oslonac kako bi se konstrukcija držala uspravnom već im je funkcija da je održavaju stabilnom pri naletu vetrova.

U varijanti gde se folija pričvrsti za postolje bez da se ukopa u zemlju, noseće cevi igraju mnogo važniju ulogu jer upravo one održavaju konstrukciju u uspravnom položaju pa je potrebno nabaviti skuplje cevi sa metalnim držačima na krajevima kao i zaliti sa betonom rupe u koje će cevi biti smeštene.

Zamena folije za plastenike

Polietilen je materijal koji zahteva zamenu na svakih 5-8 godina, u zavisnosti od toga koliko je vetrovito područje i kolika je rastegljivost materijala. Lakše ga je zategnuti ako se prethodno ostavi na suncu. Foliju ćete uspeti da zategnete i u januaru ali površina ipak bude labavija i podložnija oštećenjima nego kad se to radi po toplom vremenu.

Vrsta folije za plastenike

Razni tipovi folija su postali dostupni i otežali su njen izbor. Najskuplje varijante termičkih ili anti-kondenzacionih polietilena ipak ne opravdavaju svoju cenu. Preporuka iskusnih povrtara su standardne folije koje propuštaju oko 89% dnevne svetlosti. Treba birati one namenjene hortikulturi koje sadrže UV stabilizatore bez kojih bi folije postale previše krte i slomile se za manje od godinu dana.

Izvor: AGROmedia