Istraživanja na ovu temu postoji zaista jako puno – šta tačno nasleđujete od oca, a šta od majke. Da li ćete imati duge lepe noge na majku, ili ćete imati veliki nos kao što ima vaš otac. Depresija, glavobolje, talenti, kreativna crta, muzikalnost, sve to i te kako se nasleđuje. Međutim, ono što svakako ne možete promeniti jeste vaš izgled, dakle nos, uši, usta, oči, sve to ostaje na vama za ceo život, naravno ako izuzmemo plastične operacije.

Ali neke druge stvari, iako nasleđene, ipak mogu da se koriguju. To upravo znači da ako nasledite talenat za crtanje od oca, a ne razvijate ga, vi nećete biti uspešni kao što je on.

Ukoliko znate da vaša majka boluje od bolesti srca, i te kako možete da smanjite rizik pojave ove bolesti kod vas.

Dakle, geni vam daju predispozicije, a da li i i kako će se razvijati, zapravo. najviše zavisi od vas. Da vidimo samo neke od stvari koje su nasledne.

Ekstrovertnost

Ekstravertni ili intravertni? Šta je bolje biti?  Da li to ima veze sa naslednim faktorom? Geni WSCD2 i PCDH15 su povezani sa ekstrovertnošću.

Svaki put kada se nađete u društvu i svi su oduševljeni vašom pričom, i time koliko ste zanimljivi, pomislite na vaše pretke. Ekstravertne osobe imaju tu sposobnost da animiraju društvo i da atmosferu uvek učine boljom – svi vas jedva čekaju u društvu. Sigurno ste čuli do sada već neko priču o vašem deki, ili ocu, da su bili omiljeni u društvu. Osim toga, postoji i genetska veza između hiperaktivnosti, ekstrovertnosti i poremećaja pažnje.

Smisao za humor

Smisao za humor je rekli bismo, veoma važna osobina, pogotovo što uz ovu osobinu ide i ono “Duhovite osobe su izuzetno inteligentne”.

Kada god vas društvo ugleda na vratima, svi vam se obraduju – možda nekada može da bude opterećenje, jer se od vas uvek očekuje maksimum, ali imponuje kada znate koliko dobro umete da zabavite društvo.

Postojala su istraživanja, gde se došlo do podatka da osobe sa kratkim alelima na genu 5-HTTLPR pokazuju uvek pozitivne reakcije i češće se nasmejani. Istraživanja su se dugo bavila ovom osobinom, i u obzir su dolazile osobe, različitog pola, godina, etničke pripadnosti, čak i osobe sa simptomima depresije. Rezulati studije su uvek bili potvrđeni.

Gojaznost

Mama ili tata su vam bili gojazni, ili još uvek jesu – vi ste onda odličan kandidat da budete kao oni. Ukoliko uz sve to, imate obimne i česte obroke, ne bavite se fizičkom aktivnošću, niste aktivni, onda je ovo upravo savršen recept za vašu gojaznost.

Jedno naučno istraživanje je došlo do podatka da isti geni pomoću kojih su ljudi nekada preživljavali glad sada ustvari rade suprotno – goje, jer hrane ima u izobilju.

Ono što bi vi mogli da uradite za sebe, već kada znate da u porodici imate gojazne roditelje, da pokušate sa manjim obrocima^, i zdravijim. Unosite u organizam više voća i povrća, i naravno, neophodno je da se više krećete i budete fizički aktivni.

Gojaznost nije dobra i ne posmatrajte je samo iz ugla izgleda osobe, već i iz zdravstvenih razloga. Gojazne osobe su sklone razvoju velikog broja bolesti.

Ako primetite da se brzo gojite, onda je najbolje da se posavetujete sa nekim nutricionistom, ukoliko ne možete sami da korigujete vašu ishranu, i neka vam napravi plan ishrane koji će biti najbolji za vas.

Daltonizam

Ne razlikujete boje? Daltonizam ili poremećaj prepoznavanja boja jeste nasledni faktor, koji se češće javlja kod muškaraca nego kod žena. Češće se javlja kod muškaraca, jer geni koji detektuju zeleni ili crveni deo spektra nalaze se na X hromozomu.

Obzirom  da žene imaju dva X hromozoma, a muškarci samo jedan, sada vam je jasno zašto je daltonizam češća pojava kod muškaraca. Daltonizam se obično otkriva oko treće godine, kada deca uglavnom raspoznaju samo osnovne boje.

Vodite računa u situacijama kada je razlikovanje boja veoma važno, kao što je pre svega u saobraćaju.

Akne i bubuljice

Ukoliko su vaša majka ili otac u pubertetu imali problem sa bubuljicama, očekujte da će se i vama desiti ova ista stvar. Prvo će se pojaviti u pubertetu, a kod nekih osoba mogu ostati i dosta duže, u kasnijim godinama.

U pubertetu su svakako bubuljice najizraženije i najviše ih ima, ali će vremenom one da se pojavljuju u manjoj meri. Preporuka za vas je, ne nemojte se ljutiti na roditelje – već krenite na vreme da koristite kreme za bubuljice, koje će fino tretirati sve bubuljice na vašem licu i pomoći vam da ih se rešiti što pre.

Naravno, neophodna je i adekvatna nega, koja podrazumeva redovno čišćenje i pranje lica. Šminku obavezno skidajte pre odlaska u krevet.

Nemojte sami da cedite bubuljice i da ih čačkate po svom licu, jer će bubuljice svakako proći, a ono što ostaje nakon ceđenja bubuljica su samo ožiljci, a oni već ne mogu da prođu.

Vene

Još jedna, rekli bi, estetska stvar je nasledna. U prvom momentu vi upravo i razmišljate samo koliko su vene estetski problem, ali vene i te kako mogu da se razviju i da utiču na vaše zdravlje. Vene pre svega treba lečiti, a onda misliti o estetici.

Vene se mogu pojaviti usled velikog broja faktora, a jedan od njih jeste i nasledni faktor.

Dobra stvar za vas je  što vene mogu da se tretiraju kremama, gelovima i velikim brojem prirodnih preparata. Površinski preparati za vene super deluju, i rešiće vas svih simptoma koje prate vene, bola, teških nogu, i ublažiće izgled površinskih vena.

Bolesti srca

Bolesti srca mogu biti nasledne bolesti. Ukoliko vaši roditelji imaju problem sa srčanim smetnjama, vi imate velike predispozicije da vam se u toku života jave iste bolesti.

U isto vreme, osobe koje imaju urođenu srčanu manu, velike šanse postoje da će i hjihova deca imati isti problem.

Kada su bolesti srca u pitanju, veliku ulogu igra način života i vaš odnos prema zdravim navikama. Morate se više kretati, morate unositi sveže voće i povrće, kao i tečnosti.

Ukoliko već znate da roditelji imaju problem sa srcem i krvnim sudovima, onda vi morate krenuti na vreme da se čuvate. Smanjite stres i prestanite da brinete oko nevažnih stvari. Poseta kardiologu je najbolji način da budete sigurni da li vas je ovo nasleđe mimoišlo.

Kratkovidost

Kada govorimo o kratkovidosti, pričamo o šansama da će i vaše dete imati problem sa vidom, pogotovo ukoliko oba roditelja imaju ovaj problem. U tom slučaju, rizik za razvoj kratkovidosti kod  deteta je oko 50%.

Ipak, istraživanjem su se dugo bavili naučnici, jer su želeli da dođu do što preciznijih i tačnih informacija. Oni veruju da se u ovom slučaju, ne može baš sve prepisati genetici.

Osobe koje čuvaju svoje oči, ne naprežu se, ne sede dugo ispred TV-a, ne provode puno vremena ispred računara, u tom slučaju, bez obzira na kratkovidost kod roditelja, oni ipak imaju manje šanse da će patiti od kratkovidosti.

Ćelavost

Nije prijatno, ali ukoliko patite od ćelavosti, znajte da ste je nasledili. Gen koji igra veliku ulogu kada govorimo o ćelavosti se nalazi u X hromozomu, i obično je muškarci nasleđuju od majke.

U isto vreme, postoje i drugi geni koji ovde igraju ulogu, a nasleđeni su od oca. Ono što vi možete učiniti za sebe jeste adekvatna nega, jer nije samo nasledni faktor toliko važan, važan je i vaš odnos prema kosi. Okolina, nepravilna nega, šamponi koji u sebi sadrže sulfate, sve to utiče na  gubitak vaše kose.

Međutim, ovde ćemo dodati i to, da postoje naučnici, koji smatraju da je ćelavost isključivo psihosomatska bolest. Dakle, i ne samo ćelavost, već gubitak svih dlaka po celom telu  nose defektne gene “bez dlaka”.

Naš savet bi svakako bio da na vreme krenete sa pravilnom negom vaše kose, jer ako već znate da u porodici postoji problem sa ćelavošću, onda vi već nešto možete učiniti za sebe. Možete sprečiti ili usporiti ovaj proces.

Dijabetes

Dijabetes je bolest koja sve češće pogađa i mlađe osobe. Dijabetes predstavlja neizlečivi sistemski poremećaj metabolizma, koga prati trajni povišen nivo glukoze u krvi, i uglavnom jeste nasledni faktor.

Dijabetes tipa 2, vrsta dijabetesa se uglavnom javlja kod starijih ljudi, ali ponekad, od ove bolesti mogu da obole i deca i tinejdžeri koji vode aktivan život. U najvećem broju takvih slučajeva reč je o genetskoj mutaciji. Osim toga, kod dijabetesa je posebno važna i ishrana, tu bi trebalo posebno da vodite računa.

Međutim kada pričamo o ishrani, ne postoji hrana za dijabetičare, zapravo neophodna je dobra preraspodela namirnica, po vrsti i količini.

U organizam treba da unosite sve hranljive materije, proteine, masti, ugljene hidrate, minerale i vodu. Jedite što češće, pet do šest puta na dan.