Brz život, posao, svakodnevni stres, a onda dođe vreme za odmor koji, da se ne lažemo, čekamo tokom cele godine.
Dopunjeno: 06. 09. 2023.
Organizovati odmor ume da bude naporno, pa se često pitamo hoćemo li da rezervišemo preko agencije, platimo i ne mislimo ni o čemu ili možda bolje da upalimo automobil i odemo na “slepo“ pa na licu mesta vidimo šta će nas tamo dočekati, možda je to jeftinija varijanta.
Šta tek da kažu roditelji koji planiraju porodični odmor sa decom, organizacija tek tada ume da se zakomplikuje ili vas toliko umori da više ne možete ni da uživate. Onda sledi pitanje, kuda ove godine? Crna Gora više nije u modi, u Grčkoj smo bili prošle godine, mada možda bismo mogli na neku drugu lokaciju, raspitujete se kod kolega koji vam kažu da su poslednje dve godine ponovo popularne Turska i Egipat…
Ako se baš mučite da donesete odluku, možemo da vam priskočimo u pomoć, s obzirom na to da se naš novinar nedavno vratio sa infoture iz Antalije (Turska) koju je organizovala Big Blue agencija iz Beograda.
Odmah na početku da napomenemo da ćemo vam predstaviti antalijsku regiju i šta sve tamo možete da vidite, radite, posetite, ali i “all inclusive“ koncept u hotelima sa kojim su Turci krenuli pre nekoliko godina.
Ako želite da odmor u potpunosti bude uživanje i da ne razmišljate ni o čemu, razmislite o “all inclusive“ konceptu. On funkcioniše po principu – vi platite aranžman u hotelu u kojem želite da budete, a većina u Turskoj nema manje od tri zvezdica, i nakon toga ne morate da brinete ni o čemu.
Pokriveni su vam doručak, ručak i večera (uglavnom su švedski stolovi, pa možete da jedete koliko god želite, čak i da se po nekoliko puta vraćate po repete), piće u neograničenim količinama je takođe pokriveno, od kuće ne morate da nosite peškire i toga ima za sve, fen, kupke, šampone, papuče… Ako ne želite da se okupate u moru, možete u bazenu, a aktivnosti za vas i vaše dete ima na pretek.
Cene u hotelima i rizortima koji nude ovakav koncept su različite, u zavisnosti od toga koliko imaju zvezdica, pa imate one luksuzne od 5 zvezdica poput hotela Rixos, Nirvana, Amara, pa do onih sa 3 i 4 zvezdice poput Viking Nona Beach, Grand Park Kemer… pa ako vam ovaj kocept “prinesi, donesi, dok ja ne moram da mrdam sa ležaljke, odgovara, onda možda već i znate kuda da se uputite na odmor“.
Često možete da čujete da antalijsku regiju poistovećuju sa “rajem na zemlji”, kako ju je i po legendi nazivao car Hadrijanus, koji je poslao svoje izaslanike i dao im zadatak da nađu mesto na kojem bi on mogao da podigne svoj grad i tako je i bilo. Oni su nekon četiri godine tumaranja po svetu našli su savršeno mesto na kojem su izgradili antalijski raj.
U okviru turske rivijere imamo nekoliko okruga, za neke ste možda čuli – Alanja, Kemer, Kale, Aksek, Gazipaša, Kas, Manavgat, Ibradi, dok je ime glavnog grada ove regije takođe Antalija. Kada ste već ovde možete posetiti i stari grad Kaleiči – okružen drevnim zidinama, rimskom Hadrijanovom kapijoj, minaretima… zapravo, ako posetite Kaleiči nećete imati utisak da ste na moru, već da se se vratili vekovima unazad, čak u vreme Otomanskog carstva.
To nije sve… nedaleko od Antalije nalazi se grad Demre u kojem je oko 350. godine preminuo Sveti Nikola. Njegov grob u nekadašnjoj Miri postao je mesto hodočašća, a nakon šest vekova podignuta je i crkva koja je posvećena svetitelju u koju dolaze svake godine hodočasnici, ali i turisti.
Antalijska regija je okružena planinskim vencem Taurusom, nekadašnjim Olimpom, pa ako želite da “skoknete do bogova”, tu je i žičara koja je turistička atrakcija i vozi vas do vrha Tahtali na visini od 2.365 metara.
Plaže su uglavnom škljunkovito peskovite, a ako pitate lokalce reći će vam da je najlepša Kleopatrina plaža koja se nalazi u Alanji, peskovita je i čuvena po čistom moru, a postoji i priča koja se prepričava sa kolena na koleno da je sam Marko Aurelio prevozio pesak iz Egipta kako bi Kleopatra mogla da hoda po finom pesku na kakav je i bila navikla. U blizini ove plaže je i pećina Damlataš, koja je slučajno otkrivena 1948. godine, pa ako volite da istražujete, imaćete gde da se zaputite.
https://www.instagram.com/p/ByC93djnH0C/
Ako planirate da idete u šoping, jedino što treba da naučite jeste da se cenjkate. To radite jedino ako planirate nešto da kupite, jer Turci umeju itekako da prepoznaju ozbiljnog kupca. Sa druge strane, umeju da shvate i kao uvredu ako ne želite da se cenkate, pa eto vam prilike da probate.
Bilo da u Tursku odlazite sa određenim predrasudama prema njima ili ne, budite sigurni da ćete po povratku sa odmora biti oduševljeni njihovom ljubaznošću i gostoprimstvom. Uvek su nasmejani i spremni da vam pomognu, makar ne poznavali vaš jezik. Imaćete osećaj kao da ste njihovi najbliži, jer je njima veoma važno da se pokažu kao dobri domaćini, a vi da odete zadovoljni kući i da se naravno opet vratite.
Ako ste gost nekog hotela ili turista koji sedi u restoranu, nemojte da zaboravite da im date bakšiš – to je deo njihovog foklora koji neguju, jer veruju da ako neko uradi nešto dobro treba biti nagrađen za to delo.
Hrana je raznovrsna, a spoj azijske, mediteranske i kuhinje Bliskog istoka dovodi do “eksplozije ukusa”. Od bureka, pidea, đevreka i različitih vrsta sireva, menemena (srpski bećarac) koje jedu za doručak, pa sve do kebaba, koftea (nešto nalih ćuftama) kao glavnog jela, a onda i baklava (najpoznatija je sa pistaćima), lokuma, alve, dondurme (sladoled od kozjeg mleka) kao dezerta, znajte da ovde nećete ostati gladni.
Čuvena je pašteta od maslina, a kada su velike vrućine Turci rado piju ajran, jedan od najstarijih mlečnih napitaka, koji vuče poreklo iz centralne Azije. Ovaj slani mlečni napitak se priprema od kravljeg, ovčjeg ili kozjeg jogurta, koji se dobija razređivanjem istog sa hladnom vodom uz dodavanje jedne kašičice soli.
Ako vas je ikada zanimala Turska, morali ste da čujete za Mustafu Kemala Ataturka, njihovog vojskovođu i reformatora koji je uspeo da reformama napravi modernu državu (uvek je besplatno školovanje, otvorio škole, bolnice, ukinuo diskriminaciju žena).
Možda niste znali, ali Ataturk je bio veoma naklonjen bivšoj Jugoslaviji, čak se smatrao i velikim prijateljem kralja Aleksandra Karađorđevića! Toliko velikim da je posle atentata na Karađorđevića u Marseju 1934. godine u Turskoj naredio proglašenje trodnevne žalosti.
Zabranjeno je preuzimanje dela ili celog sadržaja bez navođenja i linkovanja izvora u skladu s Moodiranje Uslovima korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
© 2011-2023. Moodiranje. Sva prava zadržana. Izrada sajta: ХАЈДУЦИ