Američki naučnici koji su proučavali mozak tvrde da ovaj ljudski organ može da sačuva informacija u obimu koji sadrži 4,7 milijardi knjiga. Zamislite kako bi izgledalo da postoji servis za mozak.

Istraživači s kalifornijskog Instituta “Solk” za biološke studije izračunali su kapacitet memorije ljudskog mozga tako što su analizirali potencijal sinapsi, odnosno mesto kontakta između dva neurona koji su odgovorni za beleženje podataka.

Prema pisanju londonskog “Telegrafa”, tim profesora Terija Sežnovskog je otkrio da ukoliko bi svaka sinapsa bila u stanju da zabeleži 4,7 bita (0,5875 bajta) informacija, ljudski mozak bi mogao da uskladišti 1.000.000.000.000.000 bajtova podataka, odnosno 1 petabajt.

A jedan petabajt podataka jednak je 13,3 godina televizijskih HD snimaka, 4,7 milijardi knjiga ili 670 miliona veb stranica. Treba napomenuti da je reč o teorijskoj sposobnosti memorisanja, a da su moždane “arhive” zapravo mnogo manje.

Postoji i onaj mit da korisitmo samo 10 procenata kapaciteta mozga. To jednostavno nije istina. Mi koristimo 100% mozga u svakom trenutku, samo ne koristimo sve njegove delove istovremeno.

Ipak, istina jeste, i pored stručnjaka koji prodaju veštine osposobljavanja našeg glavnog motora svesti i podsvesti, da postoje tehnike koje možemo uraditi kako bismo maksimalno pomogli mozgu da funksioniše. Jer, on nam treba ne samo kako ne bismo zaboravljali, već kao kad nosimo uređaje na servis stampaca, reinstalaciju ili apgrejd – uvek postoje nove veštine i informacije kojima bogatimo svoj fundus, a sa novim veštinama i informacijama dolaze i novi potencijali.

U našem mozgu nema delova koji su neiskorišćeni kako se do skora mislilo, ali to ne znači da ne možemo postati intelektualno uspešniji. I s mozgom kakav imamo možemo usvojiti i nova znanja i veštine jer tokom  svakog učenja naši neuroni međusobno stvaraju nove veze i time povećavaju kapacitet mozga. Nedavno otkrivenu sposobnost mozga da menja strukturu naučnici zovu neuroplastičnost. Dobra vest za koncept poznat kao lifelong learning.

U korenu svega je ipak – zdravlje.

Tehnički pregled odnosno sistematski zdravstveni pregled

Kada ste poslednji put otišli na zdravstveni pregled? Vozite li automobil jednom godišnje na tehnički pregled? Plaćate li račune svakog meseca? Kupujete li markice za prevoz? Pa zašto onda zaboravljamo previše često na sebe i na to da i nama samima treba da posvetimo pažnju i vreme? Zašto smo ujedno tolike žrtve zdravstvenih ustanova kod kojih je neretko nemoguće dobiti termin, posebno za specijalističke preglede? Žene, kada ste bile poslednji put kod ginekologa? Urolog nije gej, dragi muškarci. Kada ste bili? Ma i kod zubara? Ko ide na 6 meseci?

Sećam se profesorke hemije iz gimnazije, bila je izuzetno stroga i zahtevna. Saznala da je preminula. Rak grlića materice. Imala je svega 30ak godina. Sećam se koliko sam bila u šoku, jedna mlada žena, zdrava žena… kako? To se ne može znati, ali zna se da blagovremeni pregledi mogu da na vreme uhvate začetke najgorih bolesti i spreče ovako tragičan ishod. Moj otac je imao samo 54 godine kada je preminuo. Cigarete, masna, preslana hrana… nije baš nuklearna fizika da se zna kuda to vodi. Dan kasnije je imao zakazan pregled kod kardiologa. Prekasno.

Olako pristupamo zdravlju. Pravac na servis!

I kao roditelji i kao odrasli, i za bolesti i za stanja koja mogu značajno uticati na kvalitet naših života. Nema se vremena, para, energije? A opet, s druge strane, kao da zauvek nosimo sa sobom onaj tinejdžerski osećaj neuništivosti nesvesni da iako se ljudski vek značajno produžio, problemi sa kojima se susrećemo su sve učestaliji, rizici od hrane, vazduha, stresa, života su se umnogostručili.

Pre samo jednog veka, prosečan ljudski životni vek iznosio je oko četrdeset godina, što je delom posledica bila ogromne smrtnosti novorođenčadi i male dece. Danas se prosek životnog veka skoro svuda u svetu sve više bliži cifri od 80 godina.

Ipak, smatra se da postoji maksimalna gornja granica životnog veka. Profesor Ejnmahl i njegovi saradnici sa Odseka za ekonometriku na Univerzitetu Tilburg utvrdili su da je gornja granica ljudskog životnog veka 115,7 godina za žene i 114,1 godina za muškarce.

Ne čekajte da testirate svoj životni vek. Servisirajte se na vreme. Od glave do pete.

Ne trpite bol. Idite na masažu. Plivajte, trenirajte. Dajte sebi oduška ali pazite na ishranu. I pre svega – izbegavajte nerviranje i toksičnost kojom smo okruženi, naterajte se da budete realni, ali i pozitivni. Gledajte šanse, a ne prepreke i kada ste sami srećni – tu je i rešenje za sve.