Piše: Mihajlo Pavlović

Sećam se razgovora pre tačno 15-ak godina u kom mi je prijatelj koji je indirektni autor ovog teksta govorio o distribuciji svih servisa kroz jedan kabl (internetu/telefoniji/televiziji). O brzinama interneta koje su sada manje-više standarde. Još uvek smo pamtili tranziciju iz BBS chat ere u IRC, a on govori o televiziji preko interneta – veoma hrabro i pomalo ludo, zar ne?!

Slušao sam tu priču tada, i nisam baš verovao. Delovalo je naučno-fantastično čak i meni. Ispostavilo se da je bila jako tačna, logična i ispravna. Nas dvojica se prilično redovno viđamo. Makar jednom nedeljno. Iako sarađujemo, ne pričamo puno o poslu i projektima već pričamo o tehnologiji. Dobro, pomalo i ogovaramo.

Nedavno je moj drug promenio posao. Napustio je kompaniju koja je među najboljim ISP-ovima u Srbiji. Otišao je sa sjajne funkcije da se bavi ROBOTIMA. Iako mu do vizitke nisam verovao da nije preleteo u konkurenciju ili neku firmu koja se bavi kompatibilnim servisima za bolje uslove, kada sam pogledao sajt njegove nove kompanije – sve je bilo jasno. Govorio je istinu. Sa druge strane, meni ništa nije bilo jasno. Kakvi sad roboti? Gde su? Gde žive? Čemu služe? Šta jedu?

Internet era – ledeno doba robota.

Kako je ovo što zovemo digitalno doba upropastilo granicu radnog i porodičnog vremena, odnosno nas sve uvelo u komfor da možemo da bilo koga kontaktiramo bilo kada tako se i poziv koji je inicirao ovaj tekst desio uveče:

“Hej, gde si sutra?”
“Po gradu.”
“Doručak?”
“Naravno!”
“Samo što ranije, idem posle za Novi Sad!”

“Dogovoreno, i ja imam obaveza kasnije.”

U očekivanju sočnih tračeva sa moćne srpske ICT scene, ili informacija o nekim novim idejama, sačekalo me je ponuda da dva robota preuzmu određene poslove u nekom projektu digitalizacije koji trenutno radimo. Pošto nisam baš najbolje razumeo priču o robotima od početka, zbunjeno sam pogledao i predložio da se vratimo korak unazad, što je moj drug odmah prihvatio i sve mi razjasnio.

Mala digresija: Digitalni holocen – doba robota!

Pazite kako se ponašate prema svojim računarima, jednog dana će se oni tako ponašati prema vama!

Ove rečenice sam se setio nedavno, na regionalnoj konferenciji Sinergija u organizaciji kompanije Microsoft Srbija. Sinergiju sam oduvek voleo i govorio da svako ko je u IT industriji mora da bude tamo. Ako nisi – nema te. Pošto sam se već godinama unazad zaludeo dokumentacijom, arhivama, digitalizacijom i poslovima koji se oslanjaju na IT moram priznati da i nisam baš u toku kao nekada. Zato sam ove godine rešio da odem na Sinergiju i odaberem predavanja koja ću moći da razumem.

Drugog dana, nateran sam da odslušam predavanje o veštačkoj inteligenciji. Ono je sadržalo čak i par demonstracija. I moram vam priznati da je delovalo jako ozbiljno. Iako to i dalje, po mom mišljenju, nije prava veštačka inteligencija, već zaključak koji je donet na osnovu obrade velikog broja podataka.

Kompjuteri, dakle, sada misle, pišu govore i zaključuju, pomislio sam i počeo da se interesujem za ovu oblast. Pročitao sam na desetine tekstova, pogledao odlične predavače i sjajne konferencije koje su mi bile dostupne.

No, sve to padne u vodu kada čujete sledeću rečenicu koju je izgovorio CEO Googlea još u januaru 2018. godine:

AI će više transformisati svet koji znamo od električne energije!

Setio sam se prve rečenice ovog dela teksta i kroz glavu mi je prošla informacija od predavača koji je rekao da je u poslednjih 7 godina AI napredovao više nego prethodnih 50. Navodio je primer digitalnih asistenata i logiku kojom oni uče vaše rođake iz imenika, recimo. Iskreno rečeno, nikome nije svejedno kada čuje kako će njegov posao za nekoliko godina obavljati mašina. Taj reset i putovanje kroz vreme u doba ljudi koji su lomili mašine pre samo nekoliko decenija bi mogao da bude bliska budućnost svi nas koji biznis sreću tražimo u ICT svetu.

Sve u svemu, zaključak konferencije je bio da je ovo doba posle digitalnog. Dakle budućnost je AI i budućnost je tu.

Robot na privremenom radu

“Da li ti znaš da na 9 od 10 emailova koje napišeš banci u Zapadnoj Evropi i Americi odgovori robot?“ upitao me je drug u nastavku razgovora. Rekao sam mu da naravno da ne znam, i saslušao objašnjenje da robot može već sada da radi isto što i čovek. Plus ne mora da jede ni da odmara. A može da šljaka i 24 časa bez prestanka.

“Okej, hajde da isprobamo te tvoje robote!“ odlučio sam u tom trenutku a on nije krio zadovoljstvo zbog moje odluke.

“Daćemo im prost posao – da kropuju neke TIF-ove koje smo skenirali, da ih obrade tako što će tekst ispraviti ako je skenirano ukrivo i nakon toga će korigovati svetlinu i kontrast. Zatim će naslov definisati kao prvi atribut pretrage, autora kao drugi i sačuvati sve to kao PDF.“

Drug se složio i za par sati je naš robot bio spreman. Njega zapravo nema uživo, a to je bilo moje najveće razočarenje, on je neka Siri ili Cortana koja živi u nekom računaru negde na ovom dobrom delu interneta, ali je svakako realan i radi. Tih 30.000 slika robot je sredio skoro 8 puta brže od naša tri operatera od kojih najmlađi ima osam godina iskustva u skening centru. Trebalo nam je vreme da ga naučimo logici i akcijama, ali kada se sve sabere, produktivnost je neuporediva. Plus ne jede i ne spava. I nema pauzu. I uvek je tu. On procesira jedan konkurentan zahtev, ali ne greši. Makar na našem projektu nije.

Da ne zaboravim da napomenem da uz sve naše napore, nije uspeo da ukapira ćirilicu, ali je obećanje da će već u martu / aprilu perfektno razumeti – pisati i odgovarati na ćirilici. Samim tim će moći da OCR-uje i da indeksira i na našem osnovnom pismu.

Dva robota koja rade godinu dana koštaju oko 10.000 €. Možete ih naučiti da rade bilo šta. Da se javljaju na telefon, pišu emailove, odgovaraju na pitanja, indeksiraju, skeniraju, upisuju, ispisuju, štampaju. Apsolutno sve. Imaju problem sa ćirilicom, kao i većina mlađih generacija, ali to je to.

Dakle, rade za 471€ + PDV mesečno. I nemaju dodatnih troškova. Ni topli obrok, ni prevoz. Uvek su dostupni i ne odmaraju.

Matrix ili ne?

Najverovatnije da nećemo dočekati Matrix scenario. Makar naša generacija. Uvek će postojati neka ćirilica koju robot ne razume. Svakako emocije i senzibilitet se ne mogu zaključiti pregledom nekih podataka i analizom istih. Da li će roboti postati prodavci – i to ne verujem, makar ne na brdovitom Balkanu. Možda i hoće, ali da citiramo Bekutu: “Treba vremena i vremena!”

Za sam kraj ovog teksta, prenosim vam u originalu poruku od prijatelja koji se bavi robotima: “Hej, viđamo se sledeće sedmice, na putu sam i upravo sam prisustvovao radionici u kojoj je robot napisao prvi programski kod, pa želim da to podelim sa tobom. Snimio sam!“

Dakle, malinari i ostali izvoznici – čuvajte se. Sila je sve veća i jača. I uskoro kreće na sve nas.