Kako da na potpuno legalan način pobedite osobu koja muči ceo kolektiv
Iz poštovanja prema poslodavcu koji zbog fizičkog odsustva nije znao za mobing u njegovoj firmi, mislila sam da o ovome nikada ne progovorim. Ipak, s obzirom da konstantno srećem ljude koji proživljavaju istu, pa i goru muku nego mi, ispričaću vam kako smo pobedili mobingujuću aždahu.
Dopunjeno: 17. 10. 2021.
Da je vrag odneo šalu bilo je jasno onog trenutka kad je jedna koleginica dobila udarac u glavu. Da, dobro ste pročitali, udarac u glavu. Sramežljiva po prirodi i pomalo anksiozna, nije želela da prijavi, iako smo je gotovo svi molili da to uradi, naročito jer je uživala simpatije direktora, osobe odmah “ispod” vlasnika.
Nije to uradila. Nedugo nakon udarca u glavu, dobila je otkaz, s obrazloženjem da je “najslabija karika”. Znali smo da je to samo početak, jer je aždahina misija bila očigledna: “počistiti” nas stare i dovesti buljuk ljudi s njenog prethodnog posla, s kojima je obitavala po puš pauzama.
Nakon nje, otkaz je dobio kolega, za koga će vam svako od nas potvrditi da smo ga najviše voleli. Pun energije, uvek nasmejan, znao je da prione za dvoje – a u poslednje vreme pasivan, bezvoljan, kao mrcina. Osim verbalne, koja je išla do toga da ga je pred svima označila kao homoseksualca, agresija je sprovođena i na njegovoj plati, te je skliznula na 250 evra.
Koleginica koja je imala najduže staža tamo, videvši u kom pravcu sve ide, potražila je novi posao i dobila ga veoma lako i brzo, jer je zaista kalibar. Saopštila je samo direktoru svoju odluku i nečujno otišla. Nešto mlađa koleginica čak nije ni tražila novi posao – takođe je “samo otišla”. Tako smo u mesec i po dana ostali bez četvoro kolega. Idealan teren da se dovede “pušačka brigada” i da aždaha napokon bude “među svojima”.
Ne veruj velikim rečima
Da stvar nije čista, bilo nam je jasno na samom početku. Tvrdila je da je bila na čelnim pozicijama, da je “dizala medije iz pepela”, ne propuštajući priliku da oplete po nekim zvučnim imenima iz naše branše. Svi su homoseksualci, prostitutke, lopovi, alkoholičari, prevaranti, lenštine, a samo ona je veličina i bitnost.
Nas je redovno vređela, što indirektno, što u brk, govorivši da smo nepismeni, neobrazovani, lenji, varalice i da će ona da nas “sredi”.
Svaki pokušaj suprotstavljanja ogledao bi se u smanjenju plate. Kad biste samo znali koliko je ta žena sposobna da osmisli i iskonstruiše razlog da nekom plata bude skresana. Meni je za čitavih 100 evra, mašala. Ubedila je direktora da nije to protiv mene lično, već jednostavno nije pošteno da neko (ja) ima najveću platu.
Ostala nam je samo nepoznanica kako neko ko ne zna ni osnovne tehničke stvari (da pošalje mejl) uspeva da isfabrikuje naše loše rezultate, no, pripisaćemo to njenim verbalno-dramskim umećima.
U par navrata razgovarala sam s kolegama s njenih prethodnih poslova, jer ih često viđam, a sa nekima se družim. Jedan od njih, čovek koji je vodio jednu medijsku imperiju, gotovo je prasnuo u smeh kada je čuo ko nas mobinguje. “Ma ona je jedna nebitna osoba, gde je 200, tu je i 201 čovek”, reče on dodavši da su morali da se pozdrave s njom kao tehnološkim viškom, pošto nije bilo elemenata da je zadrže.
Pre nego što je tu uspeo da je udene bivši suprug, takođe je radila u jednoj imperiji, odakle je bukvalno linčovana zbog spletkarenja i podmetanja. Rekoše kolege odande još da nikada nije bila na poziciji kojom se nama hvalisala.
Videvši koliko je sati, počela sam da pripremam svoj odlazak. Uostalom, već mi je dovela zamenu u vidu osobe koja je pokušavala da me saplete na svakom koraku. I ostale kolege starosedeoci su uveliko počele da traže novi posao.
“Jedva sam čekao da odem odande! Samo sam vrebao prvu priliku da pobegnem, to je ljudi pravi pakao šta je ta žena svima nama radila. Nisam verovao da takvi kreteni i provoklasni klošari od ljudi postoje! Na svakom koraku mobing, psovanje roditelja (čak i mrtvih), urgiranje da se plate smanje, deljenje otkaza šakom i kapom vrednim i marljivim ljudima…. Nažalost, upravo je sistem u Srbiji, koji se nije menjao 30 godina, omogućio da takvi ljudi parazitiraju i provlače se kao bubašvabe u svakom režimu, svakom mediju i, generalno, svakom poslu. Kada budemo kao narod konačno promenili političko-društveni sistem takve ljudi će otići tamo gde im je odavno mesto – na optuženičku klupu. Savet svima – čim primetite prvi, makar i na prvu loptu bezazleni znak mobinga, odmah uzimajte stvari u svoje ruke i reagujte momentalno! Prijavite, usprotivite se, budite i vi drski, samo je bitno da reagujete sopstvenim stavom! Siledžije se hrane ignorisanjem. Ako čekate, seme zla će samo rasti, a posle će biti kasno.”
– Kolega i disident iz režimskih medija
Kad pred zlom uzmičeš, ono je sve veće
Da je prvopomenuta koleginica odreagovala pravovremeno nakon udarca, možda bi sve bilo zaustavljeno. Ovako je ostala šačica nas sa smanjenim platama, poljuljanog integriteta, a pojedinačne žalbe nisu dovodile do poboljšanja situacije, niti nade da će biti bolje.
Ne govorivši nam svoje namere, ostalih troje kolega koji su otišli uradili su stvar koja je promenila sve.
Jednog vikenda, gotovo sinhronizovano, poslali su mejlove vlasniku u kom su mu se zahvalili na vremenu provedenom pod njegovim krovom, koje je uglavnom bilo lepo i kvalitetno, a zatim se pretvorilo u agoniju. Opisali su do detalja kroz šta su prolazili, dokumentovano. Ispričali su kako su se osećali, koliko teško im je padalo da odlaze na posao sa grčem u želucu, uvrede koje su dobijali, podmetanja koja su trpeli.
Tog novembarskog ponedeljka, mi “stari” ni sanjali nismo šta sledi. Kako je došla na posao, istog trenutka je pozvana kod direktora u kancelariju. Zadržala se tu neko vreme, zatim izletela kao furija, zgrabila jaknu i nestala netragom promrljavši da je prehlađena i da “mora lekaru”.
Ispostavilo se da je dobila momentalni otkaz.
Nikad je više nismo videli. Šta se desilo? Po prijemu pomenutih mejlova, vlasnik je doslovce bio van sebe. Zar to da se dešava u njegovoj firmi? Zar da ga mrze zaposleni zbog tuđe obesti i bahatosti? Zar to da se dešava u 21. veku? Obavestio je direktora o mejlovima i dao direktivu da joj se uruči momentalni otkaz.
Posle nekog vremena, mi “preostali” smo bili pozivani na razgovore ili da takođe pošaljemo mejlove i izjasnimo se o slučaju aždahe.
“Znala si da je lagala za prethodne poslove i još što-šta”, reče mi u jednom trenutku direktor, “zašto mi onda nisi rekla”?
Znala sam. Pokušavala sam izokola da upozorim, dokazujući da nije u pravu kada anulira i nipodaštava naše rezultate. Da direktno kažem da je lažov i agresor? Nemam želudac za to. Da li sam pogrešila što nisam rekla? Evo ne znam, vi mi recite. Ali se bojim, da sve i da jesam, njena bi bila “jača”. Ne znate vi kako ta žena ume da slaže i ubedi.
Primera radi, jednom prilikom se hvalila kako je lično ona smislila naziv i koncept jednog svojevremeno jako poznatog magazina. Gledala sam je zapanjeno, ne mogavši ni reč da progovorim, jer sam u tom magazinu pisala maltene od samog početka, poznajem ljude koji su ga osnovali, svedočila sam kako je nastao i rastao. Ni u jednom broju nema njenog imena u impresumu.
Kao što rekoh na početku, mislila sam da o ovome nikada ne progovorim. Možda bi neki psiholozi uspeli ovo da rastumače, ali, nekako me sramota šta smo dozvolili sebi. Neki su ćutali iz straha za egzistenciju, ja sam i te kako umela da joj skrešem, ali svejedno, kad se sve sabere, ustukivali smo pred njom.
“Dolazak na posao bio je mučan! Koliko god da je odnos sa kolegama bio dobar i kvalitetan, gorepomenuta je svojom negativnom energijom, prljavim i manupulativnim tehnika uspevala da nas dovede u stanje da u redakciji sedimo pognutih glava, kiselih faca i poželimo samo da što pre završimo sa poslom. Prvo su krenula sitne provokacije, pa onda i otvorena vređanja da smo svi u redakciji glupi i nepismeni, da bi na kraju prešla na pretnje otkazima, smanjivanjem plata i zastrasivanjima. A povrh svega zadirala je u privatne živote novinara i naše intime, bez ikakvog povoda. Moram da priznam da nisam odmah reagovala i tu sebe smatram odgovornom, možda bismo svi u kolektivu poštedeli sebe takve torture. Postoje zakoni koje možete da iscitate i saznate koja su vaša prava kao radnika, a čim uočite da neko vrši mobing, bilo da je fizičko, mentalno, seksualno zlostavljanje, odmah prijavite! Ne dozvolite da pobedi bilo čije pakosno, nasilnicko ponašanje! Jer to jeste nasilje!”
-Aleksandra Gavrilović
Pomenutih četvoro kolega koji su otišli u mesec i po dana su se kasnije snašli više nego dobro. Simptomatično, niko od njih se nije vratio u medije, niti ima nameru. Među njima i ja, koja sam se potpuno osamostalila i pokrenula “svoj posao” (vodim ovaj portal i jedan marketinški tim).
Na iskustvo s aždahom svi gledamo drugačije, ja stojim iza toga da ne bih ovoliko ojačala da mi se to te mere nije smučio mentalitet kolektiva i rad s ljudima koje nisi ti birao.
Ovaj tekst je simbolična podrška svim ljudima koji prolaze kroz mobing pojedinca i poruka da postupe zrelo, odgovorno, i naposletku bez straha. Bolje i ostati bez posla nego doći u situaciju da ti je zbog njega zdravlje ugroženo. Uzgred, nemojte se plašiti reakcije osobe koja odlučuje – vrlo je verovatno da će vas saslušati, razumeti i postupiti adekvatno. U krajnjem slučaju, tu je strah od tužbe.
Takođe je i apel poslodavcima da obrate pažnju na sistem rada (moberi imaju sklonost da po svom nahoođenju tumbaju radne obaveze i procese) i hijerarhiju komunikacije. U našoj zemlji postoji nekoliko vrlo kvalitetnih konsultantskih kuća koje se bave upravo ovom problematikom. Zar nije pametnije investirati u predupređivanje ovakvih problema nego dozvoliti da to eskalira i odrazi se na posao, samim tim i profit (što se redovno dešava)?
Naposletku, u jedno svi budite uvereni: zrela, odogovorna, samosvesna osoba s integritetom i kompetencijama nema potrebu niti interes da opstruira, podmeće, laže, optužuje, mešetari.
Ovakvo ponašanje je zapravo samo odraz straha, nesigurnosti, slabih kompetencija. Pravom lideru je u interesu da njegov tim raste i biva sve bolji. Ako imate ovo u vidu, biće vam jasno da je mobingujuća aždaha zapravo ništa više do običan gušter.
Zabranjeno je preuzimanje dela ili celog sadržaja bez navođenja i linkovanja izvora u skladu s Moodiranje Uslovima korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Leave a Reply
Mirko says:
Mobing na poslu postoji i sa tim treba da se svi suocimo. Ja se secam, da je jedna koleginica pricala kako je kolega, sef njen, bio agresivan prema njoj samo iz nekih svojih frustracija, kockao se i tako to. Dok ga nije prijavila i suocila se sa tim problemom, nije mogla mirno da radim. Zato treba gledati da covek sam svoj biznis da pokrene. Ovako, ja cu radije da izucavam video poker nego li da pustim da me sef neki tako ponizava i to. Ljudi, okrenite se internetu, evo ja trenutno QA izucavam, da se spasem takvih stvari i pritisaka…