Stoga je važno za roditelje da razgovoraju decom, kako bi ih zaštitili od rizika koje možda još uvek ne razumeju i pripremiti ih da se suoče sa potencijalnim pretnjama. Razgovaramo sa Katarinom Jonev, autorom knjige “Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje” čiji je cilj promovisanje sigurne upotrebe interneta i društvenih mreža, kao i pružanje svrsishodnih smernica roditeljima.

Koje opasnosti prete određenim starosnim grupama, tojest, na šta da obrate pažnju roditelji osnovaca do petog razreda, a na šta roditelji dece uzrasta do 15 godina?

– Već u petom razredu osnovne škole su izuzetno aktivni u virtuelnom prostoru, a društvene mreže su virtuelni ekvivalent druženja sa prijateljima. Međutim, gotovo svako dete je makar jednom ušlo u komunikaciju sa nepoznatom osobom. Uglavnom misli da komunicira sa svojim vršnjakom. Na stranu što dete može doći u kontakt sa predatorom, činjenica je da može da ga povredi i virtuelni prijatelj. Deca ne shvataju da im virtuelni prijatelji nisu pravi prijatelji i da ne mogu da imaju poverenje u nekoga koga ne poznaju i koga nikada nisu videli.

Postoji zabeležen veliki broj slučajeva da su deca bila žrtve zločeste dece koja iz čiste dosade započnu komunikaciju, približe se žrtvi i kada im se ona poveri i otvori svojim problemima ili mislima koje je muče, oni to zloupotrebljavaju objavljivanjem na društvenim mrežama ili započnu sa vređanjem i omalovažavanjem.  Poruke nisu ograničene samo na pisanu reč. Deca koriste mobilne telefone koji imaju digitalne kamere za slikanje i snimanje za slanje svojih fotografija i video zapisa svojim prijateljima. Iako ovo može biti zabavan i kreativan način da podele dešavanja iz svog života, važno je podsetiti svoje dete da ovakva aktivnost može biti i negativna.

Ponekad se stvari otmu kontroli. Ukoliko devojčica pošalje fotografiju sebe osobi za koju pretpostavlja da je joj je bliska, može doći do zloupotrebe fotografije. Ozbiljan problem za učenike od 10 pa do 15 godina predstavlja situacija u kojima devojčica ili dečak pošalju provokativne slike na kojima su nagi ili polunagi osobama sa kojima se dopisuju a koje uživo ne poznaju, pa čak i svojim prijateljima. Da se ne bi ovakva situacija dogodila vašem ili detetu iz vaše okoline, jako je bitno da detetu objasnite da ne pravi i ne šalje fotografije koje mogu da njega ili nju dovedu u nepovoljan položaj. Nakon poslate fotografije izgubi se kontrola nad njom a potencijalno i ugled deteta, iako ono nije krivo niti je želelo negativan epilog. Mnogi su ovo naučili na teži način. Ne dozvolite da vaše dete bude jedno od njih.

Opasnosti na društvenim mrežama kada su u pitanju deca i mladi ima mnogo: od komunikacije sa nepoznatim ljudima, različitih oblika internet vršnjačkog nasilja, maltretiranja porukama neprikladnog sadržaja, preko vređanja i uznemiravanja, postavljanja lažnih informacija, grupa na društvenim mrežama u kojima je cilj ismevanje. Kao jedan od najtežih oblika ugrožavanja bezbednosti dece su kriminalne aktivnosti, poput krađe identiteta i informacija, zatim pedofilija, mogućnost kidnapovanja i ucena koje imaju posledice po fizičko i mentalno zdravlje.

U porastu je i broj video igara koje imaju za krajnji cilj samopovređivanje dece i oduzimanje sopstvenog života. Sve je više širenja mržnje, nasilnog sadržaja, ismejavanja, ostavljanja pretećih komentara, propagiranje iskrivljenih i nemoralnih vrednosti na društvenim mrežama, a sve to targetira decu i mlade. Sa novim rizicima u sajber svetu, deca često nisu u mogućnosti da se suoče sama. Naglasak mora biti na edukaciji, kako dece, tako paralelno i roditelja i društva u celini.

Kako razgovarati s detetom o ovome i preduzeti mere predostrožnosti, a da ono to ne shvati kao atak na privatnost?

– Podešavanja privatnosti na društvenim mrežama dozvoljavaju korisnicima da ograniče ko može da vidi njihove profile. U ovom periodu životnog doba deteta bitno je objasniti mu da ne treba da prihvata zahteve za prijateljstva od ljudi koje ne poznaje.

Veliki broj stručnjaka zagovara teoriju da bi virtuelni prostor mogao da pomogne deci u procesu sticanja nezavisnosti i odgovornosti, sazrevanju i učenju. To je tačno, ali sa druge strane, apsolutno je prirodno da roditelji postave pitanje šta njihova deca rade na uređajima.

Nije zabrinjavajuće ako roditelj želi da zna šta njegovo dete radi na društvenim mrežama – veća je briga ako roditelja to ne zanima!

Direktna komunikacija je uvek najbolja. Razgovori o bezbednosti na Internetu trebalo bi da počnu i pre nego što dete napravi samostalne naloge na društvenim mrežema.

Kako su se do sada pokazale aplikacije za monitoring?

– Često me roditelji pitaju na mojim radionicama pitaju da li treba da špijuniraju svoje dete. Ne volim termin špijuniranje, jako je ružan i neprikladan. Mora da postoji  obazrivost! Preventiva je uvek nužna! Decu ne treba pustiti same da se snalaze u sajber svetu. Roditelj je taj koji će sa detetom napraviti prve korake. Predatora je mnogo kao i zlonamernika a opreza nikad dosta.

Dete treba usmeriti šta je dobro a šta je loše u sajber svetu – kao što decu učimo da ne pričaju sa nepoznatima na ulici onda treba da ih naučimo i da ne pričaju sa nepoznatima na društvenim mrežama.

Džabe vi možete da “špijunirate” i da “uhodite” sopstveno dete na internetu, raznoraznim aplikacijama, to je lako! Platite nekoliko hiljada dinara i mislite da ste pobedili. Mnogo je teže ali i efikasnije da se izgraditi poverenje na relaciji roditelj – dete i to treba da bude cilj kada je sajber bezbednost mladih u pitanju, da dete oseti sigurnost da može da vam se obrati ne samo kada se nešto negativno desi već i pre.

Koliko se vršnjačko nasilje odvija preko interneta i kome se obratiti za pomoć?

– Internetom dominiraju nasilni sadržaji koje mladi prave snimajući svojim telefonima tuče, maltretiranja, pretnje. Vršnjačko nasilje je u porastu, a animozitet se odvija paralelno i na društvenim mrežama i u stvarnom svetu. Sve su češće tuče među dva vršnjaka dok ostatak odeljenja snima i navija. Ili pak, kada jedan nasilnik maltretira, vređa, udara, psuje žrtvu, a “drugari” to beleže smart telefonim. Snimatelji ili fotografi time ispadaju saučesnici i podjednako podležu sankcijama i osudi isto kao i nasilnik.

Čemu snimanja tuča? Time se žrtva joše više kažnjava i ponižava. Ogroman je problem što nakon tuče, snimci nastavljaju još dugo da kruže društvenim mrežama i da se dele na četovima.

Modrice prođu, ali snimci nastavljaju da žive u virtuelnom svetu. Time žrtva oseća još veću psihičku torturu i sramotu, a nasilnik oseća moć. Mnogi pokretači snimaka koji sadrže nasilje i tuču misle da će time steći ugled i poštovanje, uliti strah i pokazati da su opasni. Nasilnici često prete drugima da, ako ne snimaju i ne fotografišu tuču, da će proći kao i žrtva što izaziva strah od osvete, ali i strah odbačenosti grupe koja podržava ovakvo delovanje. U slučaju da je dete žrtva bilo kog oblika nasilja (uključujući Internet, sajber, elektronsko nasilje) odmah treba prijaviti školi. Škole imaju obučene timove za sprečavanje nasilja.

U kojoj meri su deca osvešćena po pitanju njihove bezbednosti na internetu?

– Nedovoljno. Ali tu smo mi stariji da im objasnimo da je internet jedna fenomenalna stvar koja svima nama umnogome olakšava život i pruža beskrajne mogućnosti ali da moramo da znamo da ga koristimo bezbednosti i sigurno.

Knjiga “Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje” može se poručiti putem sajta katarinajonev.com