Piše: Ljiljana Zdravković, The Bite

Sve je više fantastičnih biografija i autobiografija danas koje imamo na raspolaganju, prevedenih na srpski, ali i onih u originalu koje mogu da nam pomognu da na jedan drugačiji način uđemo u misli i živote onih koje smo voleli i volimo da gledamo na bini, ali i da steknemo malo bolji uvid u to kako su i zbog čega neki od njih uspeli da dođu do „zvezda“.

Često smo skloni tome da kažemo za neke od njih: „Ma, lako je njemu… Kad je on počinjao, bilo je drugačije…“ I da, jeste bilo drugačije, ali ne nužno lakše, čak naprotiv. Baš zbog toga, osim što je nekada beskrajno zabavno biti deo nekih njihovih ludih i iščašenih dogodovština o kojima većina nas može samo da sanja, kroz ove njihove priče učimo i da gajimo beskrajno poštovanje prema nekima od njih, kad saznamo kojim su putevima dolazili do tih neverovatnih hitova koje vrtimo, volimo i pevamo.

Premalo (mi) je 11 naslova i jako ih je teško bilo izabrati, znam da na svojoj polici samo imam bar još toliko knjiga koje zaslužuju da se ovde nađu, ali ovo su neke od njih koje su na mene, iz različitih razloga, ostavile najjači utisak.

#1 Život – Kit Ričards / Autobiografija (Laguna)

„Besmrtni“ Kit Ričards je nesumnjivo jedna od najinteresantnijih i najvoljenijih figura u rokenrolu ikada.

Voljeniji čak i od svog frontmena, Mika, ali podjednako zaslužan za to što su Rolling Stones postali to što jesu, ovaj harizmatični „muzički bog“ prošao je i stvorio sa svojim bendom priču koja je morala da bude ispričana… njegovim rečima.

Iskreno, otvoreno (koliko je to uopšte realno za očekivati od bilo čije autobiografije) on je u ovoj knjizi dao fanovima delove sebe koje smo i očekivali i nismo, na zanimljiv način i kroz takav tok misli da se ova knjiga čita brže i „halapljivije“ od bilo koje druge koju sam ikad pročitala.

#2 Lemmy – Groznica bele linije – Lemi Kilmister i Dženis Garza /Autobiografija (IPC Media)

Lemmy. Izgovorite samo to i skidate kapu u znak poštovanja, čak iako niste fan Motorheada. Zato što ovaj lik nije bio zvezda, on je institucija. Od prvog dana svoj(eglav) i drugačiji, uvukao se pod kožu milionima fanova ali i hiljadama kolega jer se nikada nije ponašao kao zvezda, već kao običan čovek koji je jaaako voleo da uživa u životu i muzici.

Živeo je, a i (ispostaviće se) preminuo pod svojim uslovima i na svoj način. Nepretenciozno, opušteno, svojim rečnikom i u svom stilu nas u ovoj knjizi vodi kroz svoj život i karijeru i pored toga što će vam biti veoma zabavno da u njoj uživate, vrlo verovatno ćete tu granicu poštovanja prema njemu podići na još viši nivo.

#3 Bouvi – Jedna biografija – Marija Hese i Fran Ruis

O Dejvidu Bouviju možete u prodaji pronaći priličan broj biografija, samo ih ja u kolekciji imam bar 3,4… Ali ova knjiga/slikovnica je nešto sasvim posebno. Jer, u njoj nećete pronaći bezbroj datuma, podataka, objašnjenja, „istorijskih činjenica“… Ovo je knjiga koja se bavi nekim drugim pitanjima koja su ovu ludački važnu figuru u svetu muzike vodila kroz život, verovatno najvažnijim pitanjiama.

Ovo je knjiga koju ćete pročitati brzo, ali ćete često poželeti da joj se vratite, da je makar prelistate. Jer, u njoj reči, uz predivno urađene ilustracije, kod čitaoca rađaju jednu prelepu, pomalo tužnu ali jaku emociju koja Bouvijevoj viziji života i muzike daje poseban smisao.

#4 Izgužvane misli – Branko Golubović (Dallas Records)

Često sam imala prilike da čujem kako se za karijere nekih svetskih zvezda kaže „Wow! Šta su oni sve prošli…“ a kad se pomenu ovi naši domaći „ratnici“ rokenrola, tu valja svi sve znaju ili znaju nekog ko zna ili valjda taj rokenrol život na Balkanu nije baš toliko zanimljiv da se o njemu priča i čita…

A zapravo, izazovi koji su ovde stavljeni pred bilo kojeg muzičara, često su mnogo veći od onih koje su doživele svetske zvezde i šteta je što više onih koji su sa svojim bendovim prolazili tu balkansku golgotu nije uzelo olovku u ruke i zabeležilo svoj ugao.

Branko Golubović je sa Goblinima stasavao u doba kada nikome nije bilo lako. Ratovi, sankcije, bombardovanje, inflacija, besmislenost života u rasparčanoj zemlji… Kako su se snalazili za prostor za vežbanje, za opremu, za svirke… koliko su truda i znoja uložili da bi postali jedan od najznačajnijih bendova na ovim prostorima… to je nešto što treba da pročita svaki mladi muzičar u ovoj zemlji i da shvati pravi značaj rečenice: „Znoj je krv rokenrola“…

#5 Nik Kejv – Smiluj mi se – Rajnhard Klajst (IPC Media)

Ako volite Nika Kejva i volite strip, ova neobična knjiga će vam verovatno postati jedna od najomiljenijih koju ste ikad pročitali! „Rajnhard Klajst je u paramparčad rasturio uzuse žanra, zamešavši užasavajuću konflaciju Kejvovih pesama, biografskih poluistina i kompletnih izmišljotina u poduhvatu jezivog i potpuno bizarnog putovanja u Svet Kejva. Bliže istini od bilo kakve biografije, sasvim sigurno“. To je za ovo delo napisao sam Kejv, pa, zašto bismo išta više dodavali…

#6 Majkl Frensis – Telohranitelj, desna ruka rokenrola (Laguna)

Zvezde će možda biti subjektivne, biografi možda previše sterilini, ali kada priče o nekim od najvećih muzičkih zvezda današnjice čujete od čoveka koji je bio uz njih i onda kada ih niko drugi ne vidi, onda sasvim sigurno možete da upotpunite jednu istinitu sliku o njima.

Ime Majkla Frensisa možda i niste čuli, ali ovaj „Telohranitelj“ bio je deo života i karijere legendi (Led Zeppellin, Pol Makartni, Bon Jovi, Džordž Majkl, Šer, Kiss, Frenk Sinatra…) i o njima piše na jedan drugačiji i osvežavajuć način.

#7 Žive rane – Entoni Kidis i Leri Slomen (Editor)

Ako spadate među one koji su još kao mlađi obožavali RHCP, znali i voleli na desetine njihovih pesama, možda se i „sekli“ na Kidisa i dizali u nebesa njega i ekipu… a onda se pokisli i razočarani vratili sa njihovog neslavnog nastupa u Inđiji rekavši sebi da vam to razočaranje više ništa ne može nadoknaditi i da ih „više ne volite“, možda baš ova knjiga pomogne da bolje razumete ko je, u stvari, taj lik koji je delovao skoro nezainteresovano što ispred njega vrišti 100 hiljada Srba koji ceo život čekaju da ga vide live i zašto je bez problema seo u helikopter i odleteo nekoliko pesama pre kraja svirke.

Kada shvatite (a shvatićete), kako i zašto je izrastao u lika kakav je danas i šta ga je to oblikovalo od rane mladosti, možda mu oprostite ovo neslavno pojavljivanje na poljani u Vojvodini i zadržite se na (sasvim opravdanoj) ljubavi prema fantastičnoj muzici koju su Pepersi stvarali i stvaraju u svojoj dugoj karijeri.

#8 Sleš – Sleš i Entoni Bozo (Laguna)

Da zaključimo vešegodišnje naglabanje na temu internog „rata“ u Gansima: Guns’N’Roses ne bi bili to što jesu da nije njih, Axl Rosea i Slasha. I to se jasno vidi ako prekopate malo po pričama i pričicama koje govore o njihovom nastajanju i karijeri ali i kada, u ovom slučaju kroz Slešovu autobiografiju prodrete malo dublje u pore ovog neverovatnog benda.

Knjiga, istina, prati Slešovo detinjstvo, borbe i da, njegov ugao u odnosu na bend koji (ga) je proslavio, ali sasvim dobro pojašnjava karaktere ostalih članova ove ekipe, pa i Axla, interne odnose u toku njihovog zajedničkog rada, ali i funkcionisanje celokupne rokenrol scene tog doba.

#9 Između krajnosti – Ivan Ivačković (Laguna)

Najnovije delo sjajnog Ivana Ivačkovića nije biografija, ali jeste odličan zapis vremena u kojem su Azra i Džoni krojili svest dobrog dela balkanske muzičke mladosti. Kada pročitate da je to „vodič kroz albume Azre i Džonija Štulića“ nemojte očekivati puko nabrajanje i klasičan kritički (ili „kritičarski“) osvrt na stvaralaštvo ovog benda.

„Između krajnosti“ je, zapravo, jedna vrlo oštra ali i realna priča o čoveku kojeg su smatrali „generacijiskim predvodnikom“, muzici koju je stvarao i koja je na ovaj ili onaj način oblikovala na hiljade fanova ali i o vremenu i okolnostima u kojima je Džoni počeo da se pretvara u „božanstvo“.

Značaj ovog dela verovatno se u ovom trenutku tek nagoveštava i mišljenja sam da ovu knjigu treba pročitati i više puta ili bar pustiti „da se slegne“, ali više je nego jasno koliki je njen značaj kada je, za vrlo kratko vreme uspela da izazove toliko jake reakcije i Štulićevih „vernika“ i „običnih“ fanova, i kritike ali samog „božanstva“.

#10 Cohen – Muzika, iskupljenje, život – Liel Leibovitz (Dereta)

„Zašto se Leonardu Koenu, kao retko kom umetniku, ukazuje toliko duboko poštovanje? Zašto se njegove pesme više od tri decenije posle objavljivanja ponovo nalaze na top-listama, koriste u brojnim filmovima i televizijskim i muzičkim takmičenjima?“

To je deo teksta koji možete da pročitate na koricama ove knjige i čini mi se da u tih par rečenica već možete da nađete dovoljno jak razlog da roz ovo delo uđete malo dublje u život i svest jednog ovako posebnog umetnika. Opet, i ako niste od onih koji „vrte“ njegove pesme ili vam čak i ne prija previše, morate da gajite ozbiljno poštovanje prema onome što je stvorio, a ova biografija vam zaista može pomoći u tome.

#11 Roten – Džon Lidon, Kit i Kent Cimerman

Sex Pistols nikada nisu bili samo bend, oni su fenomen. Kao što ni punk nije samo muzički pravac, to je pokret i način razmišljanja. Tako i njihova muzička karijera (ma šta neki o njoj mislili) zauzma jedno od najvažnijih mesta u svetskoj rokenrol istoriji. Baš zato, Roten, kao priča o jednom neverovatnom frontmenu i jednom drugačijem vremenu, spada u „biblije“ koje svaki samosvesni um treba da pročita.

Ljiljana Zdravković je frontmen sastava The Bite, PR menadžer i rok novinar.
Možete je pratiti na:

• YouTube: thebiteofficial
• Instagram: thebitebelgrade
• Facebook: thebite011