fbpx

Maroko, čarobni kofer pun snova… i poneka haljina

Moj suludi pokusaj da u već prenatrpan kofer ubacim još jednu haljinu prekida zvuk sirene nervoznog taksiste. Definitivno odustajem i trčim niz stepenice, sabirajući se jesam li sve ponela; pasoš, novčanik, telefon, novi Vogue, sve je tu, konačno krećem.

Piše: Anastasija Tes

Deo misli i ideja ostaje sa “odbačenom” haljinom i utiskom koliko je zapravo teško pakovati se kada putuješ u zemlju Čarobnih lampi, letećih ćilima i “malog princa”, inspiracija je neiscrpna. Ali ipak, Maroko, ja stižeeem!

Marakeš je po veličini i broju stanovnika četvrti grad u Maroku i isto tako četvrti kraljevski grad, uz Fes, Meknes i Rabat. Osnovao ga je kralj Jusuf IBN Tahfin, prvi kralj iz dinastije Almoravida 1062. godine, a sam naziv Marrakech je berberska reč koja znači “Božija zemlja”.

Posle mučne carinske kontrole i užasne gužve, uspevam da pronađem svog vozača (kojeg sam dogovorila prilikom rezervacije smeštaja).

Dok se vozimo ka gradu, posmatram nebo i očarana sam – 1000 nijansi ružičaste boje u borbi sa sutonom koji svakako već preuzima primat. Shvatam sada zašto Maroko nazivaju i zemljom zalazećeg Sunca. Prizor je predivan!

Ono što je usledilo na kratko poljuljalo je moj utisak. Kao iz sna, u stvarnost me vraća buka prometne ulice. Vozač je stao i svira, a ispred nas je zastoj napravio čovek sa zaprežnim kolima i konjem. Ulazimo u Medinu, istorijski deo grada, prolazimo pored Koutoubia džamije koja je prelepa. Dim iz radnji uličnih prodavaca hrane se meša sa mirisima nargila, pada i razbija se o prljave ulice.

Žagor ljudi pomešan sa sirenama nadopunjuje utisak opšteg haosa u saobraćaju. Hrpe muškaraca u lokalnim kafanama i ispred njih sede i prilično odsutno čudno gledaju u neodređenom pravcu. Sve mi to stvara osećaj nervoze i taman pomislih u sebi “samo da mi hotel nije ovde”, vozač staje i obaveštava me da smo stigli. Ne mogu reći da tog trenutka nisam doživela jednu vrstu kulturološkog šoka prizorom koji se odvijao ispred mojih očiju, ali hrabro sam zakoračila napred, u jednu novu zemlju, novu avanturu i jednu nadasve drugačiju kulturu.

A onda je vrata hotela otvorio preljubazni recepcionar i meni se ukazala sva lepota i raskoš jednog riada. Riad je zapravo tradicionalna marokanska kuća koja ima unutrašnji atrijum, mali privatni vrt i svi su prozori i vrata okrenuti njemu. Obično je sve to ukrašeno nekom fontanom ili manjim bazenom, upotpunjeno ručno izrađenim vratima sa duborezom, arabeskama i lampama. Ponovo sam se našla u Aladinovoj bajci.

“Crveni grad”, kako jos nazivaju Marakeš, smešten je u podnožju planine Atlas, iza čijih obronaka počinje najveća pustinja na svetu, Sahara. Ovaj grad je prava poslastica za sve ljubitelje arhitekture, istorije i umetnosti. Posebnu pažnju privlače takozvane “zellige”. Zellige je ukrasna marokanska tehnika izrade pločica. Ova tehnika se pojavila u 10. veku, a stvarana je po uzoru na grčko-rimske mozaike. Kako je u islamu zabranjen figurativni prikaz ljudi ili životinja, motivi na ovim pločicama i uopšte u dekorativnoj umetnosti su uglavnom geometrizovani oblici i šare.

Ne smete propustiti znamenitosti Marakeša kao što su “Palacio de Bahia”, “Medersa Ben Youssef”, El badi palace”, “Saadian Tombs” i naravno, neizbežan čuveni trg Jemaa el-Fnaa. Ovde je glavno dešavanje, žila kucavica grada. Tu ćete videti sve ono što do sada niste imali prilike da vidite. Zmije koje plešu uz zvuke zurle, dresirane majmune, žene koje će vam tradicionalno oslikati ruke kanom, one druge koje će vam proricati sudbinu, najukusniju hranu (marokanska kuhinja je mešavina mediteranske, berberske i andaluzijske) i naravno tu je šoping!

Marakeš je poznat po svom bazaru koji se naslanja na gore pomenuti trg i deo je Medine. Čine ga male uske ulice, koje se međusobno seku i ukrštaju, tako da morate voditi računa da ne zalutate. Veliki je izbor šta zanatlijske radnje ili tezge trgovaca nude, od ručno izrađene tradicionalne odeće (abaye i kaftani) preko kože, predmeta za svakodnevnu upotrebu, namestaja, do začina i argana, na koji su Marokanci posebno ponosni. Uostalom, upravo ovde čuvena Carrie Bradshaw sreće Aidana u drugom delu filma “Sex and the city”.

Jedna od glavnih atrakcija Maroka je sigurno odlazak u pustinju (La Palmeraie) i jahanje kamila. Moram priznati da je osećaj poseban. Moj prvi bliski susret sa ovom vrstom zamalo da se završi neslavno; ne znam kako bih preživela zube tog mužjaka, ali znam da ću ubuduće vrlo pažljivo birati motiv za fotografiju, kao i mesto poziranja. (Moj ”style mood” ovog puta je bio orjentalan sa safari elementima.)

Nikako nemojte propustiti tradiciju ispijanja marokanskog čaja! U muslimanskim zemljama alkohol je zvanično zabranjen, pa je to verovatno jedan od razloga zašto čaj zovu marokanski ili berberski viski.

Marokanski čaj “Ataj” nije samo piće to je tradicija, simbol gostoprimstva i marokanske kulture. Ataj je kombinacija marokanskog čaja i nane. Moj outfit i ovog puta je po orijentalnom kroju u kombinaciji sa prugastim dezenom i tipičnom istočnjackom ručno rađenom ogrlicom.

Pored čaja sigurno pravo osveženje u vrelim letnjim danima predstavljaju divni parkovi i bašte. Tako ćete u središtu Medine pronaći, kako joj i samo ime kaže “Secret garden”. Ušuškan, skriven između zidina i uskih uličica, ovo je mesto gde u momentu svu pijačnu buku i vrevu zamenjuje cvrkut ptica, egzotične bijke i motivi. Od ovog vrta svakako je poznatiiji još Jardin Majorelle koji se nalazi u novom delu Marakeša i prostire na 12 hektara. Vrt je podigao i dizajnirao francuski umetnik Jaques Majorelle, a kasnije ga je kupio dizajner Ives Saint Laurent. U “posetu” svakako krenite maksimalno stilizovani, jer ovaj mag i naslednik Velikog Diora posmatra vas iz svake biljke svoga vrta.

I na kraju, želeći da ovo bajkoliko putovanje zaokružim na pravi način i sa stilom, poslednji dan svog boravka ostavljam za čuveni hotel La Mamounia i njegove vrtove, mesto neverovatne raskoši i glamura, omiljeno mesto mnogih blogera, daće vam bezbroj motiva za fotografisanje. Odabrala sam purpurno crvenu haljinu i minđuše u istoj boji, praveći kontrast bogato ukrašenoj arhitekturi i dominantnim arabeskama. Od atrijuma do bašte, svaki deo ostavlja bez daha, a vrhunac je svakako kulinarsko umeće hotelskog kuvara i piletina u slatko-slanom sosu od narandže i nara. Još jedan od marokanskih specijaliteta.

Punog stomaka, kofera i utisaka krećem nazad… trud se isplatio i sve se nekako preliva i nadomešćuje slikajući osmeh zadovoljstva na mom licu. Maroko je svakako atipična zemlja i kao takvu vredi je posetiti.

Ostaviti svako očekivanje i svaku predrasudu iza sebe i krenuti čistim srcem i otvorenim umom u jednu novu avanturu, jer samo tako možete osetiti duh ove daleke zemlje, zemlje neverovatnih kontrasta.

*Autora teksta možete pratiti preko Instagram naloga 

@_style_and_inspiration_

Komentari