fbpx

Budite se, a osećaj je kao da niste ni spavali? Mnogo je opasnije od običnog hrkanja: Poremećaj koji većina ljudi ima, a da to i ne zna!

Ako se mislili da vam je najljući jutarnji neprijatelj alarm – varate se. Ozbiljan poremećaj koji uzrokuje da svaki dvadeseti čovek na planeti praktično zaboravi da diše tokom spavanja, koji uzrokuje da se ujutru budimo “izmučeni”, nevoljni i neraspoloženi tokom celog dana, naziva se sleep apnea.

0

Veoma mali broj ljudi je uopšte i svestan da ima ovaj problem, koga treba shvatiti krajnje ozbiljno jer može rezultirati i fatalnim ishodom. Iza naizgled nešto glasnijeg hrkanja i trzanja tokom sna u velikom broju slučajeva krije se sleep apnea, a naše zdravstvo, nažalost, premalo pažnje posvećuje ovome. Razgovaramo sa doktorom Srđanom Lukićem, specijalistom interne medicine na Klinici za pulmologiju u KC Kragujevac, kome je sleep apnea tema supspecijalističkog rada.

Da li je sleep apnea bolest ili poremećaj i kako se ona manifestuje? Znaju li se uzroci i da li sleep apnea ima lakše ili teže oblike?

– Sleep apnea je bolest koja se manifestuje prekidima disanja tokom spavanja. Uzrok je lociran u gornjem respiratornom traktu, konkretno u ždrelu, gde tokom spavanja dolazi do kolapsa disajnog puta što za posledicu ima potpuni, ili delimični, prekid protoka vazduha. Do ovog kolapsa dolazi iz više razloga:

  • anatomski sužen disajni put,
  • slabost mišića disajnog puta koji bi trebalo da ga drže otvorenim,
  • povećani pritisak okolnih struktura, na primer, masnih naslaga kod gojaznosti,
  • urođeni poremećaji donje vilice i tako dalje.

Kao i svaka bolest i sleep apnea ima gradaciju od lakšeg preko srednje teškog do teškog oblika, u zavisnosti od učestalosti prekida disanja tokom spavanja – što se ove epizode prekida disanja češće javljaju, sleep apnea je teža.

Created by Freepik

Koji su simptomi zbog kojih treba da posumnjamo? Ko spada u ugrožene grupe?

– Sleep apnea nekada ne daje simptome, nekada su tegobe takve da pacijent, pa ni njegov doktor ne mogu da ih povežu sa postojećom sleep apneom, a nekada su specifični i mogu da ukažu da pacijent ima problem sa disanjem tokom spavanja.

Glavna manifestacija koja se povezuje sa sleep apneom je prekomerna dnevna pospanost koja je posledica neadekvatnog sna, koji je fragmentisan prekidima disanja. Pacijent ima česta mikrobuđenja koja ne registruje, pa se ujutro probudi sa osećajem kao da nije spavao uopšte, ali bez znanja o tome da se tokom noći budio.

dr Srđan Lukić Specijalista interne medicine, Klinika za pulmologiju, KC Kragujevac

Preko dana osećaj pospanosti je veći nego što je to uobičajeno, a kod težih formi bolesti pacijenti su u stanju da zaspu u nekim sasvim neočekivanim situacijama, recimo dok sede i pričaju sa drugima, pa sve do onih po život opasnih situacija dok voze automobil.

Pretpostavlja se da je veliki procenat saobraćajnih nesreća u kojima su vozači potpuno neobjašnjivo skrenuli sa svoje trase i na primer prešli u suprotnu traku, ili sleteli sa puta na pravcu, posledica nelečene sleep apnee.

Tegobe koje mogu da ukažu na sleep apneu, a na prvi pogled ne ukazuju na povezanost, su prvenstveno povišeni arterijski pritisak koji se ne može staviti pod kontrolu ni sa nekoliko antihipertenzivnih lekova, česti poremećaji srčanog ritma koje lekovi slabo kupiraju, kao i druge manifestacije kardiovaskularnih oboljenja koje se, pomalo neočekivano, javljaju u težoj formi ili kod mlađe populacije kod kojih to nije često slučaj. U ugrožene grupe spadaju svi oni koji imaju gore pomenute tegobe, a jedan od možda i najznačajnijih pokazatelja je kada neko drugi (na primer partner/ka) primeti da prilikom spavanja osoba ima prekide disanja.

Šta su razlike između sleep apnee i “običnog” hrkanja?

– Hrkanje je posledica otežanog prolaska vazduha kroz gornje disajne puteve i hrkanje je obavezni pratilac sleep apnee. Ipak, ne znači da je svako hrkanje obavezno sleep apnea, kod običnog hrkanja postoji problem prilikom prolaska vazduha koji dovodi do zvučnih manifestacija ali sam protok nije kompromitovan u toj meri da dovodi do prekida disanja.

Ako smo prepoznali alarmantne znake, šta je sledeći korak? Kako se postavlja dijagnoza?

– Dijagnoza se postavlja upućivanjem pacijenta na pregled u neki od pulmoloških centara koji se bave sleep apneom. U Srbiji to su:

  • Klinički centar Srbije,
  • KBC Bežanijska Kosa i KBC Zemun u Beogradu,
  • IPB u Sremskoj Kamenici,
  • KC Kragujevac i
  • KC Niš.

Prilikom kliničkog pregleda pacijentu će biti urađeno ispitivanje plućne funkcije radi procene o eventualnom postojanju pratećih plućnih bolesti, popuniće neki od upitnika vezanih za sleep apneu (najčešće se radi Epworth Sleepiness Scale koja je kratka i veoma laka za popunjavanje i koju svako može pronaći na internetu) i biće izvršena procena da li je možda neka druga bolest uzrok tegoba. Nakon toga, ako je indikovana, sledi sleep studija.

Gde se izvodi takozvana sleep studija? Kako izgleda taj proces?

– Sleep studija se izvodi u zasebnoj sobi pulmoloških ustanova gde pacijent može na miru da prespava noć. Tokom tog spavanja biće priključen na mali aparat, sličan EKG holteru, koji preko elektroda meri nekoliko funkcija preko čijeg tumačenja se postavlja, ili isključuje, postojanje sleep apnee. Meri se:

  • zasićenost krvi kiseonikom,
  • srčana frekvenca,
  • registruje se eventualno hrkanje,
  • monitoriše se protok vazduha,
  • pokreti grudnog koša i abdomena itd.

Kod višeg nivoa sleep studije meri se i aktivnost moždanih talasa (skraćena verzija EEG-a) kako bi se procenila arhitektonika sna, odnosno da li pacijent prolazi kroz sve regularne stadijume spavanja ili su oni, zbog prekida disanja, poremećeni.

Šta su dalji koraci, kako izgleda lečenje/tretiranje ove bolesti?

– Sleep apnea se u manjem broju slučajeva, kada postoji anatomski problem koji sužava gornji disajni put, može rešiti operativno i time se bave specijalisti otorinolaringologije i maksilo-facijalne hirurgije. Na žalost, većina pacijenata to ne može rešiti operativno, a budući da je problem mehaničke prirode (kolaps disajnih puteva) terapija je zasnovana na korišćenju aparata koji se, preko maske, spaja sa disajnim putevima pacijenta i koji podiže pritisak u disajnim putevima tokom spavanja kako ne bi došlo do njihovog kolapsa i svih posledica toga.

U pitanju je CPAP aparat (Continuious Positive Airway Pressure) i on rešava problem najvećeg broja pacijenata. Kod manjeg broja, zbog postojanja pridruženih bolesti kao što su hipoventilacioni sindrom gojaznih ili hronična opstruktivna bolest pluća, CPAP aparat nije dovoljan i mora se koristiti jači aparat koji ima dva nivoa pritiska i koji zapravo predstavlja neinvazivnu mehaničku ventilaciju.

Kako izgleda korišćenje CPAP aparata i u kojoj meri on pomaže? Kakva su iskustva Vaših pacijenata, u kojoj meri im se popravio kvalitet sna i života uopšte?

– CPAP aparat se koristi samo tokom spavanja budući da pacijenti tokom budnog stanja nemaju nikakvih problema sa disanjem. Aparat stoji pored kreveta i pacijent kada legne stavi masku koja je preko creva povezana sa aparatom. Dizajn maske je u poslednje vreme dosta uznapredovao tako da se danas uglavnom koristi maska za nos tako da usta ostaju slobodna. Aparat se uključi i on u tom sistemu aparat-crevo-maska-disajni putevi održava kontinuirano povišeni pritisak koji ne dozvoljava da dođe do pomenutog kolapsa.

Efekat aparata je bez preterivanja odličan – kada nema prekida disanja nema ni fragmentacije sna, pacijenti se bude odmorni i tokom dana više nisu prekomerno pospani, ne dolazi do dalje progresije kardiovaskularnih bolesti i kvalitet ali i kvantitet života se popravlja u ogromnoj meri, što se najbolje vidi po reakcijama samih pacijenata.

Kako pojedinac kome je dijagnostifikovana sleep apnea može da dođe do CPAP aparata, koja je cena?

– Na žalost, naš RFZO ne prepoznaje potrebu da finansira lečenje ovih pacijenata i ne odobrava sredstva za kupovinu tih aparata pacijentima, svojim korisnicima. To je jedan veliki udar na lečenje pacijenata budući da su aparati preskupi za naše uslove i samo mali broj ljudi može da ih priušti. Cene varijaju u zavisnosti od proizvođača, na tržištu se mogu naći i oni jeftiniji, od kineskih proizvođača, ali bez nekoliko stotina evra ne mogu se ni oni kupiti. Uvozom aparata se bave razne firme koje pacijenti moraju da kontaktiraju lično jer je lečenje sleep apnee, kao što je već rečeno, potpuno van našeg zdravstvenog sistema. Dalje praćenje efekta lečenja i kontrole se obavljaju u ustanovama gde je postavljena dijagnoza ali na žalost, nabavka samih aparata u potpunosti spada na same pacijente.

Imate li neki savet za ublažavanje ovih simptoma, u smislu ishrane, rekreacije?

– Budući da su sve tegobe posledica problema koji se javlja tokom spavanja, ništa što se radi tokom dana ne može to popraviti. Smanjenje telesne mase kod morbidno gojaznih može umanjiti težinu postojeće sleep apnee, ali je ne može izlečiti. Ono što pak treba paziti je da se pre spavanja ne uzimaju supstance koje dodatno dovode do depresije disanja, kao što su alkohol ili sedativi. I naravno treba nabaviti CPAP aparat jer je on jedini koji zaista pomaže do te mere da se pacijenti bukvalno preporode.

Komentari