Postoji veliki broj kreativnih oblasti u marketingu koje deluju izuzetno jednostavno onda kada dožive svoju realizaciju, ali su zapravo veoma zahtevne u svom procesu osmišljavanja. Dobar logo je dobar logo, a dobra reklamna poruka se pamti nekad i decenijama nakon svoje premijere.

Ko danas ne zna iz naše generacije da otpeva pesmicu iz reklame za Cipiripi (da ne kažem riklimi zi cipiripi), C supice za bakice i dekice, za novu ploču, CD i kasetu Bekija Bekića, pesmice za Banini, bakin kolač, Eurokrem, žele zeke, Kretino, ili scene iz reklame za Carnex paštetu sa paraglajderima, obaranje ruku uz Bambijev keks plus, Eva skuša fileta, Beo Zoo Vrta bekstvo iz grada, Lidije Vukićević u reklami za Udarnik čarape

špice za dnevnik, za Školski program RTS-a, ili serije reklama za Beobanku

https://www.youtube.com/watch?v=sj5V8lXHcQo&ab_channel=UleksandarTube

https://www.youtube.com/watch?v=Fun0sskfdp0&ab_channel=VideoAntologija

Mnoge kvalitetne reklamne poruke ušle su u duh naroda, i dan danas bude nostalgiju, nisu bile politički korektne i mnoge bi danas možda veoma lako izazvale burne reakcije poput skorije katastrofalne reklame za brend Čuvarkuća Privredne komore Srbije

Ipak ako pogledamo ono što zaista uvek i svuda odlikuje brendove, jesu njihovi slogani, poruke i to sve u svega par reči, reč. Svesti smisao brenda na tolicno, a u tome obuhvatiti sve, kroz reč, bez uticaja na ostala čula, vrhunski je poduhvat i ono najteže, iako na kraju, ko što rekoh – deluje tako očigledno. I ne, to nije meni niti drugim kopirajterima “samo 5 minuta” uopšte. Kao ni pisanje brend persona, strategija, niti kratkih tekstova za omote i pakovanja proizvoda i još mnogo toga.

Šta je marketinška kampanja?

Oksfordski rečnik definiše marketinšku kampanju kao “organizovani tok akcije za promociju i prodaju proizvoda ili usluge”.

To zvuči super, ali ne smemo izostaviti sledeće pitanje:

Šta je uspešna marketinška kampanja?

Da li je dovoljno reći da je marketinška kampanja uspešna samo ako kompaniji donosi veći prihod? Delimično, da. Možda ne deli ovo mišljenje svako, ali po meni je uspešna marketinška kampanja ona kampanja koja zaista poznaje svoje kupce, koja će ih iskreno dirnuti, bilo sentimentalno, bilo mentalno, izazvati smeh, napraviti promenu u životu kupaca, pružiti inspiraciju, ukratko – doneti neku vrednost i povezati kupca sa onim što mu može u datom trenutku i na trenutnoj lokaciji doneti vrednost i određeno rešenje, benefit ili pomoć. Moćna marketinška kampanja dakle mnogo je više od jurenja za brojevima i što većeg broja prodaja.

Najbolji slogani svih vremena

Slogani koji predstavljaju brendove nekih od najboljih svetskih kompanija lako se pamte, predstavljaju nedvosmislen kreativni kapital kompanije i direktno se obraćaju kupcima promovišući svoju unikatnu vrednost koja ih razlikuje od svih drugih.

Dobar slogan kompanije beleži ono što taj brend ili proizvod čini drugačijim i po obećanju boljim od konkurencije.

Odgovara pre svega na pitanje: “Zašto bih izabrao tebe?“ I to je ono što privlači, a u vremenima društvenih mreža i multiplikovanih kanala komunikacije, daje i povod za uspostavljanje dijaloga i prepoznatljivost na prezasićenom tržištu.

Najbolji slogani i slogani imaju osnovne dve uloge odnosno funkcije:

• Da privuku pažnju kupaca
• Da uspostave brend kao najvažniji kriterijum za kasnije odluke o kupovini

Kada su urađeni kako treba, slogani kompanije postaju sastavni deo brenda kao i logotip i ime marke. Kad čujete slogan, proizvod vam odmah padne na pamet. (A kad vidite proizvod, možda ćete u glavi čuti slogan.) To u fantastično radile reklamne agencije u staroj Jugoslaviji, dok danas nekako kao da se jure trendovi koji rade i vrlo brzo se dešava da odjednom mnoštvo brendova liče jedni na druge. Pored opasnosti da se stvori potpuni kontraefekat ukoliko se “zakasni” na taj trendi voz, ovde nema kreative već podilaženja masovnosti, a u tome nema nikakve unikatnosti niti vrednosti, prepoznatljivosti niti obećanja brenda u domenu autentičnosti.

Kada marketinške kampanje promaše, odnosno, kako ne naneti štetu brendu

Zamislite jedan Opel da krene da juri neke haštagove, ili da se promoviše jedino kao brend usmeren na servisiranje kupaca. Pa njegovo obećanje je Das Auto, ultimativni automobil, sinonim za celu moto industriju, a ne opel servis.

Ili reklama za Ribok koja je, srećom ili ne, korišćena samo u Nemačkoj, ali se ubrzo proširila društvenim mrežama širom sveta, kako se širilo opšte negodovanje. Korisnici društvenih mreža tražili su bojkot Reebok proizvoda zbog potpuno pogrešne poruke koja je glasila:

Varaj svoju devojku, a ne na svom treningu.

U redu je ohrabriti ljude da vežbaju, ali aktivno podsticanje varanja čini se kao ekstreman korak – brend nikada ne bi trebalo da nudi loše savete svojoj publici.

Portparol Reeboka rekao je za CBS, “Izvinjavamo se zbog uvredljive prirode ovih materijala i razočarani smo što su se uopšte pojavili.”

Bili su razočarani što su se pojavili. Ali čovek se mora zapitati, kako su uopšte dobili odobrenje?

I ovo je sve češće pitanje, uprkos činjenice da je cancel kultura takođe otišla predaleko i da postaje sve teže ne uvrediti nekog, neku grupu, kategoriju ili manjinu (ili većinu).

Brzina je preuzela primat, a kvalitet posledično stradao u mnoštvu slučajeva.

Pročitajte o tome ovde.

Ipak, neke kampanje ostaju sinonimi u svojoj industriji, društvu, pa i svakodnevnici.

Neka one ostanu kao inspiracija da svi mi u sferi marketinga moramo da se trudimo više jer smo i mi tu odgovorni za kreiranje slike društva, za trendove, za tumačenje, ali i za to kako posmatramo publiku i društvo. Iako je rezultat uvek bitan, dugoročni uspeh, kao i kvalitet rezultata se moraju uvek staviti u prvi plan.

Ili grešim?

“Just Do It” – Nike (“Uradi to”)

“Think Different” – Apple (“Misli drugačije“)

“Open Happiness” – Coca-Cola (“Otvori sreću“)

“Because You’re Worth It” – L’Oreal (“Jer si vredna toga“)

“Live in your world. Play in ours.” – PlayStation (“Živi u svom svetu. Igraj se u našem”)

“The Happiest Place on Earth – Disneyland” (“Najsrećnije mesto na Zemlji”)

“Belong Anywhere – Airbnb” (“Pripadaj bilo gde”)