fbpx

Nemoj da se zaluđuješ – promeniće se, ali… malo sutra

Čekajući i insistirajući da se neko promeni dobićeš samo jedno: ptrotraćene godine, bol i život u zabludi.

Nikada, ali nikada nemoj ostati u odnosu ukoliko tvoja priča o nekome sadrži neku od sledećih fraza:

„Svi su mi rekli, ali promeniće se…“

„Znam ja da je on/ona takva jer…“

„Nije on/ona to mislio/mislila tako…“

„Super je, ali…“

„Videćemo, rano je…“

Vrlo malo prostora ostaje za ikakvu nadu da će taj odnos dočekati bilo kakvu budućnost.

Jer:

  • Ljudi se ne menjaju zbog drugih, već zbog sebe.
  • Ne možeš naterati nekoga da se menja, a ukoliko to i želiš, zašto si uopšte s njim ili njom?
  • Ukoliko nema komunikacije, neće biti ni adaptacije.
  • Nije bitno zašto je neko takav, već kakve to posledice ima na vaš odnos.
  • I ako neko ne misli kako se ponaša, to nije izgovor da ii to trpiš.

Bilo bi sjajno da su odnosi u životu kao servis mobilnih telefona dneseš na popravku i sve je gotovo sledećeg dana.

Na njima se radi, oni se grade, i imaju kontinuitet i ostavljaju trag.

Da li ti ove priče zvuče poznato?

„Svi su mi rekli da je gnjida, nisam im verovala, mislila sam promeniće se zbog mene, ali ispostavilo se da su svi bili u pravu“

Ovo se dešava kada nekoga posmatramo kroz hemiju ili strukture njihovih laži. Posledica kraha ovakvog odnosa je težak i gorak osećaj da smo nasamareni, glupi, naivni. Isto kao što ne vredi da nekome govoriš kakav je neko drugi jer ispadaš rogat, ne vredi ni da sebe kriviš kad spoznaš da je neko ovakav ili onakav. Iako takve spoznaje naruše samu srž našeg viđenja sebe, uživaj u slobodi koju ti donosi mesto koje takva osoba ostavi u tvom životu odlaskom iz njega.

„Kako je mogao to da mi uradi?“

Pre svega, on ili ona nije to uradio TEBI. On je uradio ono što je njemu poznato, blisko i u skladu sa njegovim ličnim neraščišćenim problemima. Ljudi prate obrasce ponašanja koji su konstruktivni ili destruktivni, a to zašto i kako je proces za psihoterapiju, a ne ravnopravne partnere. Zato je jedino što možemo da se bavimo sobom i da se postaramo da svaki odnos u koji smo uključeni, bio on romantičan ili ne, bude naša odluka, a ne stihijska potreba zadovoljenja nekih nerazrešenih mehanizama. Ako se ne osećaš dobro u nekom odnosu – nije realno da ostaješ u njemu, pa ni po koju cenu.

„Ona je psiho/On je kreten.“

Ovakve generalizacije i etiketiranja su najlakši način da se svede celokupan ljudski doživljaj neke, najčešće nama nepoznate, osobe na prazne floskule. Šta to uopšte znači? Psiho, kreten, drolja, idiot, gov*o, i slično, samo su utešni termini za one koji pate, a realnost je da je pre no što se od takvih persona pomerimo, potrebno da promenu pokrenemo u sebi, jer etikete su opasne višestruko.

Kao što je biti sav mekan i nežan prema sebi potpuno utopistički stav, tako je i agresivnost i napadanje drugoga potpuno nekonstruktivna stvar. Šta te bre briga što je neko takav i takav, nije tvoj problem što je neko nekakav, već zašto pobogu dopuštaš da tako neko uopšte dotakne ivice, a kamo li esenciju tvog života. A verujte mi, ne pričam napamet.

Ne treba ti dijagnoza da bi bio đubre od čoveka

Da, možda je taj neko zaista loša, zla, osoba bez principa, puna svojih problema, deprimirana ili agresivna, ali apsolutno nije to problem naše sreće.

Mnogi provedu živote čekajući da se neko promeni ili prihvatajući pakao u kojem su kao status kvo. Možda je to žena koja svojim unižavanjem i maltretiranjem partnera podiže sebi vrednost dok u njoj vrišti nevoljena i odbačena devojčica koja nema osnovno vaspitanje i osećaje za red i tradiciju i ljubav; možda je to tip kojem je lupanje recki samo način da svoju ogorčenost odnosom prema majci prenese na ono što mu je dostupno, dok u njemu gori nemir od kojeg ne ume da bude sam.

Koliko god da je sve to tužno i strašno, u svetu u kojem se i dalje psihoterapija tumači kao stvar za lude, a ne za one koji streme srećnom i stabilnom životu, u svetu u kojem je OK popraviti karijes nakon unošenja previše slatkiša, ali ne i poraditi na sebi nakon godina i godina samoobmane, ne možemo da očekujemo odgovornost od drugih.

Odgovornost za sopstvenu sreću traži jedino i isključivo – od sebe.

Komentari